Јетон Незирај написао је после рата драму у којој је Албанац жртва рата, али га је према сценарију убио Албанац. Публика се побунила и захтевала да Албанца убија Србин. Јетон Незирај преправио је сценарио, али убица није био Србин него „странац”... Драма је поново извођена са другачијим сценаријем.

Ово је испричао Халил Матоши, главни и одговорни уредник приштинског листа „Коха диторе” на конференцији „Културна политика и медији” која је протеклог викенда одржана у Приштини.

Конференцији су, у организацији Балканске истраживачке мреже (БИРН), присуствовали представници медија и културних институција из Србије, Федерације БиХ, Републике Српске, Македоније, са Косова и из Албаније.

Окупили смо се да разменимо искуства о стању у култури у земљама из којих долазимо, о третману културе у медијима, о односу културних институција према медијима и обратно, о културној политици...

Прича о коригованој драми са почетка овог текста је прича о неумољивој ксенофобији којом је, како је рекао Матоши, захваћено становништво на Косову а која производи национални кич. Свако противљење таквом стању означава се као просрпско. Матоши је цитирао Данила Киша када је као млад говорио о томе да је епоха телевизије масовне програме прилагодила формирању јавног мњења.

„Јавна телевизија и медији на Косову ’очишћени’ су од људи који критикују етно-национални кич и ксенофобију. Морамо се потрудити да не постанемо жртве сопствених страхова”, рекао је Матоши и нагласио да већина грађана Косова, иако су највећи љубитељи позоришта, не може да дође на Битеф.

Учесници скупа били су углавном сагласни у оцени да културна политика у њиховим земљама не постоји, да је култура запостављена у медијима, помешана са забавом и јевтиним спектаклом, у новинама, „гурнута” на стране близу умрлица, како је то приметио Лутфи Дервиши, предавач журналистике на Универзитету у Тирани и директор Transparency International у Тирани.

„Лењи смо”, рекао је Дервиши говорећи о односу новинара културних рубрика према свом послу и додао:

„Желимо да нам неко кува, макар допола, а не да кувамо сами. Вест и догађај би требало да третирамо као изазов, а не да имамо copy-paste новинарство. Питам се да ли новинари раде за те новине или су само запослени у својим организацијама. Понекад изгледамо као астролози на Константинопољу који су гледали у звезде, док је град горео...”, рекао је Дервиши, и осврнуо се на потребу да се одржи културна независност. Он је такође иронично приметио да је за фризерску обуку данас потребно више времена него за посао у медијима.

Адмирина Пеци, уредница културе у „Газете шиптаре” из Тиране говорила је о проблемима недостатка кадра у културном новинарству, па у новинама у којима је уредник има два новинара за две стране културе и додатак од шест страна. Углавном пишу специјалисти, спољни сарадници. Анета Бубевска, новинарка једне од најгледанијих скопских телевизија А1, са жаљењем је констатовала да се на тој телевизији пет, шест емисија из културе током 90-их година прошлог века свело на једноминутне прилоге у вестима као и да Национална телевизија пласира само догађаје и пројекте везане за Министарство културе.

Наспрам медија, представници културних институција говорили су о паралелним проблемима, па је директор „Докуфеста” из Призрена Алириза Аренилу, уз напомену „да смо се изгубили у сопственим вртовима”, рекао да недостају фондови за развој културне политике и помоћ институција. Елма Татарагић, сценаристкиња и продуценткиња Сарајевског филмског фестивала, приметила је да је културна политика немање културне политике и да у медијима постоји пасиван однос према садржајима који се нуде. „Није довољно да имамо 50.000 извештача са Сарајевског филмског фестивала, него је потребно да се они баве и питањима које тај фестивал покреће, а која се тичу ширег друштвеног контекста”. Јелена Кнежевић, извршна директорка Битефа, нагласила је да овај фестивал има специфичну подршку у културној дипломатији и да ову позоришну манифестацију од филмских фестивала разликује то што нема спонзоре.

Као представница листа „Политика”, ваша репортерка истакла је чињеницу да је у нашем листу култури традиционално посвећен широк простор, да се не налази близу умрлица, као и да нас није захватио талас мешања културе и забаве.

На питање да ли је прошле године у ово време смрт Ксеније Пајчин засенила важне културне догађаје, одговор је био да је тај догађај у „Политици” пласиран на страницама црне хронике.

Позитивне вибрације послао је у оквиру свог излагања филмски редитељ Јасмин Дураковић из Сарајева, рекавши да се суботом у сарајевском Меркатору траже „Политика” због Културног додатка, као и загребачки „Јутарњи лист”.

Конференција „Култура у медијима”, као део пројекта Балканске иницијативе за културну кооперацију, обухватила је и тренинг младих новинара из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине и Албаније који су изабрани на конкурсу за учешће у продукцији аналитичких текстова у области културних политика и културе у региону.