Meni

Културни додатак

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Магични реализам са Балкана

„Тигрова супруга”, дебитантски роман бивше Београђанке Тее Обрехт (Барјактаревић), добија критике које писци обично чекају током целе каријере

Роман Тее Олбрехт (на слици) говори о истини коју историја не може да дотакне

Од нашег сталног дописника из Вашингтона
Ретко се дешава да књижевни првенац ауторке која има само 25 година добије насловну страну чувене „Књишке ревије” угледног „Њујорк тајмса”, да о њој и њеном роману у истом листу за недељу дана буде објављено неколико текстова, уз похвале на које писци обично чекају током целе каријере.

То се међутим управо догађа Теи Обрехт, по рођењу Београђанки (1985), по избору (од своје 12. године.) Американки, која је у наше матичне књиге уписана као Теа Барјактаревић. Њено дебитантско дело „Тигрова супруга” (Tiger’s Wife, Random House, 338 страна) добија изузетан медијски публицитет и једнодушне похвале са свих страна.

„Веома амбициозно и смело написана књига”, констатује критичарка „Њујорк тајмса” Мичико Кокутани. „Теа Обрехт пише са изузетним ауторитетом и елоквенцијом и показује неуобичајену способност да неприметно прелази између грубог краљевства реалности и једноставнијим бојама осликаног света бајки. То није толико магични реализам у традицији Габријела Гарсије Маркеса или Гинтера Граса, колико је гипко коришћење алегорије и митова…“

За Џесику Фери, критичарку „Нешенел паблик рејдија”, у „Тигровој супрузи” ипак се „магични реализам среће са ’великим мачкама’”. „Теа Обрехт показује како је заједничка митологија (где се историја меша са спекулацијама) битна, поготово у временима рата и личних губитака.”

„Вртложни први роман Тее Обрехт црпи из згрушаних трагедија Балкана да би испоручио ону врсту истине коју историја не може да дотакне”, пише Рон Чарлс, критичар „Вашингтон поста”. „То је роман енормних амбиција који успева да у свом скромном обиму обухвати конфликт између хришћана и муслимана, Турака и њихових османлијских поданика, науке и празноверја.” Овај критичар, уз то, сматра да „полумитски ликови који доминирају у реминисценцијама њеног деде, приче проткане суморним хумором, повремено звуче као балканска верзија Исака Бешевиса Сингера”.

Иако наслов „Тигрова супруга” асоцира на свет Радјарда Киплинга (који јесте један од елемената романа), реч је о вешто испричаној причи која се дешава на Балкану, у земљи која није идентификована, мада се препознају мотиви Београда, Србије и Хрватске (Далмација). Топоними су маскирани („Бређевина“, „Здревка”, „Војвођа”, „Веримово”…), али имена нису (Наталија, Зора, Вера, Срђан…). Ликови, географија и ситуације такође су балкански – заплет се догађа у реалном свету, али Обрехтова не помиње стварна имена, датуме, или личности.

Прича се збива „после грађанског рата”, њен наратор је млада докторка Наталија Стефановић, која путује у једну варош са друге стране границе, која некад није то била. „Пре две године, пре рата, народ из Брђевине је био наш народ”, опис је места где се запутила Наталија. Она је уствари у мисији да сазна више о свом недавно преминулом деди, хирургу, споља арогантном, али у души добричини, чије су бајке о два лика: једној глувонемој жени која се у шуми спријатељила са тигром одбеглим из зоолошког врта и једном вампирском лику, човеку који не може да умре, оставиле неизбрисив печат на унукином детињству.

„То је породична сага која се збива у једној измишљеној покрајини на Балкану, о једној младој жени и њеном односу према деди, који је лекар. То је и сага о докторима и њиховом односу према смрти током свих оних ратова на Балкану”, описала је Теа пре две године, у марту 2009, сиже тада тек довршеног романа у интервјуу листу Корнел универзитета, где је приводила крају мастер студије књижевности. Тада је представљена као Теа Барјактаревић – Обрехт је очигледно литерарни псеудоним, и по свој прилици део њеног новог, америчког идентитета.

„Тигрова супруга” није аутобиографски роман, али Обрехтова не оповргава да у њему има „личних искустава”, упркос томе што је Београд напустила када је имала само седам година (1992, на врхунцу трауматичног распада бивше Југославије), да би следећих пет породица провела на Кипру, а потом она с мајком, после краћег задржавања у Каиру, емигрирала у Америку.

Роман је утолико импресивнији јер није заснован на посматрању, него на ауторској имагинацији. Па ипак, инспирација су реални ликови: њен деда који је био из Словеније, њена бака, муслиманка из Босне. Оца не помиње. Кад је рат завршен, деда и баба су се 1977. вратили у свој београдски стан. Деда је изненада преминуо 2007, Теа је почела да пише роман тек после тога. О односу према деди она каже: „Ништа од онога што ми је он говорио није у заплету романа, па ипак, у тексту је суштина нашег односа.”

Да веродостојно измашта Балкан, Теи су помогле и две посете региону док је роман настајао: њено летовање у Хрватској, и новинарско-списатељски задатак у Србији крајем 2008, где ју је познати магазин „Харперс базар” послао да напише репортажу о вампирским митовима (после чега су многи делови романа ревидирани). „Тада сам поново открила Београд”, изјавила је „Њујорк тајмсу”. „Приметила сам промене у самом граду, у ставовима људи и емотивно се поново повезала са местом и културом на начин који ми је био потребан да обликујем причу данашњих дана.”
Роман је откупљен само на основу првих 60 страна: литерарни агенти овде су довољно вешти да препознају оно што вреди. Теа Обрехт је ових дана на турнеји по Америци на којој промовише књигу (која је иначе у моменту писања овог текста – среда ујутру – на 11. месту најпродаванијих у највећој интернет књижари, „Амазону”).

Наравно, предмет је велике пажње, распитивањима о томе када је почела да пише (када је имала осам година), када је почела да учи енглески (још у Београду, гледајући цртане филмове са пиратских касета), о писцима који су највише утицали на њу (Габријел Гарсија Маркес и његова „Љубав у доба колере” – „Волим како се поиграва са читаоцима”, каже), где живи (Итака, око 350 километара северозападно од Њујорка)…

И, наравно, већ размишља о другом роману, свесна да има изузетно тежак задатак да другом књигом оправда репутацију коју је већ стекла феноменалним успехом прве.

Милан Мишић
објављено: 19.03.2011.

Последњи коментари

Dragan Milojković | 21/03/2011 17:28

Lepo je kada mladost dosegne svoje snove. Takođe deluje uzvišenije kada se to dogodi Preko Bare, Možda se remek delo može pročitati i u Evropi, ili Rusiji?! Ako ne u potpunosti, ono bar prvih šesdeset stranica.

Dragan Milojković | 21/03/2011 17:28

Lepo je kada mladost dosegne svoje snove. Takođe deluje uzvišenije kada se to dogodi Preko Bare, Možda se remek delo može pročitati i u Evropi, ili Rusiji?! Ako ne u potpunosti, ono bar prvih šesdeset stranica.

Draguna Jovanovic | 28/03/2011 16:57

E valjda će joj drugi roman biti o Americi i njihovim previranjima i vamirima koji tamo obitavaju, DA i mi odavde nešto saznamo novo, drugačije, nešto o njima tamo.....

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније