Борислав Чичовачки је изузетан писац. Рођен је 1966. у Југославији, где је студирао биологију и обоу, и одакле је 1991, када је тамо почео грађански рат, дошао у Холандију. Овде већ годинама наступа као музичар и пише романе на српскохрватском језику. Његов књижевни језик је богат, јунаци његових романа су расељена лица, који, посредством прустовских сећања, чезну за земљом свог порекла. Његово стваралаштво у многим аспектима може да се доведе у везу са стваралаштвом његовог чувеног земљака Данила Киша.

Младост главног јунака у Југославији и емиграција у Холандију централна су тема његовог четвртог, предивно преведеног (Реина Доктер) романа Расковник (Sleutelkruid). Поново је Чичовачком пошло за руком да своме делу дâ оригиналну димензију. Опсежан роман је подељен на пет делова, који се, као у некој фуги, преплићу и прожимају. У првом делу, „Руске бајке”, на сањарски начин је осликано идилично детињство главног јунака Филипа. Он је опседнут књигом страшних руских бајки, одакле произилази алегорија на будући грађански рат у његовој земљи.

У „Дендрологији”, другом делу романа, приповедач говори о средњошколском добу. Он жели да касније студира биологију. Посредством описа дрвећа из дендролошке књиге Чичовачки је на маестралан начин успео да повеже сећања са неким од кључних догађаја из живота главног јунака, као што су покушаји да се умакне присили бесполне комунистичке партије или популарност Битлса у његовој земљи.

Невиност се грубо урушава у трећем делу, „Енциклопедији мртвих”, у којем лик сада већ одраслог Филипа добија све више карактеристичних црта. Ту почиње реалност студентских година уз параду грешних фигура и збрканих љубавних авантура. Један од најпотреснијих пасажа говори о смрти Филипове мајке, са Хендловом музиком у позадини. Филип тада приповедачу чита Енциклопедију мртвих Данила Киша. Тако он покушава да разуме своју мајку и шта се дешава док се умире. Потом Филип на неко време нестаје, баш као што се ликови код Киша растворе у ништа или једноставно ишетају из романа.

Четврти део, „Јосиф и његова браћа”, указује на тетралогију Томаса Мана о лутањима библијског Јосифа. То је најава остварења Филиповог бекства из Југославије и доласка у мочварну, сиву Холандију. Чичовачки овде блиста у карактерисању хладне и, на први поглед, негостољубиве земље са неотесаним људима, с којима главни јунак ипак успева да оствари контакт. Веома су лепи описи растанка са вољеном Мајом, растанка са отаџбином, у коју, по одласку, више не може да се врати и растанка са студијама које није успео да заврши.

И онда Холандија, где су, за разлику од Балкана, емоције сакривене иза густе живице геранијума. Филип пише писма Маји о неуредним холандским женама, о малим кућицама, о сексуалним слободама Амстердама, које немају ништа заједничко са љубављу. Али све се мења када открије бицикл, који га, попут коња, носи кроз све пејзаже. И баш као главни јунак Томаса Мана у Јосифу и његовој браћи, Филип постаје уверен да све тешкоће које му се дешавају имају свој виши циљ. Тако Расковник Чичовачког постаје роман прочишћења са поново пронађеном срећом на крају, у коју је укључена и принцеза из бајки.

Превод са холандског Растислава Мирковић

Критика је објављена у водећем холандском дневном листу

„NRC Handlesbladet” 18. јуна 2010.