Културни додатак

У Новогодишњем културном додатку читајте

Владимир Пиштало

НОВОГОДИШЊИ ПУТОПИС

Последња ноћ на земљи

Новогодишњи вихор ме је опет подигао и спустио (авион је био само изговор). Аеродром је био необично тих.

Српску амбасаду убрајају у најлепше палате у Прагу. Зграду је Масарик поклонио краљу Александру. Она има позлаћена врата и звоно од порцелана у облику пећи. Али одржавање је, кажу, постало прескупо. Није немогуће да држава прода историјску зграду. А новац ће се потрошити. А палата ће стајати триста година

----------------------------------------------------

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУИ

Дејвид Кроненберг:

Фројд, Јунг и Сабина у љубавном троуглу

О Фројду се писало да је веома згодан, мужеван, харизматичан, виспрен, шармантнан и моћан човек. Нисам стварао уобичајену слику Фројда као маторца, сувопарног чиче психоанализе, јер ко год га је читао, могао је да примети да је он био веома духовит. Говорио је о сексуалности у време у коме се људско тело порицало. Носила се слојевита одећа и није се говорило о пенисима и вагинама, а камоли о сексуалности деце – каже култни редитељ

Разговарала Марина Рихтер

-------------------------------------------------------------

Мишел Онфре:

Рушим легенду о Фројду

Далеко од тога да је био авангарда, Фројд је само крао од својих претходника, инспирисао се француским хипнотизером Шаркоом, исписао своју личну историју још за живота, фабриковао је и помогао да се фабрикује легенда о њему; најпре уз помоћ свог биографа Ернеста Џонса, своје ћерке Ане и још шачице људи – каже за „Политику” француски филозоф, чија је контроверзна књига о оцу психоанализе током протекле године прерасла у прави рат на париској културној сцени

Разговарала Неда Валчић-Лазовић

------------------------------------------------------

Дневник луде године

Специјално за „Политикин“ Културни додатак, Сања Домазет, књижевница и драмски писац, и Петар Пеца Поповић, рок критичар, разговарају о великим малим стварима у животима свих нас

Сања: Те године када је добио Нобела, велики писац Андрић је посетио Смедерево, ја још нисам била рођена. Мој отац га је упознао и као страствени шахиста, питао га да ли је икада играо шах. Андрић је одговорио: „Млади човече, ја нисам могао да служим два господара“. Сада у Турској, за огромним столом, седели смо на три улице од стана где живи једини турски лауреат Нобелове награде, Орхан Памук, али нико осим мене није Орхана упознао. У Турској Орхана читају и поштују, али са дистанце. Ми га и читамо и волимо.

Пеца: То је мени Бреговић разјаснио средином осамдесетих година прошлог века, кад је био на врхунцу овдашње славе. Каже: „Пецо, како да будем звезда у Сарајеву, кад касирка у самоуслузи зна да купујем двеста грама саламе и пола кила хлеба?“

--------------------------------------------------------

Бранка Криловић                                              Војислав Пантић (фото Gloria)

Критичари Бранка Криловић, Весна Перић и Војислав Пантић бирају  најлепше сценске, филмске и музичке тренутке 2012. 

--------------------------------------------------------

ЕУ И КРИЗА

Европа на каучу

Европи је потребна европеизација, узвикује немачки социолог Урлих Бек. Уз владавину права и тржишта, слободи је потребан још један стуб ако хоће да буде безбедна. У троношцу недостаје европско цивилно друштво

Пише Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------------

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Политика и проза

Највећа промена у култној вашингтонској књижари коју су унели нови власници јесте „Опус” – машина за штампање књига „по захтеву”, која  купцима омогућава да за око 5 минута добију свеже одштампан наслов кога више нема у продаји, или да у књигу претворе сопствени рукопис

Пише Милан Мишић

Културни додатак
објављено: 29.12.2011.

Последњи коментари

Dejan R. Popovic, dipl. inz | 03/01/2012 09:30

NEOGRANICENA EKONOMSKA SLOBODA

U podnaslovu nalova "Evropa na kaucu" tacno pise: "Evropi je potrebna evropeizacija, uzvikuje nemački sociolog Urlih Bek. Uz vladavinu prava i tržišta, slobodi je potreban još jedan stub ako hoće da bude bezbedna. U tronošcu nedostaje evropsko civilno društvo".

A u knjizi "Otvoreno drustvo i njegovi neprijatelji" Karl Poper u Sedamnestom poglavlju (III. odeljak) pise: "Cak i ako drzava stiti svoje gradjane od fizickog nasilja (...), ona moze osujetiti nase ciljeve svojim neuspehom da ih zastiti od zloupotrebe ekonomske moci. U takvoj drzavi, ekonomski mocnik jos je slobodan da tlaci onoga ko je ekonomski slab i da mu oduzima njegovu slobodu. Pod ovim okolnostima, neogranicena ekonomska sloboda moze isto tako samu sebe da ukida kao i neogranicena fizicka loboda, a ekonomska moc moze biti isto toliko opasna kao i fizicko nasilje; jer oni koji poseduju visak hrane mogu prinuditi one koji gladuju na "slobodno" prihvatanje ropstva bez upotrebe nasilja."