Од нашег дописника из Москве

Организатори ФЕСТ_а неће погрешити ако у време отварања овог фестивала, док буде приказиван филм Алексеја Балабанова „Морфијум“, организују дежурство службе хитне помоћи – за случај да гледаоци почну да падају у несвест као што се недавно догодило у Солуну. Пројекција је морала да буде прекинута док онесвешћени нису однети из сале, па је онда филм поново пуштен.

Балабанов, кога сматрају једним од најбољих руских редитеља данас, често истиче да његови филмови нису прављени за широку публику. Интервјуе врло ретко даје, јер филмови “говоре сами за себе”. Рођен је 1959. у Свердловску, завршио преводилачки факултет, а потом сценарио и режију. Живи у Петербургу. Снимио је веома познате филмове  -  „О наказама и људима“,  „Брат“, „Брат 2“,  „Рат“,  „Жмурке“, „Терет 200“.

Филм  „Морфијум“ који отвара ФЕСТ, снимљен је по сценарију Сергеја Бодрова, младог глумца који је после свог првог филма „Брат“ постао звезда, а снимајући други,  „Брат 2“, погинуо у несрећном случају.

Замољен да прокоментарише реакције гледалаца на суровост у његовим филмовима, Балабанов одговара:  - Ја не снимам филмове за гледаоце.

Него за кога?

За себе.

Зашто их онда приказујете на фестивалима?

Зато што видим да постоји интересовање.  Они се допадају публици. Кад се филм снима за себе, кад се не мисли на то како ће реаговати публика и да ли ће јој се допасти, увек испадне боље.

Сви Ваши филмови су шокантни, сурови...  Зашто? 

Не знам.  Ја сам просто такав човек. Ништа не радим намерно.  Просто снимам филмове онако како сматрам да треба. Ја просто са екрана говорим оно што се дешава у стварном животу. Ако је гледалац човек који мисли, њему после пројекције бива мучно. Мучно, јер схвата у каквом свету живимо. А ако је дебелокожац као слон, или је навикао да носи ружичасте наочари, њега ништа не може да дирне. Ја снимам тако тешке, скандалозне филмове зато што је друштво такво. Кад постане нормално, и моји филмови ће бити нормални.

Филм  „Морфијум“  прављен је по Булгакову који је, као што је познато, користио наркотике.  Он је, дакле, писао на основу сопственог искуства.  Да ли је и вама било потребно такво искуство да бисте снимили филм?

 Не. Ја сам само једном у животу пробао марихуану, а Сергеј Бодров, двапут. Није ми се допало, схватио сам да ја нисам за то. Без обзира на то, није ми било тешко да се латим снимања –  читао сам Булгакова више пута, а и веровао сам Сергеју. Ипак је он сценариста а не ја.

Алкохолизам  је у Русији велики проблем коме се у последње време придружује и проблем наркотика...

Није само у Русији, и код вас је.

Да  ли сте, показујући у филму до чега може да доведе коришћење наркотика,  желели да скренете пажњу друштву на нову опасност?

Не нисам имао такву идеју. Ја не знам ништа о томе. Ја сам просто снимао филм о томе како талентован човек под дејством дроге пада све ниже и ниже. О томе како наркотици уништавају таленат, личност, и на крају убијају човека. Искрено речено, знао сам много људи који су своје надахнуће црпли из алкохола или дроге. Али то је пут у нигде. Да би се локало и дрогирало не треба много памети. А да би се ослободио зависти, човек мора много да се труди. Хоће ли друштво моћи да победи болести зависности? Не знам. Нико не зна. Мислим да је болест већ добила карактер епидемије у целом свету.

За ваш филм  „Терет 200“ критичари су написали да је најпроблематичнији филм нашег времена.  Међу гледаоцима је изазвао најразличитије реакције, неки су вас назвали лудаком, антихристом...

Не знам зашто. Ја сам само снимио оно што сам видео сопственим очима. То се све догодило у СССР-у 1984. године. Кад сам био у војсци ишао сам у Авганистан, потом сам, снимајући један филм, ишао на крајњи север и Далеки Исток, свашта сам видео! У селима се баш онако страшно пило, таква сиротиња је постојала, милиционар који отима девојку и злоставља је, такође је постојао...

Шта се од тада променило? Самовоља милиције је током протекле године била готово главна тема у друштву..

Много се изменило.  Данас је много боље.  Био је то онда јад и беда, лаж комунизма на издисају, па поврх свега и та званична идеологија. Чињеница је да сада царује цинизам, али он је поштенији,  у њему постоји нека истина. Тада је био потпуни хаос.

Совјетскипериод је данас врло честа тема у уметности. И мада се говори о његовим негативним странама, на крају обично испадне некаква носталгија. И ви сте недавно рекли да сте из тог периода понели високе моралне принципе. Како је то могуће – систем не ваља, а људи се у њему васпитавају да буду морални, часни, поштени...

Могуће је јер је друштво је било честито и људи су били заиста добри, часни. Ја то знам, сви моји пријатељи су били добри, помагали су један другом. Од родитеља сам научио да је најважније у животу бити частан. Те особине су се некако изгубиле. Нема их данас. Ја сам човек оног времена, иако нисам комуниста. Али нисам ни капиталиста.

Куд су се дели сви ти људи, све то добро које је постојало?

Кажите хвала Горбачову. Он је направио овакав капитализам. Урадио је то нагло,  без плана, без размишљања. Промене су биле потребне, али требало је то урадити постепено, корак по корак, а не ломити преко колена. Горбачов је, по мом мишљењу, учинио гадну ствар.Кажите то целом свету. Перестројка је најодвратније време које је постојало.  Тада су одједном бандити избили на површину и опљачкали целу земљу.

Зар се „велика пљачка“ није догодила у време Јељцина?

Не. Темеље је поставио Горбачов. Он је све разрушио, он је све то направио. Морало је то да се ради мекше, паметније. Он је све урадио идиотски, врло глупо.

Да се вратимо филму. Како оцењујете руски филм данас?

 Никако. Све је питање укуса. Ипак, руски филм је јако слаб. Верујем да ће се то променити набоље.

Раније сте говорили да после педесете не треба снимати филмове. Сад кад сте напунили толико година, мислите ли другачије?

Па, снимам, као што видите. Надам се да ће ми Норвежани помоћи да реализујем филм „Кожа“ о Перестројки. У њему ће бити све - и Горбачов, и први приватни предузетници и постсовјетски капитализам.

Ових  дана отворићете у Београду ФЕСТ.  Колико познајете српски филм?

Знам Кустурицу. Гледао сам све његове филмове. Он је у свему одличан. Многоми је помогао. Зато и идем тамо.