Погледи
Бошко Јакшић
Погледи са стране
Обрад Кесић
Јелена Влајковић
Тема недеље
Винарска Србија
Једна од мантри идеолога глобализације јесте да није важно одакле сте. Технологија је „поравнала“ игралиште-тржиште и свет је постао раван. „Када је свет раван“, каже колумниста „Њујорк тајмса” Томас Фридман, „можете да иновирате без потребе да емигрирате“. То је моћна идеја – изузев што је прилично погрешна.
Данашња глобална економија и те како има своје „врхове“. Штавише, највиши „врхови“ су градови и региони који су покретачи светске економије, они који привлаче талентоване, образоване људе са свих страна света, генеришу знање и у највећој мери доприносе глобалној иновацији, а међусобно су изузетно тесно повезани деловањем групе људи коју је Ричард Флорида, урбани теоретичар, назвао „креативна класа“. У питању је отприлике 150 милиона људи који мигрирају између великих светских метропола као што су Лондон, Њујорк, Париз, Токио, Сингапур, Сан Франциско и баве се развојем софтвера, дизајном, архитектуром, адвертајзингом, музиком, филмом – пословима који се врло широко означавају као „креативна индустрија“.
По дефиницији британског министарства креативне индустрије то су „оне делатности које у својој основи имају индивидуалну креативност, вештину и таленат и имају потенцијал за стварање богатства и запослења кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине“. Британија, Сингапур и Кина су земље које се међусобно драстично разликују по броју становника, образовној структури и снази својих економија, али свима је заједничко да већ скоро читаву деценију значајну пажњу посвећују развоју управо ове гране економије.
Београд, заробљен зимом и последицама глобалне рецесије, вероватно не може мање личити на било какву креативну метрополу, нити има назнака да би се српска влада стратешки позабавила креативном индустријом. Али, можда ће већ од пролећа ствари почети да се мењају.
Миксер ове године проширује свој програм, те ће Експо у периоду од 25. до 29. маја постати тек један његов програмски део, али ће се и локацијски и програмски проширити у суседство „Силоса“, на терен Луке Београд. Забављена разним аферама, српска јавност је потпуно занемарила чињеницу да се на терену Луке налазе фантастични примери неискоришћеног индустријског наслеђа, које су разни београдски креативци више него вољни да искористе за „производњу“ културних садржаја на добробит читавог града док се држава, власници и Свемогући не досете како да реше текуће проблеме.
Намера организатора је да ширењем концепта и локације некадашњег Експоа створи не само још један аутохтон београдски фестивал културе, него – могуће је – читав креативни град.
Овогодишњи Фестивал креативности подељен је у пет програмских целина. Експо зона, смештена на прошлогодишњој локацији магацина „Житомлина”, намењена је углавном комерцијалним излагачима, али и београдским креативним студијима који ће имати своје „радне пунктове“. Таленат зона је ове године измештена у Чеону халу у луци. У њој ће бити приказане изложбе преко 30 домаћих и регионалних образовних институција, као и већ традиционалне изложбе Ghost Project и Young Serbian Designers.
Откриће прошлогодишњег фестивала је био простор испод силоса, у којем су приказани радови најновије генерације српских уметника и дизајнера у селекцији часописа „Кварт”. Ове године, у силосима ће своје селекције показати „Кварт”, галерија Озон и фестивал видео-арта Loop из Барселоне, мада програмски савет Миксера под велом тајне држи још неколико важних увозних адута. Конференцијски програм ће у Београд довести сликаре, писце, архитекте, креаторе видео-игара, екологе и стотинак музичара, бендова и ди-џејева чији ће бесплатни наступи допунити футуристичку атмосферу догађања.
www.mikser. rs
