ПОЛИТИКИН ЛАУРЕАТ

Еутаназија – сваких десет година

Хиљаду зека за које је потребан музеј: Никола Џафо у својој кући

Разумемо ми да је Егзит комерцијална профитна манифестација, али увредљиво је да уметници, као школовани људи, буду третирани као херметична дружина и да им се не омогући да и они буду на површини, каже Никола Џафо, обогодишњи добитник традиционалног признања нашег листа за нјабољњу ликовну изложбу у протеклој години

Пише Марија Ђорђевић

-------------------------------------------------------------

НОРМА И ЖИВОТ

Држ’те плагијатора - ауторско право, морални кодекс и интелектуална смртна казна

(Илустрација Д. Стојановић)

Забрана плагијата, као друштвена норма, примењује се селективно и недоследно. Фактор ривалства, односно конкуренције на било којем пољу професионалног, јавног или приватног живота је „окидач” за оптужбу за плагијат. Тако брига за заштиту високог начела интелектуалног поштења заправо постаје опаки прагматични инструмент у друштвеним играма моћи

Пише Др Слободан М. Марковић

-----------------------------------------------------

АВЕНИЈА АМЕРИКА

Трачарење некад и сад

„Трачарење”: слика америчког уметника Нормана Роквела (1894-1978)

Трач је кад чујете нешто што вам се свиђа о некоме ко вам се не свиђа, цитира аутор Е. Вилсона, уредника трачева у таблоиду „Њујорк пост”. Књига иначе обилује цитатима ове врсте: „Троје могу да сачувају тајну само ако је двоје већ мртво” (Бенџамин Франклин) или „Кад би људи стварно знали шта су други рекли о њима, на свету не би било пријатеља” (Блез Паскал)  

Пише Милан Мишић

-------------------------------------------------

МЕЂУЧИН

Београдска посла

 Проблем, онај који се директно тиче „Београда 2020“, јесте тај да се потврђује утисак да људи који воде овај пројекат имају у виду само његову маркетиншку димензију, без свести да би његови главни носиоци требало да буду градске установе; управо оне од чијег се мизерног положаја и још бедније будућности Пековић ограђује, иако је формацијски, после градског секретара за културу Иване Авжнер, најодговорнији за њихово финансирање и пословање!

Пише Иван Меденица

-----------------------------------------------

ОДЛАЗАК ЈОСЕФА ШКВОРЕЦКОГ

Чешки Селинџер

Траума егзила и емигрантског живота: Јосеф Шкворецки

Дани, у роману Инжењер људских душа (1977), емигрант је у Торонту и тако започиње друга велика тема Шкворецког – траума егзила и емигрантског живота. Док није емигрирао у Канаду, био је познат по прозном серијалу о доживљајима поручника Борувке, који је називан чешким Шерлоком Холмсом

Пише Александра Корда-Петровић

-------------------------------------------------------

ПЕТИ КУСТЕНДОРФ

Право место за последњи дан на земљи

Изабел Ипер на Кустендорфу

Међународни филмски и музички фестивал у Дрвенграду је један од последњих бастиона ауторског филма. Тијери Фремо, у фармеркама и ролци (уместо смокинга који носи на канском фестивалу попут униформе), открива нам да је са Кустурицом разговарао о покретању неке врсте Давоса ауторског филма у Дрвенграду, на коме би се идеје размењивале у пријатељском окружењу

Пише Ана Оташевић

------------------------------------------------------

СВЕДОЧАНСТВО

Дилема којој се (не)назире крај

Милица Живадиновић, из циклуса слика „Космичко око“

Занимљиво је да међу заговорницима „Интелигентног дизајна” постоје значајни научници који верују да у свемиру влада вечна хармонија, као што је пре осам деценија писао Пупин у својој аутобиографији.Данас би се он вероватно прикључио савременим научницима који подржавају „интелигентни дизајн”, а какве је могућно срести и на Харварду

Пише Влада Петрић

-------------------------------------------------

ЏЕЗ СКИЦЕ

Улице Балкана

Забавна музика у СФРЈ 60-их и 70-их прожимала се са џезом у многим аспектима. Најпознатији композитори/аранжери „лаких нота” били су истакнути џез музичари, свинг и латино ритмови преовлађивали су у забавној музици тог доба, певаче су углавном пратили велики џез оркестри или мали састави састављени од џезера

Пише Војислав Пантић

-------------------------------------------------------

АРХИТЕКТУРА У СВЕТУ И КОД НАС  

Караула ка звездама

 

Пише Михајло Митровић