Kulturni dodatak
U Kulturnom dodatku u subotu, 9. juna:
POVRATAK U BUDUĆNOST
Čudnovati juni 1968
Šezdesetosmaška pobuna bila je pobuna ljudi gladnih slobode i pravde, a ne hleba. Ima nečeg dirljivog u želji studenata najskupljih i najboljih univerziteta Evrope i Severne Amerike da pomognu seljacima Indokine, a i svim ostalim potlačenim u svetu. Globalni svet, koji je tek nastajao, rodio je tu neočekivanu solidarnost i omogućio širenje talasa pobune. U Beogradu su studenti tradicionalne bundžije od samog početka visokog školstva.Njihove pobune su deo, ili najava svih političkih meteža, od Majskog prevrata 1903. godine, do komunističke revolucije
Predrag J. Marković
---------------------------------------------------
POVODOM JEDNOG JUBILEJA
Dileri, ispred škola i u njima
Ukidanje monopola počelo je rušenjem Zavoda za udžbenike, pod budnim očima prosvetnih saveta. Registracijom privatnih izdavača udžbenika sa neutvrđenim i partijskim kriterijumima počela je, pre više od deset godina, tajkunizacija srpskog prosvetnog izdavaštva. Neke od ovih firmi rade samo sistemom tašne-mašne, pa ih čak ima i sa fiktivnom adresom privatnog stana. Oni ne izdaju druge knjige, izdaju samo udžbenike, naročito one koje otkupljuje Ministarstvo prosvete. Nemaju knjižare i direktno idu u škole
Ako je tačno, a tačno je, da postoje partijska stajanja iza pojedinih izdavača, onda je manipulisanje prosvetom putem udžbenika partijska deoba dece, ako ne dece onda nastavnika, a po tome opet dece... ne mogu se partijski podmlaci praviti u razredima
Milovan Vitezović
------------------------------------------------
IZ RUKOPISA
Kantina Bertolt Breht
Spomenik Brehtu ispred pozorišta Berliner ansambl
Sa druge strane kantine gledao me je Klaus Marija Brandauer, prodornim pogledom i uzdignutih obrva. Taman kada sam se zabrinuo nad ozbiljnošću pogleda ne znajući šta bih s njim, kroz vrata je banuo, vreo – skoro proključao od glume izrazito našminkani glumac u fraku, piše V. Bajac unovojknjizipriča Gastronomadske priče koja uskoro izlazi u izdanju Arhipelaga. U ovom broju Kulturnog dodatka objavljujemojedan deo iz priče „Brehtovi restorani”
Vladislav Bajac
-----------------------------------------------
O SUMNJI I REČIMA
David u Golijatu
David Albahari
Vratimo se na trenutak pariskoj mini-sceni, kafani „Golijat”: maštom prizvani David (koga nije bilo teško prizvati, jer gde god ima Golijata tu ima i Davida i obratno), mladić sa majicom i ja, i gde nam se još pridružuje i prolećnim suncem iskrzana utvara Dekarta
Gojko Lukić
-----------------------------------------------
AVENIJA AMERIKA
Biblioteka utopije
Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona
Da li će novi projekat Harvardskog univerziteta za digitalizovanje i postavljanje onlajn „svekolikog ljudskog znanja” uspeti da savlada zid u koji je udario sličan poduhvat „Gugla”
Milan Mišić
Poslednji komentari
U vezi sa jubilejom, samo da se podsetimoda je Zavod jedno od javnih preduzeca. Jedno od onih koji sluze kao plen u posleizbornoj podeli. I Zavod se, kao i druga javna preduzeca, finansira iz budzeta kad je u minusu, a zaradu deli svojoj partijskoj braci kad slucajno budu u plus. Za to im naravno treba monopolski polozaj na trzistu, pa konkurenciju pljuju na sav glas, i kad imaju i kad nemaju razloga.
Milan Misic u pri kraju clanka "Biblioteka utopije" pise: "Glavni problem su izmene zakona o intelektualnoj svojini u Americi ... kojima su uvedena ostra ogranicenja za skeniranje i on lajn pristup bezmalo svim knjigama objavljenih u poslednjih 100 godina."
Iza ovog i drugih slicnih nacionalnih zakona i medjunarodnih ugovora (npr. AKTA) krije se filozofija privatnog vlasnistva i prava na njega. Ova je filozofija bila aktuela do uvodjenja Interneta kao globalne informacione infrastrukture pre oko 20-tak godina. Od tada sve vlade u svetu se "kunu" i deklarisu tzv. "slobodu interneta". Medjutim, nijedna od njih se eksplicitno ne izjasnjava o slobodnom pristupu sadrzajima u elektronskim memorijama "mreze mreza". Prica o pristupacnim e-knjigama ostace izgleda samo - utopija.
Za utehu, ostaju nam na raspolaganju klasicne, slobodne, skoro besplatne, prazne i stvarne biblioteke sa bezbroj stampanih knjiga, koje uglavnom vise niko ne cita (povrsna znanja na TV-u su postala jedina i glavna).
Jedini poznati partijski izdavac udzbenika u Srbiji je Zavod za izdavanje udzbenika, sto je gospodinu Vitezovicu, po svoj prilici, dobro poznato. Ono sto on u ovom tekstu sracunato prikriva je cinjenica da svega pet ili sest izdavaca, pored Zavoda, imaju prestiznu licencu A, koja im omogucava da izdaju udzbenike iz svih oblasti, za sve nivoe obrazovanja. Njihovi autori su profesori univerziteta, veoma cesto isti oni koji su do juce objavljivali knjige u Zavodu. ZUNS bi trebalo da radi na podizanju kvaliteta svojih izdanja, koje nastavnici u Srbiji uglavnim kupuju pod pritiskom direktora, umesto sto javno na sav glas kuka na privatne izdavace. Na veliku srecu dece u Srbiji, prosla su vremena u kojima se po trideset godina ucilo iz istih, cesto krajnje bedastih knjiga. Sada postoji borba na trzistu: ko ce osmisliti bolji, moderniji, efikasniji udzbenik, ko ce biti bolji servis za nastavnike i ucenike. ZUNS treba da dovede na svoje celo struku, a ne politiku, i da udje u tu borbu.
Vesti kultura i zabava
-
„Hari Poter” sa beleškama autorke na aukciji
Prvo izdanje romana „Hari Poter i kamen...
-
Preminuo Rej Manzarek, član grupe „Dorsi”
Rej Manzarek, klavijaturista i jedan od...
-
Azerbejdžan zagubio Rusiji glasove
Prema izveštajima agencija Rusiji izgleda...