Симона и Вукашин Чупић, Објекат, комбинована техника

Српско издаваштво већ је годинама у кризи, без обзира на то што је економска криза у свету узела маха прошле године. У кризи је због тога што су неки велики стари издавачи, као што су „Просвета”, „Нолит”, „Рад”, „Филип Вишњић”, временом готово угашени лошим приватизацијама, док су други, који некако опстају, и без праве књижарске мреже, сада принуђени још више да штеде. „Тренд” опреза и штедње биће настављен, по свему судећи, и ове године. Продаја књига прошле године опала је за 30 до 40 одсто, према неким проценама издавача. Лошије су пословали махом они мањи, и то они који објављују преведену литературу и који су тиме и у обавези да купују инострана издавачка права. Иначе, новчана средства од републичког откупа књига Министарства културе нису била много од користи издавачима у 2009. години. Министарство је понудило половину суме, уз најаву коначног измирења дуга. Већина издавача прихватила је понуђено, међутим, било је и оних који своју половину нису прихватили, из различитих разлога.

Александар Јасић, директор београдске издавачке куће „Беобук”, која објављује искључиво преведену литературу и која је између осталог до сада објавила бестселере Кормака Макартија и Шери Џоунс. „Беобук” своје пословање, од куповине ауторских права, па до штампе књига, везује за евро. А погледи на курсну листу нису баш обећавајући.

– Цене ауторских права порасле су и до 50 одсто, и то је посебан проблем за оне који објављују преведену књижевност. Неке земље у окружењу, међу којима Словенија и Хрватска, боље стоје у погледу издаваштва него Србија, у којој је тешко наплатити економску цену књиге. Са друге стране, због економске кризе, тешко је и подићи цене књига, каже за наш лист Јасић, додајући да је „Беобук” за ову годину препловио издавачки план и да се нада да ће је завршити на позитивној нули.

Другачије и позитивно је прошлу годину завршила издавачка кућа „Алнари” из Београда, која такође објављује углавном преведену литературу. Како кажу у „Алнарију”, њихов избор су проверени бестселер аутори, који имају хит књиге у свету. Цена ауторских права лако се надокнади већом продајом и јефтинијом књигом, тако да није била неопходна већа рационализација пословања, осим избегавања скупљих пројеката и мањег улагања у маркетинг, сматрају у „Алнарију”. Међународни београдски сајам књига био је, као и обично, одлична прилика за контакте са читаоцима. „Алнари” има сопствене књижаре у Панчеву, Новом Саду и Нишу, у којима су доступне и књиге других издавача.

Различита су искуства, у овој ситуацији, оних издавача који имају своје књижаре (а они су ретки), као и оних који објављују равномерно домаћу и преведену књижевност. Новосадски „Соларис” штампа књиге значајних српских писаца и актуелизује српске класике, што је свакако проверена вредност, а ипак је прошле године објавио само један бестселер наслов Дена Брауна „Изгубљени симбол”. Према речима уредника „Солариса” Душана Патића, ова књига кошта као тридесет других. Наш саговорник сматра да је кризи књиге у Србији највише допринело одсуство правог тржишта, књиге се објављују, а изостаје разграната књижарска мрежа. Улични сајмови књига још неки су од криваца што се књиге продају без фискалних рачуна и што „пролазе” пирати.

– Уобичајено је да на новосадском Спенсу и по два месеца буде организован сајам књига на којем се издања продају по нижим ценама и без закупа простора, без фискалних рачуна. Док књижари, са друге стране, плаћају високе цене за закуп простора, и не могу да снизе цене књига. Пример о томе колико издавачи уопште нису заштићени јесте и откуп књига Министарства културе Републике Србије, где је издавачима исплаћена половина износа – објашњава Патић, указујући на то да држава у договору са издавачима што пре треба да донесе најављени закон у области издаваштва, који ће, за промену, бити поштован.

Београдски „Стубови културе” прошле године објавили су чак и више књига него 2008. године, а оријентисани су искључиво на савремену српску прозу. Према речима уредника Ивана Радосављевића, утисци са прошлог Међународног београдског сајма књига су позитивни, мада може да се осети нешто слабија потражња књига него пре. Ипак, „Стубови” за ову годину не планирају да смање издавачки план, а према Радосављевићевим речима разлика између издавача који објављују преведену књижевност и оних који су усмерени на савремене домаће ауторе у томе је што први ауторска права и преводе плаћају унапред, док дуговања других домаћим ауторима могу да се измире сукцесивно и у току одређеног периода.

Једна од свакако најуспешнијих издавачких кућа и у прошлој години била је „Лагуна”, са чак 270 објављених наслова, са све већим бројем издања из савремене српске књижевности, добрим уредницима, као и новим књижарама ланца „Делфи”. Дејан Папић, директор „Лагуне”, каже за наш лист да је суочен са све тежом наплатом од продатих књига и затварањем неких књижара, крајем 2008. године, са својим тимом одлучио је да отвори сопствену књижарску мрежу.

– Био је то добар потез за читаоце, „Лагуну” и друге издаваче, чије су књиге такође заступљене у ланцу књижара „Делфи”, и према којима се обавезе редовно измирују. Прошла година јесте била кризна, међутим, „Лагуна” је успела да повећа број продатих књига за 15 одсто и да послује позитивно. У децембру прошле године продаја књига била је на завидном нивоу, што је само подстрек да истрајемо у проширењу књижарске мреже у Србији – истиче Папић.

Према његовим речима, „Лагуна” за ову годину планира да донекле смањи број наслова преведене књижевности, не само због више цене ауторских права, већ због тога што свака од књига треба брижљивије да се уреди и „испрати”. Већу пажњу „Лагуна” посветиће и домаћим ауторима.

У српској култури криза није ништа ново, мада је прошлогодишњи глобални талас постао мучан додатак већ постојећим проблемима. Релативно добро прошли су издавачи који и иначе боље стоје на каквом-таквом тржишту књиге, и који имају своје књижаре и довољно бестселера и наслова који се траже. Домаћи проблеми у издаваштву опстају и даље, без обзира на светску економску кризу. То су недостатак одговарајућег закона о издаваштву, књижара, регулисањa уличне продаје, па и интересовања самих издавача да своје проблеме реше на ширем плану.