politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

ИНИЦИЈАТИВЕ

Креативни град у луци на Дунаву

За разлику од глобалних метропола у којима су напуштени градски локалитети претворени у пулсирајуће културне целине (Њујорк, Милано, Хамбург), београдски индустријски локалитети остали су празни и ненастањени било каквим садржајима до прошлогодишњег Експоа. Забављена аферама, српска јавност је превидела да се на терену Луке налазе фантастични примери неискоришћеног наслеђа
Са прошлогодишњег фестивала Експо на доњем Дорћолу

Једна од мантри идеолога глобализације јесте да није важно одакле сте. Технологија је „поравнала“ игралиште-тржиште и свет је постао раван. „Када је свет раван“, каже колумниста „Њујорк тајмса” Томас Фридман, „можете да иновирате без потребе да емигрирате“. То је моћна идеја – изузев што је прилично погрешна.

Данашња глобална економија и те како има своје „врхове“. Штавише, највиши „врхови“ су градови и региони који су покретачи светске економије, они који привлаче талентоване, образоване људе са свих страна света, генеришу знање и у највећој мери доприносе глобалној иновацији, а међусобно су изузетно тесно повезани деловањем групе људи коју је Ричард Флорида, урбани теоретичар, назвао „креативна класа“. У питању је отприлике 150 милиона људи који мигрирају између великих светских метропола као што су Лондон, Њујорк, Париз, Токио, Сингапур, Сан Франциско и баве се развојем софтвера, дизајном, архитектуром, адвертајзингом, музиком, филмом – пословима који се врло широко означавају као „креативна индустрија“.

По дефиницији британског министарства креативне индустрије то су „оне делатности које у својој основи имају индивидуалну креативност, вештину и таленат и имају потенцијал за стварање богатства и запослења кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине“. Британија, Сингапур и Кина су земље које се међусобно драстично разликују по броју становника, образовној структури и снази својих економија, али свима је заједничко да већ скоро читаву деценију значајну пажњу посвећују развоју управо ове гране економије.

Београд, заробљен зимом и последицама глобалне рецесије, вероватно не може мање личити на било какву креативну метрополу, нити има назнака да би се српска влада стратешки позабавила креативном индустријом. Али, можда ће већ од пролећа ствари почети да се мењају.

Зона уметности у „Житомлиновом” магацину
Миксер дизајн Експо, организован крајем маја прошле године на локалитету „Житомлинових” силоса на доњем Дорћолу, својим посетиоцима је открио могућности читавог једног кварта града заробљеног у сада нефункционалне индустријске погоне. Експо је замишљен као централизована мултидисциплинарна изложбена манифестација за ауторе и произвођаче из области савременог дизајна, архитектуре, ентеријера, визуелних комуникација, дакле – креативне индустрије. За разлику од неких других глобалних метропола у којима су слични, напуштени градски локалитети претворени у пулсирајуће културне целине (Њујорк, Милано, Хамбург), често настањене управо „креативном класом“, београдски индустријски локалитети остали су празни и ненастањени било каквим садржајима управо до прошлогодишњег Експоа.

Миксер ове године проширује свој програм, те ће Експо у периоду од 25. до 29. маја постати тек један његов програмски део, али ће се и локацијски и програмски проширити у суседство „Силоса“, на терен Луке Београд. Забављена разним аферама, српска јавност је потпуно занемарила чињеницу да се на терену Луке налазе фантастични примери неискоришћеног индустријског наслеђа, које су разни београдски креативци више него вољни да искористе за „производњу“ културних садржаја на добробит читавог града док се држава, власници и Свемогући не досете како да реше текуће проблеме.

Намера организатора је да ширењем концепта и локације некадашњег Експоа створи не само још један аутохтон београдски фестивал културе, него – могуће је – читав креативни град.

Овогодишњи Фестивал креативности подељен је у пет програмских целина. Експо зона, смештена на прошлогодишњој локацији магацина „Житомлина”, намењена је углавном комерцијалним излагачима, али и београдским креативним студијима који ће имати своје „радне пунктове“. Таленат зона је ове године измештена у Чеону халу у луци. У њој ће бити приказане изложбе преко 30 домаћих и регионалних образовних институција, као и већ традиционалне изложбе Ghost Project и Young Serbian Designers.

Откриће прошлогодишњег фестивала је био простор испод силоса, у којем су приказани радови најновије генерације српских уметника и дизајнера у селекцији часописа „Кварт”. Ове године, у силосима ће своје селекције показати „Кварт”, галерија Озон и фестивал видео-арта Loop из Барселоне, мада програмски савет Миксера под велом тајне држи још неколико важних увозних адута. Конференцијски програм ће у Београд довести сликаре, писце, архитекте, креаторе видео-игара, екологе и стотинак музичара, бендова и ди-џејева чији ће бесплатни наступи допунити футуристичку атмосферу догађања.

www.mikser. rs


Нина Бабић
[објављено: 30/01/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови




РЕАГОВАЊЕ: Маринко М. Вучинић
Књижевност у сенци бестселера

МОДЕЛИ СТАНОВАЊА
Кубуси по башти, људи у кубусима

АВЕНИЈА АМЕРИКА
Крај „Варајети” ере

ФЕНОМЕНИ
Културни џеминг – реклама која подрива

ИНТЕРВЈУ: МАУРИЦИО ФЕРАРИС
Европу уједињује бирократија, а не дух

УМЕТНОСТ ГРАФИТА
Хладна трајна

СЛОВО О ЈЕЗИКУ
Политичари само причају...

Поводом Иве Андрића
Масажа сенком

Једно Сећање
Михајло Михајлов: Како сам одбио интервју са Хрушчовом

Ексклузивно: Милтон Глејзер
Ја волим Њујорк

Наша књига у свету
Буђење раног пролећа, у Лајпцигу

ЕКСКЛУЗИВНО
АМОС ОЗ: Израел и Палестина су два избегличка логора у конфликту

ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ТРАНЗИЦИЈИ
Црвени тепих

НАША КУЛТУРА У СВЕТУ
Алиса у земљи Данској

УМЕСТО ПОЗДРАВА
МОМО, зашто плачеш?

ЏЕЗ СКИЦЕ
Kind of Blue, кључ за врата бескрајне импровизације

ПОРТРЕТ
У шуми, уз рајске Јакобове лестве

ОТПОРИ ЖЕНСКОЈ ЕМАНЦИПАЦИЈИ
Честитам вам, госпођице, ушли сте у пакао!

АВЕНИЈА АМЕРИКА
Два комбија књига на дан за политичаре

НА МАРГИНИ ФЕСТА 2010
Фукоов поглед у лудило


Balkanski književni glasnik

ШАРЕНА СТРАНА

sarena strana