Собичак слободе

Рођен сам другог септембра 1945. године у Београду у улици Народног фронта; та се улица пре Другог светског рата звала Улица краљице Наталије.

Прво смо – моји честити родитељи и ја – становали у Румунској улици, горе на Дедињу. После смо се, ко зна зашто, преселили у Шајкашку улицу бр. 17. То вам је доле крај железничке станице Дунав. Када су градске власти из необјашњивих разлога срушиле то лепо здање у француском стилу, преселили смо се у Цвијићеву бр. 115, близу Новог гробља. После неких десетак година, а можда и коју више, отишли смо на периферију града, Богу иза ногу, у Јабланичку бр. 21.

Много касније сам коначно добио свој стан, собичак слободе, на Сењаку, у Праховској улици, тачније, у бившем Америчком сокачету. Када су Кекини родитељи напустили овај свет скрасио сам се у центру града у улицу Генерала Жданова, која је пре неку годину поново добила свој стари, предратни назив: Ресавска.

Прво ме је моја наглува тетка Стојанка грдно наговарала да одем на тапетарски занат и да постанем тапетар као и њен брат а мој ујак Педи. Потом сам покушао да будем војни пилот у Мостару. Како ми ни то није ишло од руке нити ми се свиђало досадно кадетско друштво, вратио сам се у Београд.

Две године сам похађао Курс цртања и вајања у Шуматовачкој улици 122а. Коначно, 1964 године, дакле годину дана после земљотреса у Скопљу, уписао сам Академију ликовних уметности у Београду. Моји професори на Академији су били људи непријатно скромног дара и још скромнијег образовања; смртоносна мешавина медиокритета, улизица и сујетних фантома.

Преостало ми је да путујем светом и да се сам образујем онако како сам знам и умем, не бих ли, ето, мојим маленим снагама некако успео да скршим невидљиви јарам свеколиког провинцијализма.

Атеље сам добио после равно тридесет година, и то на такозваном Старом сајмишту које је за време Другог светског рата било немачки концентрациони логор.

Понеки пут, док у атељеу преко радија слушам тиху музику, чини ми се као да ми у походе долазе и учтиво поздрављају несретне душе побијених логораша.