Meni

Kulturni dodatak

SLUČAJ JAŠA TOMIĆ

Voks populi kao porota

Vreme kada je napisano „Jevrejsko pitanje” Jaše Tomića, delo koje je moguće naći na svim neonacističkim sajtovima, jednima služi kao opravdanje za njegove antisemitske stavove, a drugi smatraju da je to upravo izgovor kako bi se izbeglo suočavanje sa ovim njegovim idejama

Spomenik Jaši Tomiću u Novom Sadu, rad Aleksandra Zarina (Foto Beta, Dragan Gojić)

Ime Jaša Tomić najširoj javnosti glasnije je zazvučalo pre tri godine, kada je istoimeno banatsko selo pogodila katastrofalna poplava. Ponovo je, ali drugačije, zazvonilo pre dve godine, kada je u centru Novog Sada postavljen spomenik Jaši Tomiću. Od tada neprestano zvecka zbog polemika koje se vode povodom toga da li ličnost Jaše Tomića zavređuje podizanje spomenika, naročito na ovom mestu. Posebno uznemirenje izazvala je pre oko mesec dana vest da Efraim Zurof, predsednik Centra „Simon Vizental” u Izraelu, neće prihvataiti ponuđenu titule počasnog građanina Novog Sada, sa obrazloženjem da je spomenik u centru grada podignut ličnosti poznatoj i po svojim antisemitskim stavovima. Prošle sedmice doneta je u Novom Sadu odluka o javnoj raspravi i izjašnjavanju građana o mestu ovog spomenika.

Ključni momenti u biografiji Jaše Tomića (Vršac, 1856 – Novi Sad, 1922) tiču se činjenica da je Jaša Tomić bio novinar, političar i književnik. Studirao je medicinu i književnost u Beču i Pragu, ali mu je prioritetan bio politički angažman. Poznato je da je bio zet Svetozara Miletića i njegov naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci, koja 1891. dobija naziv Radikalna stranka. Bio je agilan borac u organizovanju srpske zajednice u Hrvatskoj, Slavoniji, Austrougarskoj, i predsednik Velike narodne skupštine koja je 1918. izglasala da se Vojvodina priključi Kraljevini Srbiji.

O Jaši Tomiću danas se govori kao o kontroverznoj ličnosti, ne samo u domenu političkog angažmana, već i u privatnom životu.

Jaša Tomić odslužio je zatvorsku kaznu zbog ubistva novinara Miše Dimitrijevića (1889), urednika liberalnog lista „Branik”. Razlog je bilo iznošenje u javnost devojačkih pisama Tomićeve supruge Milice upućivanih njenom bivšem vereniku.

Najsnažnija kontroverza u Tomićevom političkom angažmanu vezuje se za spis „Jevrejsko pitanje” (1884) kao najčešće spominjan izvor Tomićevih antisemitskih stavova.

Socijalno-politički kontekst u kome je nastalo delo „Jevrejsko pitanje” jednima služi kao opravdanje za Tomićeve stavove, u smislu da antisemitizam u 19. veku nije mogao imati isto značenje kao u potonjem stoleću, a drugi smatraju da je to upravo izgovor kako bi se izbeglo suočavanje sa propagiranim antisemitskim idejama.

„Ja sam Jevrejsko pitanje iznajpre študirao poglavito na austrijskim prilikama. U ono doba beše borba oko bečke štampe već rešena. Od 13 dnevnih listova, koji tada izlažahu u Beču, behu jedanaest, i to najglavniji isključivo u rukama Jevreja. Ja sam pratio tu štampu, i zgrozio se od njene pokvarenosti. Posmatrao sam berzu, na kojoj caruju Jevreji; posmatrao sam štetan upliv tih ljudi po zanatlijstvo, a znao sam već od kuće, šta biva od onih sela u kojima se nastani samo jedan jedini Jevrejin. Video sam i to, da je uticaj Jevreja na trgovački stalež – grozan...”, pisao je Jaša Tomić na stranicama „Jevrejskog pitanja”.

„Jevrejsko pitanje” sadrži i druge uvredljive, uopštene ocene karaktera jevrejskog naroda, koje se odnose na moral, poštenje, kakve danas nazivamo „govorom mržnje.“ Istoričarka dr Suzana Rajić komentariše da istorija nije pozvana da brani ili sudi, a činjenicu da se istorijska nauka nije do sada bavila ovim delom (sve do objavljivanja sabranih dela Jaše Tomića, Prometej, 2007) objašnjava njegovom marginalnom pozicijom u odnosu na celokupni politički angažman Jaše Tomića.

– Nauka bi morala da rasvetli šta je u tom spisu originalno, šta je kompilacija, od koga su pojedine ideje preuzimane, sa kojim motivima. Kao novinar, Tomić je morao biti podstaknut bečkom i peštanskom štampom, evropskim javnim mnjenjem o sličnim pitanjima. Pitanje je – treba li pravdati antisemitizam ekonomskim razlozima, i da li je to, kako se obično navodi, samo stereotip? Jaša Tomić se nikada ponovo nije vraćao na ovo pitanje, pa bi trebalo ispitati da li je kasnije došlo do revidiranja tih stavova. Ondašnja javnost nije reagovala na tu brošuru, ali nije nam poznato da je Tomić preduzimao i konkretne akcije u tom pravcu – kaže Suzana Rajić.

Na sajtu radio-emisije Peščanik, socijalni psiholog Jovan Bajford, tumačeći antisemitske stavove Jaše Tomića, piše da je nesporni uticaj na njega imao „ozloglašeni austrijski antisemita August Roling”. Za Bajforda je ključno obeležje konteksta u kome nastaju Tomićeve (Bajford dodaje i Pelagićeve) ideje „opsesija Talmudom kao izvorištem jevrejskog (ne)morala”.

– Nije spomenik Jaši Tomiću uvredio samo pripadnike jevrejske zajednice, nego i mnogobrojne Srbe – kaže istoričar iz Novog Sada dr Ranko Končar i dodaje da stavovi izrečeni u „Jevrejskom pitanju” moraju da budu podvrgnuti kritici. „Kraljevina SHS mu je dala čitavo selo (ime Modoš menja u Jaša Tomić 1924), a SFRJ nije dovodila u pitanje ime tog sela, što znači da je deo njegove političke aktivnosti bio priznat. Ipak, smatram da spomeniku, po mnogim pitanjima kontroverznoj ličnosti, nije mesto u centru našeg grada”, kaže Končar.

Prostor za manipulacije i spekulacije u „slučaju Jaša Tomić” je ogroman. Spis „Jevrejsko pitanje” moguće je naći na svim sajtovima koji propagiraju neonacističke ideje. Ako je ovo delo i bilo na margini, nedavni događaji ga pomeraju u centar, a težina sadržaja ovog spisa otvara sasvim jasna pitanja o tome trebaju li nam spomenici koji vređaju bilo koju društvenu ili etničku grupu?

Mnogi su se već naljutili, u stilu „šta je sad to iskopano od pre dva veka”, ali u multinacionalnoj Vojvodini nema mesta takvom razmišljanju. Zato su valjda sada i političari (a politika je i kumovala slučaju - radikali podigavši spomenik, a nove DS vlasti u Novom Sadu preispitivanjem njegove opravdanosti) slučaj preneli u nadležnost velike porote „voks populija“ i dali im, kao i svakoj „vlasti“, primeren rok od sto dana.

---------------------------------------------

Oranje i preoravanje

U zemljama gde se istorija manje razmatra kao kolektivni teret, materijal za permanentnu prepravku ili povod za trajnu komemorativnu ekstazu ljudima ne smeta da idu ulicama koje se zovu Kestenova, Brezova, Prva, Peta, a da uz to normalno žive i obavljaju svoje svakodnevne poslove. Zato je možda i simpatičan strip ili crtać o Paji Patku, gde sestrići mu Gaja, Raja i Vlaja stalno trčkaju po tako nekim ležerno nazvanim i bezbednim ulicama, makar u tome bilo i dosta medijske iluzije. A kod nas su i sami nazivi ulica čest povod za sučeljavanje mišljenja i moći, baš kao i spomenici za polemičku dramu ili rušilačko nasilje, kao da je grad nekakav političko-simbolički sistem a ne ono na šta smo se svikli kao na civilizacijski produžetak sopstvenog organizma i njegovih potreba. Mislim da bi ona opuštenija škola mišljenja, bliža običnom, praktičnom razumu, bila daleko primerenija od ovih naših sistematskih svađa i sukoba oko povoda kakav je i spomenik Jaši Tomiću u Novom Sadu i da je dobro što je grad pozvao svoje građane da o tome malo šire razmisle i izjasne se u tromesečnom roku. Taj rok će nam možda pomoći da shvatimo da niti smo Marko Kraljević koji bi da ore i preorava već izgrađene drumove niti oni Markovi oponenti što drumove/spomenike postavljaju bez neke veće javne potrebe i povoda, pa ma kakvi oni bili.

Znam ko je bio Jaša Tomić i svakako nisam jedini koji smatra da ima ozbiljnih razloga što se Novosađani radije okupljaju oko spomenika ZmajJovi.

Marija Đorđević
objavljeno: 06/12/2008

Poslednji komentari

Божидар Митровиц | 08/12/2008 00:38

Сигурно је да се сваки Србин мора борити против сваке форме антисемитизма.
Али исто тако очекујемо да се сваки поштени Јеврејин бори против Мадлен Кербел Олбрајт и њене политике демонизације Срба и измишљотина на основу које су нас бомбардовали и где су гинули и деца и људи.
Да ли је неки Јеврејин страдао или могао да страда због ставова Јаше Томића треба отворено размотрити.
Ставове националиста, скинхеда па и нациста на улицама често импровизују разне полиције како је снимила руска НТВ (пример национал-комуниста Лимонова) да би застрашивали (руске) патриоте и њихову (раније) оправдану критике власти која не води довољно пажње о националним интересима.
Када су у питању споменици поднео сам 2000. год. захтев Министарству правде још за владавине Милошевића тражећи да се уклони споменик Моши Пијаде, као преводиоцу марксистичког Капитала и пропагатора диктатуре пролетаријата као јединог облика управљања (како се испоставило у словенским земљама). Од Мошине пропаганде и конкретног деловања стрељано је хиљаде поштених грађана Србије и ти злочини још нису ни разотркивени.
Зашто нова демократска власт није уклонила споменик ... пропагатора диктатуре као форме управљања.
...
Руска власт упорно неће да говори о злочинима Лењина и његове банде иностраних најамника и геноциду који су починили над руским народом. Зато се појављују тезе о ГолодоМору и захтеви Естонаца и Латиша о руској окупацији иако су Латишки одреди спроводили геноцид руског народа.
Добро је да се критикује и Јаша Томић.
Али злочини Моше Пијаде и његових ученика су морали давно да присиле демократску власт Србије да уклоне његов споменик испред Политике.
Божидар Митровић, доктор правних наук

Никола Драганић Љубов | 08/12/2008 13:42

Тужан сам због свега и страх ме хвата. Не треба да будемо ни антиевропејци, ни антисемити, ни антисрби...
Али, читава ова хајка има за циљ сасвим нешто друго. Треба да се каже да је Јаша Томић никоговић, а онда је све никоговићевско. Па, чак, и одбрана части своје ћерке и жене! Следећи је Светозар Милетић (и његов споменик), а после Космета, следи Војводина, Санџак... Да није било 1918. све би било друкчије. Срба би било у Војводини исто колико и у данашњој Мађарској. Знам Американцима Војводина не треба у Србији! Али, ако то неће и "неки" Срби зашто би то хтео неко други. А господи докторима?! Препоручујем др Сузани Рајић да прочита студију (докторска дисертација) др Лазе Ракића. Хоће ли ставови Моше Пијадеа (и споменик) бити "подвргнути критици", па и др Ранка Кончара из "оног времена"? "СФРЈ није доводила у питање име тог села (Јаша Томић)што значи да је део његове политичке активности био признат" од политике у којој је др Ранко Кончар био председник ПОКРАЈИНСКОГ КОМИТЕТА САВЕЗА КОМУНИСТА ВОЈВОДИНЕ.

Нико Б. | 09/12/2008 14:46

Овај чланак ме је подсетио да скренем пажњу уваженом аутору текста, као и делу новосадске јавности, да у српској култури, па и шире, постоје случајеви видног или прикривеног антисемитизма. Рецимо, у приповеткама Милована Глишића, а то је релативно познато у историји књижевности, постоји антисемитизам уграђен у књижевни лик, са мисаоном поентом: јеврејско штеточинско деловање на српском селу. То је промакло делу наше јавности и ја осећам потребу да укажем да је М. Глишић веома присутан у нашем животу - преко скулптура у парковима (на Калемегдану) до спомен-плоча од Београда до унутрашњости. У Чеховљевој Степи приказана је готово непријатељски једна јеврејска породица у распону од јадне сервилности до безумног нихилизма. Али, то је руски проблем. А што се тиче оних Новосађана који више воле да се окупљају око споменика Ј.Ј.Змају, скренуо бих им пажњу да је дотични песник имао неколико песама о механичком усађивању модних, језичких и менталних матрица у свест благородног војвођанског човека.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije