ЛИК НЕДЕЉЕ

Распеће и Пишта

Ненад Даковић

Пошто остаје без стана Пишта, јунак романа Слободана Тишме, остаје и без стилског намештаја, „Бернардијеве собе“. На крају  се, пошто му је отац умро, враћа, као и сваки едиповац мајци и постаје учесник некаквог обредног ритуала. Све је, па и уметност  и религија, само симулација и туристичка атракција. Пишта као „филозоф“ и љубитељ уметности још увек „стоји сам под звездама пред Океаном“. Да ли је то мало?

----------------------------------------

ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ

Средњовековни српски двор: без хомофоба и педофила

Радивој Радић

О раскоши на српском двору чуло се до Цариграда: Симонида 

Историчар Нићифор Григора наводи податак да је српски краљ Милутин прерано „конзумирао“ брак, повредио младу супругу Симониду, па она није могла имати порода. Међутим, аустријски византолози, Хунгер и Крестен, поодавно су изразили сумњу у ваљаност Григорине дијагнозе. Према стручном медицинском мишљењу, таква повреда би имала леталан карактер. Однедавно смо у прилици да чујемо, па и прочитамо, како је краљ Стефан Урош I у историју ушао као први „забележени“ српски хомофоб. Он је био згрожен евнусима, који су чинили део свите византијске принцезе Ане Палеологине, несуђене супруге његовог млађег сина Милутина...

------------------------------------------

ЖИВОТИ ПЕСНИКА

Смрт је мој бршљан, ја мирујем, она преплиће витице...

Марина Вулићевић

Песник Војо Шиндолић приредио је и објавио постхумно збирку поезије свог пријатеља Милана Милишића „Улица која ће се звати твојим именом”, а „Геопоетика” је објавила његов роман „Официрова кћи” у којем осећамо Милишићеву носталгију за изгубљеном „повијешћу Дубровника”, града у којем су ципеле пролазника угланцане као нигде друго

---------------------------------------

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Ремонт Запада, по Фукујами

Милан Мишић

Пошто је 1989. пожурио да прогласи „крај историје”, амерички мислилац је ових дана исправио самог себе: написао је нови есеј чији је наслов „Будућност историје”. Нова идеологија капитализма, сматра Фукујама, не би требало да тржиште види као циљ за себе, већ би вредност глобалне трговине и инвестиција процењивала са становишта доприноса благостању средње класе

-----------------------------------------

NEVERMIND, ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ КАСНИЈЕ

Кобејн, јунак митске ере рокенрола

Драган Амброзић

Појава „Нирване“ је била најављена појавом новог рокерског звука који је уз потмулу тутњаву долазио из заменарене унутрашњости САД. Сви бендови Средњег запада и севера отворили су фијоке својих родитеља и извукли одећу која им је пренела наду и позитивизам хипи епохе у једном екстремно хладном времену у којем је цинизам био неупитан....

Као нови симбол отпадника Кобејн је отелотворио једну нову/стару врсту лепоте, оне засноване са једне стране на имиџу дечка из краја који има нешто да каже са том гитаром коју тако добро свира, а са друге на мушкој фрагилности. Кобејн је тако оставио тихи траг на срцу милион и један пут – докје његово срце куцало у том тренутку за једну бубњарку.

То је Тоби Вејл, са којом је провео неколико месеци током којих се светла будућност „Нирване“ дала назрети. На youtube-у можемо наћи њене симпатичне снимке из тог доба како удара бубњеве у мајици са натписом „Мадона“ и у шкотској сукњици и патикама...