politika
За четвртак 18. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 
Културни додатак

СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Рада Стијовић

У Србији се све више прича, а све мање говори, разговара, расправља, приповеда, беседи, излаже, изјављује, саопштава, износи мишљење, одговара. На вестима се прича о догађајима претходних дана, на представљањима књига прича се о остварењима појединих аутора, студенти причају о испитним питањима, слушамо како се о подели Косова никада није причало, пријатељи причају...

Поводом Иве Андрића
Наш нобеловац никад није заборавио да је почео као „сиромах, Босанац и дијете“. До краја живота је прислушкивао како говоре уморни људи по пијацама. „Тешко је,а још кад ти ово време легне на трепавице“,чуо је како се жали жена у послератном Београду. „Дријемовна ова бјелина“,извинио нам се у његовом запису човек који је придремао на пијаци у јануарском Сарајеву

Иво Андрић је осећао одговорност према читаоцу, која у наше време нема паралеле. Веровао да је књижевност пружена пријатељска рука, која можда може да растужи човека,али не сме да га увреди или обесхрабри. Претпостављао је да он као књижевник може привремено бити нечији једини пријатељ и саветодавац и да не сме да изневери ту улогу. Веровао је да писац припрема читаоца за живот,...


Једно Сећање
Из рукописа књиге „Пред микрофоном“, Драгослава Симића, новинара Радио Београда, преносимо део ауторизоване исповести недавно преминулог публицисте Михајла Михајлова, једног од најпознатијих југословенских дисидената из времена комунизма, из разговора вођеног у Радио Београду априла 2007.

Књиге су ми, увек, биле значајније од реалног света. Сви моји пријатељи и сапатници са робије, памте стражаре, васпитаче, директоре КП домова. Ја не, нажалост, али се одлично сећам књига које сам тамо прочитао. Једна од њих је Орвелова „1984”. У то време сам седео у Пожаревцу, у затвору; тамо је била група албанских политичких затвореника, међу којима и Адем Демаћи који је тада био...


Ексклузивно: Милтон Глејзер
Највећи живи графички дизајнер данашњице, творац чувеног иконичког симбола Њујорка, чија је изложба „Цртање је мишљење” управо отворена у некадашњој београдској робној кући „НаМа” разговарао је уочи изложбе са сарадником магазина „Кварт”

Милтон Глејзер, рођен 1929. године у Њујорку, по многима је највећи живи графички дизајнер. Заједно са Сејмором, Чвастом, Рејнолдом Рафинсом и Едвардом Сорелом 1954. године оснива Push Pin Studios, студио за дизајн и илустрацију чији се утицај преко истоимене периодичне публикације ширио од 50-их до средине 80-их година прошлог века. Глејзерова невероватна цртачка вештина и визуелна...


Наша књига у свету
На међународном књижевном сајму у овом граду идуће недеље учествује преко 2100 излагача и око 1500 аутора из Немачке и света, међу њима и „репрезентација” Србије, под слоганом „Србија на видику“, у оквиру трогодишњег пројекта за који ће Министарство културе издвојити 400.000 евра

Издалека личи на књигу са шајкачом, али није. Лого са две раскриљене књиге красиће све материјале и „дресове” екипе Србије која ће идуће недеље, од 17. до 21.марта, на Сајму књигау Лајпцигу представљати домаћу издавачку продукцију.   Лајпцишки сајам је вечити ривал франкфуртском: па ако му и не може парирати величином – у Лајпцигу се сваке године окупља преко 2100...


ЕКСКЛУЗИВНО
Ратови су неизбежни али никад нису хуманитарни. У двадесет првом веку главни проблем није борба Истока против Запада, хришћанства против ислама. Најважнији проблем је борба између фанатика и осталог дела човечанства – каже истакнути израелски писац за „Политику“

Специјално за „Политику” из Сијене Ја пишем руком и користим два наливпера, са плавим и црним мастилом: једно ми служи за писање прича, а друго да кажем влади да се носи дођавола. Ја морам да сањам и морам да пишем. То је основна људска потреба. Слушање и причање прича је као храна, као секс– рећи ће Амос Оз, један од највећих савремених израелских писаца и добитник бројних...


ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ТРАНЗИЦИЈИ

Редовно пролећно заседање Народне скупштине почело је ове недеље веома театрално. Први пут испред Дома скупштине био је прострт црвени тепих, а уз њега распоређени гардисти да, попут воштаних фигура, не трепну док поред њих пролазе народни посланици. Ту церемонију налаже нови Закон о Скупштини. Они за које је ова новина нешто позитивно у нашем политичком животу, као аргумент томе у прилог...


НАША КУЛТУРА У СВЕТУ
Селена Вицковић изложила је у нашој амбасади у Копенхагену својеврсне визуелне коментаре сурове стварности, тематски везане за дечји свет

Културна политика никада није била инспиративна ни битна тема наше средине, зато што се никада није ни схватала важност и улога културе на сцени унутар земље, а још мање у наступу изван граница. Увек је све прече, важније. Неке друге теме су ових дана биле предмет пажње медија и културних посленика, подједнако грађана, стручних људи и политичара, који су се чак усудили да потцене интелигенцију...


УМЕСТО ПОЗДРАВА
Док се у књигама других разливао мрак сериозности и досаде, код Моме царују хумор, лепота и сета. Као на његовим цртежима, то је Ада Циганлија, то су морнари, то су девојке са косама жалосних врба, сликари опчињени џезом, џезери обасјани поезијом, читав један свет који сведочи о лепоти тренутка који управо пролази

Прво што ми је пало на памет када сам чула тужну вест да је умро мој пријатељ, колега, мој комшија и мој младалачки идол – Момо Капор, било је – како ће га сада сви волети. И, како одвратна, немилосрдна београдска чаршија пристаје да воли и да ода почаст најталентованијима, најзанимљивијима и најнепослушнијима тек кад су на самртничкој постељи или када умру. Момин живот је управо...


ЏЕЗ СКИЦЕ
Сигуран сам да су Бил Еванс и Мајлс раније прорадили неке идеје на клавиру у подруму. А онда се само Мајлс појавио на снимању, ставио папире пред нас и кренула је свирка... Мајлс је пуштао Колтрејна да ради оно што жели, осим у ситуацијама кад смо били временски ограничени, сећа се Џими Коб

Стварно је невероватна била та 1959. година... 2. марта у студију куће Columbia у њујоршкој 30. улици окупили су се Мајлс Дејвис (труба), Џулијен „Кенонбол“ Едерли (алт саксофон), Џон Колтрејн (тенор саксофон), Бил Еванс (клавир), Винтон Кели (клавир), Пол Чемберс (бас) и Џими Коб (бубњеви),  да сниме прве три нумере за албум који ће постати најпродаванија џез плоча свих времена (4...

СЛОВО О ЈЕЗИКУ
Политичари само причају...

Поводом Иве Андрића
Масажа сенком

Једно Сећање
Михајло Михајлов: Како сам одбио интервју са Хрушчовом

Ексклузивно: Милтон Глејзер
Ја волим Њујорк

Наша књига у свету
Буђење раног пролећа, у Лајпцигу

ЕКСКЛУЗИВНО
АМОС ОЗ: Израел и Палестина су два избегличка логора у конфликту

ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ТРАНЗИЦИЈИ
Црвени тепих

НАША КУЛТУРА У СВЕТУ
Алиса у земљи Данској

УМЕСТО ПОЗДРАВА
МОМО, зашто плачеш?

ЏЕЗ СКИЦЕ
Kind of Blue, кључ за врата бескрајне импровизације

ПОРТРЕТ
У шуми, уз рајске Јакобове лестве

ОТПОРИ ЖЕНСКОЈ ЕМАНЦИПАЦИЈИ
Честитам вам, госпођице, ушли сте у пакао!

АВЕНИЈА АМЕРИКА
Два комбија књига на дан за политичаре

НА МАРГИНИ ФЕСТА 2010
Фукоов поглед у лудило

XIX ВЕК
Градитељи Београда, као на длану

О РАТНОМ ДНЕВНИКУ МИЋЕ ПОПОВИЋА
Хилдина нова хаљина

ЕСЕЈ
Писац у затвору

ИНТЕРВЈУ: ГОРДАН МИХИЋ
Гарашанин је умро у изнајмљеном стану

АВЕНИЈА АМЕРИКА
Холивудска економија

СИДНЕЈСКО КУЛТУРНО ЛЕТО
Едип у музичкој шкољци


Balkanski književni glasnik

ШАРЕНА СТРАНА

sarena strana