Od našeg stalnog dopisnika iz Vašingtona

Liste „naj” u američkim medijima u decembru obilne su kao opalo lišće u predgrađima ovdašnjih gradova, a slične su i po tome što je gotovo podjednako teško rešiti ih se. Svako ih sastavlja iz svog ugla i logika zbog koje se troše toliki papir i vreme zasniva se na starom principu da „svaka roba nađe svog kupca”.

To znači da svako čita i prati ono što ga interesuje i što razume u zaista veliko obilju kulturnih događanja u Americi u svim oblastima. Amerika, uostalom, svoju „meku moć”, svoj uticaj u svetu, u velikoj meri duguje upravo svojoj kulturi, više doduše masovnoj nego elitnoj, mada i to zavisi iz kog ugla se gleda – i ko gleda.

Otuda utisak ovog dopisnika da se ipak najviše govorilo o najpopularnijoj umetnosti, o filmu. Po čemu će onda ove godine biti upamćen Holivud?

Da bi se to razumelo, treba poći od konteksta 2009 – a kontekst je ekonomska kriza koja je počela u Americi i koja ju je žestoko pogodila gotovo kao i sve druge, sa psihološkog stanovišta možda još teže, ako se ima u vidu staro prokletstvo „dabogda imao pa nemao”. Otuda, godina koja ističe mogla bi da bude proglašena i godinom eskapizma (mada bi bilo zaista teško poreći da je eskapizam glavna misija Holivuda).

U tom smislu godina se završava premijerom „Avatara” Džejmsa Kameruna (šifra: „Titanik”), naučnofantastičnog spektakla od dva i po sata, koji, kako počinje gotovo svaki njegov prikaz, „pomera granice filma” – u tehnološkom (i komercijalnom) smislu. Snimljen je, a tako se u ovdašnjim bioskopima (od 19. decembra) i prikazuje, u trodimenzionalnoj tehnici, sa rekordnim budžetom od 380 miliona dolara.

Da li će opravdati očekivanja i postati novi „Titanik” po komercijalnom uspehu, ili će doživeti sudbinu istoimenog broda? Sudeći prema onome što je ubrao prvog vikenda, u otežavajućim okolnostima (snežna oluja koja je zahvatila čitavu istočnu obalu Amerike), verovatnije je ovo prvo. Na blagajnama ovdašnjih bioskopa ostavljeno je 73 miliona dolara za tri dana, što je „Avatara”, bajku o ratovanju i ljubavi na dalekoj planeti, stavilo na prvo mesto, ali brigu donosi to što nije oboren postojeći blagajnički rekord.

Što se umetničkog utiska tiče, tu, razume se, „Avatar” nije na prvom mestu. Na svim listama – na mnogima u samom vrhu – u ovoj kategoriji je film čiji je originalni naslov „HurtLocker“ (videćemo kako će ga prevesti naši distributeri), režiserke Ketrin Bigelou, drama i akcioni triler koji se zbiva na iračkom ratištu, sa demonterima bombi kao glavnim akterima. Za film godine i „instant klasiku”ovo delo su proglasili losanđelosko i njujorško udruženje filmskih kritičara, na listi „Vašington posta” je pak na prvom, a „Njujork tajmsa” na drugom mestu.

Nijedna lista najboljih filmova ne zaobilazi ni „Tamo gde je divljina” („WheretheWildThingsAre“), „crnu i komplikovanu bajku” čiji je scenario za podlogu imao poznatu dečju slikovnicu. „Njujork tajms” ovo delo Spajka Džonsa i Dejva Igersa ocenjuje kao „najrealističnije filmsko bavljenje detinjstvom ikad snimljeno”.

Rekli smo da je dominirao eskapizam, o čemu svedoče i rekordne zarade dva verovatno najgluplja filma godine: „Dži Aj Džo – osveta palih” i „Transformersi”, koji su zajedno inkasirali pola milijarde dolara. „Dži Aj Džo” je tako istog dana imao premijeru u 4.000 američkih bioskopa, dok je najbolje ocenjeni film kritičara uticajnog „Njujork tajmsa” francuski „Letnji sati” – samo u dva. Toliko u umetnosti i profitu, uz napomenu da je „Dizni” Obaminoj Americi poklonio prvu crnu princezu, u novoj crtanoj verziji stare priče o princezi i žabi.

Pošto je i televizija izuzetno važan elemenat masovne kulture, i njena dostignuća su na listama „naj 2009”. Glavni TV događaj u ovoj godini je inače ona sama: nagoveštaji da je nove tehnologije – ”Jutjub”, „programi po porudžbini” i slično što donosi ubrzano proširenje propusne moći Interneta – guraju ka situaciji sličnoj onoj u kojoj već grcaju novine i magazini: da mora da promeni svoj poslovni model i prilagodi se novom okruženju.

Ono što će se od ogromne količine svega i svačega („Fajos” servis instaliran u stanu ovog dopisnika, koji preko optičkog kabla istovremeno isporučuje telefonsku liniju, internet i kablovsku televiziju „u paketu”, nudi oko 1.000 kanala) prikazanog na ovdašnjim TV mrežama, svakako će biti zapamćena višesatna epizoda „dečaka u balonu” – događaja koji je prenošen uživo kao životna drama (dečak je navodno bio sam u nekontrolisanom eksperimentalnoj letelici koja je, u direktnom prenosu, praćena u letu dugom oko stotinu kilometara), da bi se pokazalo da je sve bila režirana predstava roditelja, željnih nacionalne pažnje i instant slave.

Televizija je pažnju plenila i detaljima o nepozvanim gostima koji su uspeli da se prošvercuju na prvi državni banket u Beloj kući, po oceni kritičara ovogodišnja sezona muka „Izgubljenih”, beskrajnog serijala o putnicima srušenog aviona na pustom ostrvu, bila je jedna od najuspešnijih, a događaj godine je svakako i najava Opre Vinfri da će svoj šou konačno privesti kraju – za dve godine.

U pozorištu, glavni trend 2009. bio je silazak poznatih zvezda iz dvodimenzionalnog (filmskog platna) u trodimenzionalni svet, na „daske koje život znače”. Mamac za teatarsku publiku bili su tako Kejt Vinslet u „Tramvaju zvanom želja”, Džud Lou u „Hamletu”, Danijel Krejg (aktuelni 007) i Hju Džekmen u „Postojanoj kiši”...

U komercijalnom svetu umetničkih dela, prva polovina godine je najavljivala katastrofu – promet aukcijskih kuća bio je opao čak za 75 odsto, da bi druga polovina donela oporavak. Dok u prvih šest meseci 2009. nijedno delo nije izlicitirano za svotu koja bi dosegla 10 miliona dolara, u poslednja dva kvartala situacija je popravljena, pre svega zahvaljujući Endiju Vorholu i njegovom platnu iz 1962. sa „200 novčanica od jednog dolara”, koje je prodato za mnogo više „slika mrtvih predsednika” – za 43,8 miliona.

O najboljim knjigama 2009. donekle smo na ovom mestu već pisali – podsetimo se, sa komercijalnog stanovišta najveća očekivanja je doneo nastavak avantura profesora „simbologije” Roberta Langdona, ovoga puta na Kapitol hilu. Očekivanja koja su opravdana činjenicom da je samo u prva 24 sata od pojavljivanja novi bestseler Dena Brauna prodat u milion primeraka.

Završnica godine u Americi je donela izvestan optimizam da je najgore – kad je o ekonomskim prilikama reč –ipak prošlo, uz ne malu psihološku utehu da je moglo da bude i mnogo gore. Očekujmo zato u 2010. malo manje eskapizma, a malo više realizma.