Borislav Čičovački je izuzetan pisac. Rođen je 1966. u Jugoslaviji, gde je studirao biologiju i obou, i odakle je 1991, kada je tamo počeo građanski rat, došao u Holandiju. Ovde već godinama nastupa kao muzičar i piše romane na srpskohrvatskom jeziku. Njegov književni jezik je bogat, junaci njegovih romana su raseljena lica, koji, posredstvom prustovskih sećanja, čeznu za zemljom svog porekla. Njegovo stvaralaštvo u mnogim aspektima može da se dovede u vezu sa stvaralaštvom njegovog čuvenog zemljaka Danila Kiša.

Mladost glavnog junaka u Jugoslaviji i emigracija u Holandiju centralna su tema njegovog četvrtog, predivno prevedenog (Reina Dokter) romana Raskovnik (Sleutelkruid). Ponovo je Čičovačkom pošlo za rukom da svome delu dâ originalnu dimenziju. Opsežan roman je podeljen na pet delova, koji se, kao u nekoj fugi, prepliću i prožimaju. U prvom delu, „Ruske bajke”, na sanjarski način je oslikano idilično detinjstvo glavnog junaka Filipa. On je opsednut knjigom strašnih ruskih bajki, odakle proizilazi alegorija na budući građanski rat u njegovoj zemlji.

U „Dendrologiji”, drugom delu romana, pripovedač govori o srednjoškolskom dobu. On želi da kasnije studira biologiju. Posredstvom opisa drveća iz dendrološke knjige Čičovački je na maestralan način uspeo da poveže sećanja sa nekim od ključnih događaja iz života glavnog junaka, kao što su pokušaji da se umakne prisili bespolne komunističke partije ili popularnost Bitlsa u njegovoj zemlji.

Nevinost se grubo urušava u trećem delu, „Enciklopediji mrtvih”, u kojem lik sada već odraslog Filipa dobija sve više karakterističnih crta. Tu počinje realnost studentskih godina uz paradu grešnih figura i zbrkanih ljubavnih avantura. Jedan od najpotresnijih pasaža govori o smrti Filipove majke, sa Hendlovom muzikom u pozadini. Filip tada pripovedaču čita Enciklopediju mrtvih Danila Kiša. Tako on pokušava da razume svoju majku i šta se dešava dok se umire. Potom Filip na neko vreme nestaje, baš kao što se likovi kod Kiša rastvore u ništa ili jednostavno išetaju iz romana.

Četvrti deo, „Josif i njegova braća”, ukazuje na tetralogiju Tomasa Mana o lutanjima biblijskog Josifa. To je najava ostvarenja Filipovog bekstva iz Jugoslavije i dolaska u močvarnu, sivu Holandiju. Čičovački ovde blista u karakterisanju hladne i, na prvi pogled, negostoljubive zemlje sa neotesanim ljudima, s kojima glavni junak ipak uspeva da ostvari kontakt. Veoma su lepi opisi rastanka sa voljenom Majom, rastanka sa otadžbinom, u koju, po odlasku, više ne može da se vrati i rastanka sa studijama koje nije uspeo da završi.

I onda Holandija, gde su, za razliku od Balkana, emocije sakrivene iza guste živice geranijuma. Filip piše pisma Maji o neurednim holandskim ženama, o malim kućicama, o seksualnim slobodama Amsterdama, koje nemaju ništa zajedničko sa ljubavlju. Ali sve se menja kada otkrije bicikl, koji ga, poput konja, nosi kroz sve pejzaže. I baš kao glavni junak Tomasa Mana u Josifu i njegovoj braći, Filip postaje uveren da sve teškoće koje mu se dešavaju imaju svoj viši cilj. Tako Raskovnik Čičovačkog postaje roman pročišćenja sa ponovo pronađenom srećom na kraju, u koju je uključena i princeza iz bajki.

Prevod sa holandskog Rastislava Mirković

Kritika je objavljena u vodećem holandskom dnevnom listu

„NRC Handlesbladet” 18. juna 2010.