Simona i Vukašin Čupić, Objekat, kombinovana tehnika

Srpsko izdavaštvo već je godinama u krizi, bez obzira na to što je ekonomska kriza u svetu uzela maha prošle godine. U krizi je zbog toga što su neki veliki stari izdavači, kao što su „Prosveta”, „Nolit”, „Rad”, „Filip Višnjić”, vremenom gotovo ugašeni lošim privatizacijama, dok su drugi, koji nekako opstaju, i bez prave knjižarske mreže, sada prinuđeni još više da štede. „Trend” opreza i štednje biće nastavljen, po svemu sudeći, i ove godine. Prodaja knjiga prošle godine opala je za 30 do 40 odsto, prema nekim procenama izdavača. Lošije su poslovali mahom oni manji, i to oni koji objavljuju prevedenu literaturu i koji su time i u obavezi da kupuju inostrana izdavačka prava. Inače, novčana sredstva od republičkog otkupa knjiga Ministarstva kulture nisu bila mnogo od koristi izdavačima u 2009. godini. Ministarstvo je ponudilo polovinu sume, uz najavu konačnog izmirenja duga. Većina izdavača prihvatila je ponuđeno, međutim, bilo je i onih koji svoju polovinu nisu prihvatili, iz različitih razloga.

Aleksandar Jasić, direktor beogradske izdavačke kuće „Beobuk”, koja objavljuje isključivo prevedenu literaturu i koja je između ostalog do sada objavila bestselere Kormaka Makartija i Šeri Džouns. „Beobuk” svoje poslovanje, od kupovine autorskih prava, pa do štampe knjiga, vezuje za evro. A pogledi na kursnu listu nisu baš obećavajući.

– Cene autorskih prava porasle su i do 50 odsto, i to je poseban problem za one koji objavljuju prevedenu književnost. Neke zemlje u okruženju, među kojima Slovenija i Hrvatska, bolje stoje u pogledu izdavaštva nego Srbija, u kojoj je teško naplatiti ekonomsku cenu knjige. Sa druge strane, zbog ekonomske krize, teško je i podići cene knjiga, kaže za naš list Jasić, dodajući da je „Beobuk” za ovu godinu preplovio izdavački plan i da se nada da će je završiti na pozitivnoj nuli.

Drugačije i pozitivno je prošlu godinu završila izdavačka kuća „Alnari” iz Beograda, koja takođe objavljuje uglavnom prevedenu literaturu. Kako kažu u „Alnariju”, njihov izbor su provereni bestseler autori, koji imaju hit knjige u svetu. Cena autorskih prava lako se nadoknadi većom prodajom i jeftinijom knjigom, tako da nije bila neophodna veća racionalizacija poslovanja, osim izbegavanja skupljih projekata i manjeg ulaganja u marketing, smatraju u „Alnariju”. Međunarodni beogradski sajam knjiga bio je, kao i obično, odlična prilika za kontakte sa čitaocima. „Alnari” ima sopstvene knjižare u Pančevu, Novom Sadu i Nišu, u kojima su dostupne i knjige drugih izdavača.

Različita su iskustva, u ovoj situaciji, onih izdavača koji imaju svoje knjižare (a oni su retki), kao i onih koji objavljuju ravnomerno domaću i prevedenu književnost. Novosadski „Solaris” štampa knjige značajnih srpskih pisaca i aktuelizuje srpske klasike, što je svakako proverena vrednost, a ipak je prošle godine objavio samo jedan bestseler naslov Dena Brauna „Izgubljeni simbol”. Prema rečima urednika „Solarisa” Dušana Patića, ova knjiga košta kao trideset drugih. Naš sagovornik smatra da je krizi knjige u Srbiji najviše doprinelo odsustvo pravog tržišta, knjige se objavljuju, a izostaje razgranata knjižarska mreža. Ulični sajmovi knjiga još neki su od krivaca što se knjige prodaju bez fiskalnih računa i što „prolaze” pirati.

– Uobičajeno je da na novosadskom Spensu i po dva meseca bude organizovan sajam knjiga na kojem se izdanja prodaju po nižim cenama i bez zakupa prostora, bez fiskalnih računa. Dok knjižari, sa druge strane, plaćaju visoke cene za zakup prostora, i ne mogu da snize cene knjiga. Primer o tome koliko izdavači uopšte nisu zaštićeni jeste i otkup knjiga Ministarstva kulture Republike Srbije, gde je izdavačima isplaćena polovina iznosa – objašnjava Patić, ukazujući na to da država u dogovoru sa izdavačima što pre treba da donese najavljeni zakon u oblasti izdavaštva, koji će, za promenu, biti poštovan.

Beogradski „Stubovi kulture” prošle godine objavili su čak i više knjiga nego 2008. godine, a orijentisani su isključivo na savremenu srpsku prozu. Prema rečima urednika Ivana Radosavljevića, utisci sa prošlog Međunarodnog beogradskog sajma knjiga su pozitivni, mada može da se oseti nešto slabija potražnja knjiga nego pre. Ipak, „Stubovi” za ovu godinu ne planiraju da smanje izdavački plan, a prema Radosavljevićevim rečima razlika između izdavača koji objavljuju prevedenu književnost i onih koji su usmereni na savremene domaće autore u tome je što prvi autorska prava i prevode plaćaju unapred, dok dugovanja drugih domaćim autorima mogu da se izmire sukcesivno i u toku određenog perioda.

Jedna od svakako najuspešnijih izdavačkih kuća i u prošloj godini bila je „Laguna”, sa čak 270 objavljenih naslova, sa sve većim brojem izdanja iz savremene srpske književnosti, dobrim urednicima, kao i novim knjižarama lanca „Delfi”. Dejan Papić, direktor „Lagune”, kaže za naš list da je suočen sa sve težom naplatom od prodatih knjiga i zatvaranjem nekih knjižara, krajem 2008. godine, sa svojim timom odlučio je da otvori sopstvenu knjižarsku mrežu.

– Bio je to dobar potez za čitaoce, „Lagunu” i druge izdavače, čije su knjige takođe zastupljene u lancu knjižara „Delfi”, i prema kojima se obaveze redovno izmiruju. Prošla godina jeste bila krizna, međutim, „Laguna” je uspela da poveća broj prodatih knjiga za 15 odsto i da posluje pozitivno. U decembru prošle godine prodaja knjiga bila je na zavidnom nivou, što je samo podstrek da istrajemo u proširenju knjižarske mreže u Srbiji – ističe Papić.

Prema njegovim rečima, „Laguna” za ovu godinu planira da donekle smanji broj naslova prevedene književnosti, ne samo zbog više cene autorskih prava, već zbog toga što svaka od knjiga treba brižljivije da se uredi i „isprati”. Veću pažnju „Laguna” posvetiće i domaćim autorima.

U srpskoj kulturi kriza nije ništa novo, mada je prošlogodišnji globalni talas postao mučan dodatak već postojećim problemima. Relativno dobro prošli su izdavači koji i inače bolje stoje na kakvom-takvom tržištu knjige, i koji imaju svoje knjižare i dovoljno bestselera i naslova koji se traže. Domaći problemi u izdavaštvu opstaju i dalje, bez obzira na svetsku ekonomsku krizu. To su nedostatak odgovarajućeg zakona o izdavaštvu, knjižara, regulisanja ulične prodaje, pa i interesovanja samih izdavača da svoje probleme reše na širem planu.