Од нашег сталног дописника из Вашингтона

Листе „нај” у америчким медијима у децембру обилне су као опало лишће у предграђима овдашњих градова, а сличне су и по томе што је готово подједнако тешко решити их се. Свако их саставља из свог угла и логика због које се троше толики папир и време заснива се на старом принципу да „свака роба нађе свог купца”.

То значи да свако чита и прати оно што га интересује и што разуме у заиста велико обиљу културних догађања у Америци у свим областима. Америка, уосталом, своју „меку моћ”, свој утицај у свету, у великој мери дугује управо својој култури, више додуше масовној него елитној, мада и то зависи из ког угла се гледа – и ко гледа.

Отуда утисак овог дописника да се ипак највише говорило о најпопуларнијој уметности, о филму. По чему ће онда ове године бити упамћен Холивуд?

Да би се то разумело, треба поћи од контекста 2009 – а контекст је економска криза која је почела у Америци и која ју је жестоко погодила готово као и све друге, са психолошког становишта можда још теже, ако се има у виду старо проклетство „дабогда имао па немао”. Отуда, година која истиче могла би да буде проглашена и годином ескапизма (мада би било заиста тешко порећи да је ескапизам главна мисија Холивуда).

У том смислу година се завршава премијером „Аватара” Џејмса Камеруна (шифра: „Титаник”), научнофантастичног спектакла од два и по сата, који, како почиње готово сваки његов приказ, „помера границе филма” – у технолошком (и комерцијалном) смислу. Снимљен је, а тако се у овдашњим биоскопима (од 19. децембра) и приказује, у тродимензионалној техници, са рекордним буџетом од 380 милиона долара.

Да ли ће оправдати очекивања и постати нови „Титаник” по комерцијалном успеху, или ће доживети судбину истоименог брода? Судећи према ономе што је убрао првог викенда, у отежавајућим околностима (снежна олуја која је захватила читаву источну обалу Америке), вероватније је ово прво. На благајнама овдашњих биоскопа остављено је 73 милиона долара за три дана, што је „Аватара”, бајку о ратовању и љубави на далекој планети, ставило на прво место, али бригу доноси то што није оборен постојећи благајнички рекорд.

Што се уметничког утиска тиче, ту, разуме се, „Аватар” није на првом месту. На свим листама – на многима у самом врху – у овој категорији је филм чији је оригинални наслов „HurtLocker“ (видећемо како ће га превести наши дистрибутери), режисерке Кетрин Бигелоу, драма и акциони трилер који се збива на ирачком ратишту, са демонтерима бомби као главним актерима. За филм године и „инстант класику”ово дело су прогласили лосанђелоско и њујоршко удружење филмских критичара, на листи „Вашингтон поста” је пак на првом, а „Њујорк тајмса” на другом месту.

Ниједна листа најбољих филмова не заобилази ни „Тамо где је дивљина” („WheretheWildThingsAre“), „црну и компликовану бајку” чији је сценарио за подлогу имао познату дечју сликовницу. „Њујорк тајмс” ово дело Спајка Џонса и Дејва Игерса оцењује као „најреалистичније филмско бављење детињством икад снимљено”.

Рекли смо да је доминирао ескапизам, о чему сведоче и рекордне зараде два вероватно најглупља филма године: „Џи Ај Џо – освета палих” и „Трансформерси”, који су заједно инкасирали пола милијарде долара. „Џи Ај Џо” је тако истог дана имао премијеру у 4.000 америчких биоскопа, док је најбоље оцењени филм критичара утицајног „Њујорк тајмса” француски „Летњи сати” – само у два. Толико у уметности и профиту, уз напомену да је „Дизни” Обаминој Америци поклонио прву црну принцезу, у новој цртаној верзији старе приче о принцези и жаби.

Пошто је и телевизија изузетно важан елеменат масовне културе, и њена достигнућа су на листама „нај 2009”. Главни ТВ догађај у овој години је иначе она сама: наговештаји да је нове технологије – ”Јутјуб”, „програми по поруџбини” и слично што доноси убрзано проширење пропусне моћи Интернета – гурају ка ситуацији сличној оној у којој већ грцају новине и магазини: да мора да промени свој пословни модел и прилагоди се новом окружењу.

Оно што ће се од огромне количине свега и свачега („Фајос” сервис инсталиран у стану овог дописника, који преко оптичког кабла истовремено испоручује телефонску линију, интернет и кабловску телевизију „у пакету”, нуди око 1.000 канала) приказаног на овдашњим ТВ мрежама, свакако ће бити запамћена вишесатна епизода „дечака у балону” – догађаја који је преношен уживо као животна драма (дечак је наводно био сам у неконтролисаном експерименталној летелици која је, у директном преносу, праћена у лету дугом око стотину километара), да би се показало да је све била режирана представа родитеља, жељних националне пажње и инстант славе.

Телевизија је пажњу пленила и детаљима о непозваним гостима који су успели да се прошверцују на први државни банкет у Белој кући, по оцени критичара овогодишња сезона мука „Изгубљених”, бескрајног серијала о путницима срушеног авиона на пустом острву, била је једна од најуспешнијих, а догађај године је свакако и најава Опре Винфри да ће свој шоу коначно привести крају – за две године.

У позоришту, главни тренд 2009. био је силазак познатих звезда из дводимензионалног (филмског платна) у тродимензионални свет, на „даске које живот значе”. Мамац за театарску публику били су тако Кејт Винслет у „Трамвају званом жеља”, Џуд Лоу у „Хамлету”, Данијел Крејг (актуелни 007) и Хју Џекмен у „Постојаној киши”...

У комерцијалном свету уметничких дела, прва половина године је најављивала катастрофу – промет аукцијских кућа био је опао чак за 75 одсто, да би друга половина донела опоравак. Док у првих шест месеци 2009. ниједно дело није излицитирано за своту која би досегла 10 милиона долара, у последња два квартала ситуација је поправљена, пре свега захваљујући Ендију Вoрхолу и његовом платну из 1962. са „200 новчаница од једног долара”, које је продато за много више „слика мртвих председника” – за 43,8 милиона.

О најбољим књигама 2009. донекле смо на овом месту већ писали – подсетимо се, са комерцијалног становишта највећа очекивања је донео наставак авантура професора „симбологије” Роберта Лангдона, овога пута на Капитол хилу. Очекивања која су оправдана чињеницом да је само у прва 24 сата од појављивања нови бестселер Дена Брауна продат у милион примерака.

Завршница године у Америци је донела известан оптимизам да је најгоре – кад је о економским приликама реч –ипак прошло, уз не малу психолошку утеху да је могло да буде и много горе. Очекујмо зато у 2010. мало мање ескапизма, а мало више реализма.