МРЕЖНА КУЛТУРА 

Доба ремикса

Станко Црнобрња

У предмодерном добу јавна сфера обухватала је политику, медије, културу и била је поље дебате, отворено за све грађане. Лична сфера обухватала је слободу, индивидуализам, окренутост себи. Дневне новине, галерије, романи, позориште, музика – били су простори за критику текућих, јавних и државних послова.

У двадесетом веку почиње дугачко и темељно опадање утицаја јавне сфере. Хабермас каже да је колонизација јавне сфере од стране приватних интереса, углавном крупног капитала, преобразила медије: уместо подручја расправе, они су претворени у подручје робне производње.

Овако темељно приватизована и колонизована, јавна сфера престаје да буде одраз грађанског расположења, и постаје потрошачки театар, подвргнут мерама високе безбедности и тоталног надзорa. У постмодерном времену колонизација јавне сфере постаје апсолутна.

Станко Црнобрња

-----------------------------------------------------

ТРИ ПИСЦА И КАМИ

Мајку увек треба послушати

Милован Витезовић                                       Албер Ками ( Д. Стојановић)

Баш као у делима Грка Василиса Василикоса и Словенца Бориса Пахора, и у некадашњој Југославији – за коју често заборављамо да је била земља диктатуре – утицај Албера Камија је пружао надахнуће независним духовима. О томе сведочи и роман Милована Витезовића Булерлеска у Паризу

Жоржет Ваштел

-----------------------------------------------------

КУЛТУРА ПОКЛАЊАЊА

Хлеб и остали божији дарови

Џоја Ратковић-Гавела, Уздарје, цртеж, 1987. (фрагмент)

Важан део српске традиције је прослављање свеца, заштитника породице. Осим славе,у Србији се прослављају заветине, преславе у част светитеља који је покровитељ целог села. Важан елеменат тих прослава је и пружање гостопримства  и дарова госдтима и домаћину – каже др Драгана Радојичић

Душица Павићевић

-----------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ: БАРБАРА АЛБЕРТИ

Толстојева соната

Толстој је мрзео жене, сви његови женски ликови су одвратни: Барбара Алберти

Велики писац је уништавао све око себе. Створио је у кући такав систем мучења у коме је само он уживао. Сви његови женски ликови су одвратни. Ана Карењина непрестано цмиздри док вара мужа, она упропашћава и несрећног Вронског који је окрезавио и оћелавио због ње, и на крају побегао у смрт; жена Андреја Болконског, Лиза, остаје у сећању читаоца кроз опис њених чекињастих брчића док лежи на самртничкој постељи; развратну Курагину-Безухову кажњава сифилисом, а Наташу Ростову вишком килограма и досадним, безбојним животом са Пјером – каже италијанска књижевница

Тијана М. Ђерковић

-------------------------------------------------------

АРХИТЕКТУРА У СВЕТУ И КОД НАС                                                                                 

Руске луковице поред Ајфелове куле

Михајло Митровић

------------------------------------------------------------------- 

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Зашто се лажемо

Истина је прва жртва рата: Роберт Л. Трајверс

Дејство механизама самозаваравања и обмањивања других познати „социобиолог” Трајверс препознаје и на терену политике. Види их у преувеличаним историјским нарацијама, у лажима које себи говоримо о својој прошлости

Милан Мишић

------------------------------------------------

ЗАБОРАВЉЕНИ

Усамљени јахач мимо трендова

Александар Поповић је, чини се, најбрже заборављени српски драмски писац. Заклети левичар, иако га је живот, од Голог отока па до дегенерисане левице деведесетих година, стално демантовао, пролетерски гуру Александар Поповић није идеолошки подобан у времену неолиберализма с једне стране, и снажењу ултра десних и нацистичких идеја с друге стране, каже Стеван Копривица

Борка Г. Требјешанин

--------------------------------------------------------------------------------

НОВИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ У 2011.

Позив на саучесништво

Ове године догодила се својеврсна кондензација нове песничке сцене и профилисање група које се по вербалној артикулацији и поетичким настојањима дефинишу на одређени начин

Вања Радаковић

-------------------------------------------------------------------------------- 

ОРИГИНАЛ И КОПИЈА У УМЕТНОСТИ

Нема опасности

Изложба Armory Show, Њујорк, 1913.                        

Ми још увек волимо да имамо оригиналне ствари, није нам свеједно да ли је сат на нашој руци оригинални или лажни ролекс. Тако је и са уметничким делима. Упркос свим теоријама, умузејима се још увек чува и излаже само оно што наша култура сматра оригиналним

Мирјана Мариншек-Николић

-----------------------------------------------------------------------------

ЏЕЗ СКИЦЕ

Хироми Уехара: Хоћу да направим што више осмеха на свету

Хироми Уехара (Фото: Тим Дикесон)

Управо сам радила за једну железничку компанију у Јапану. Снимили су кратки филм о старом храму у Кјоту, за који сам направила музику. За сваку музику коју пишем, увек видим јаке слике, дефинисане пределе или боје. Добра музика чини да људи путују у мислима – каже наша саговорница

Војислав Пантић