У Културном додатку који излази у суботу 19. новембра, читајте о мистерији старој шест деценија.

Ексклузивно: Књижевна историчарка Жанета Ђукић Перишић је, ових дана, пронашла у Женеви једну Андрићеву јунакињу, „од крви и меса“ – Индускињу Ману Банерђи. Ова жена је пре равно шест деценија, очарала нашег писца-нобеловца и послужила му као инспирација за лик дубровачке лепотице Луције. "На Конгресу у Загребу била је најмлађа, без искуства и, вели, имала је велику трему. Не сећа се Андрића, ни како је пила воду, нити да је један велики писац посматра... Те, 1951. године, била је и у Београду, и с раздраганим људима играла коло испред хотела „Москва“..

Поред тога, у новом Културном додатку и :

ИНТЕРВЈУ: МАЈА ХЕРМАН СЕКУЛИЋ
Моји пријатељи из џет-сета
Ален Гинзберг је пожелео да направим разговор с њим, те ме је позвао да заједно дочекамо Нову годину, у друштву Боба Дилана и осталих званица. Због буке, разговарали смо у купатилу и ту сачекали поноћ...

АВЕНИЈА АМЕРИКА
Најскупља фотографија света -пише Милан Мишић. 
Пусти пејзаж мутне Рајне продат анонимном купцу за 4,3 милиона долара изазвао полемике у медијима и коментаре попут: „Да ли уз њу иде и неколико ферарија“

ВИДА ОГЊЕНОВИЋ: ОДЛАЗАК ПЕТРА КРАЉА
Сценски волшебник
Донео је на сцену топлу, хуману хистрионску поетику слабости, интелектуално усијање, благост патње и јасну чистоту мисли, а пре свега надмоћни дар и жестоку вољу да надигра свет.
"Тугује за њим свака сцена на коју је икад ногом ступио, тугују кафанице и шанкови, тугују људи који су се дружили с њим и они који су га волели надалеко..."

РАДОМИР КОНСТАНТИНОВИЋ: МАЛИ ЕСЕЈ
Освајање Европе
He сумњам: наша Европа није увек ни гетеовска, ни вуковска. Често она има лице трговачког путника литературе, који се понекад искрца и на нашој станици, a у глави носи, кроз сан сопственог будућег профита, идеју о нашој култури и литератури као оличењима исуканог ханџара, курјачки крвожедних зуба и крвавог, задимљеног волујског меса набијеног на ражањ

ПОЕТСКИ ЗАПИС: СТЕВАН ТОНТИЋ
Врт је негација логора
Пољски песник, стипендиста у Берлину. Управо сам га слушао на његовој књижевној вечери. Песник је рођен у једном немачком концентрационом логору. (Једини мени знани песник с једним таквим местом рођења. Родном грудом, хм!) У Берлину он сад преводи Паула Целана на пољски...

ЏЕЗ СКИЦЕ
Блуз мантре и остало - пише Војислав Пантић
14. Панчевачки џез фестивал 11-13. новембар 2011. године
Велико интересовање широм Србије, десетине Београђана у потрази за картама за Стерна, у публици самит најпознатијих џез и рок музичара Србије. Са Стерном на челу, манифестација је превазишла локални значај. Амбициозна продукција „Tribute to Bill Evans” представљала је домаћи џез у потпуно новом светлу

52. ОКТОБАРСКИ САЛОН
Време је да се упознамо - пише Љиљана Ћинкул
Музеј 25. мај – Музеј историје Југославије, Кустоскиње Галит Еилат и Аленка Грегорич. Међу звездама овог Салона су свакако Артур Жмијевски који се бави растућим интензитетом визуелног и вербалног насиља, Јан Фабр суочава сопствени алтер его и предавачко уметничко искуство, Милица Томић испитује колективну кривицу, IRWIN и reenactment њиховог рада из 1984, понавља питање културне политике, јер ћутати значи исто што и подржавати систем

БОРШТНИКОВ СУСРЕТ
Тријумф „Бартлбија писара” - пише Бранислава Стефановић Велика тема накратко је узбуркала словеначку културу: Шта значи то што жири даје предност ванинституционалним групама и позориштима? Да ли на тај начин фаворизује естетику којој можда није место, или бар не водеће, на националном театарском фестивалу?

МЕЂУЧИН - Колумна Ивана Меденице

Не пропустите Културни додатак у суботу, 19.11.2011!