Meni

Magazin

Hobi

Žena u srcu džanarike

Boban Marković iz Lazarevca već dugo izrađuje skulpture u obliku ženskih figura, ali se sada s posebnim elanom priprema da radi ikonostas u crkvi u Borčanu kod Kosovske Mitrovice

Igra za mir u duši (Snimio Milan Janković)

Malo ko kao rudarski tehničar Boban Marković može da se pohvali da je u rukama držao toliko ženskih figura. Sve jedna od druge vitkija, elegantnija, originalnija....

Taj talenat, kaže, „proradio“ mu je u vreme inflacije početkom devedesetih, kad ništa drugo nije radilo, a podstakla ga je izložba skulptura u Afričkom muzeju u Beogradu. Pošto je samouk, u početku se mučio, grešio. Da je učio od nekog, misli da bi bilo i lakše i bolje. Mada mi na prvi pogled ne uočavamo razliku između radova „pre“ i „posle“, jer sve deluju jednako dobro, on je vidi.

– Prve skulpture uglavnom su rezultat slučajnosti. To što bih postigao, više nisam znao da ponovim, nego radim, pa kad mi se dopadne, ne diram više. Sad znam kako da ostvarim to što hoću – primećuje.

Okružen ženama

U Bobanovom životu žene su imale važnu ulogu. Od majke i sestre, pa nadalje. Prvi put se oženio kad je imao samo osamnaest godina, i iz tog braka ima dvadeset dvogodišnju ćerku. Zato i nije čudo što su njegove skulpture mahom u obliku ženske figure. On sam tu opredeljenost nije ni primećivao sve dok se jednom prilikom nisu našle „na gomili”.

Ali, nema lepih skulptura bez kvalitetnog materijala, kao što su orah, trešnja, kruška, džanarika, podseća naš sagovornik.

– Ona je perfektna po strukturi, a ima boju sličnu mahagoniju. Problem je jedino naći veći komad, jer je šupljikava i puna čvorova, pa od nje radim manje figure – ističe naš sagovornik.

I, dodaje još, da nikada nije imao ambicije da izlaže. Ne radi ni da bi se takmičio, ni zbog nagrade. Samo želi da iza njega nešto ostane i da svojim primerom podstakne druge.

– U stvari, ovo je prava radna terapija. Preporučio bih svakom da radi rukama, jer će se osećati bolje. Svi prolazimo kroz razne teškoće i ako se čovek ne bavi nečim, ne oseća se dobro. Ovo što ja radim više je kao igra, zabava koja donosi mir u duši. Trenutno, više me privlači kamen, jer je trajniji. Ovaj sa kojim ja radim lako se obrađuje, a pronašao sam ga u napuštenom kamenolomu, u blizini Kolubare – kaže Boban.

Prodaje, poklanja, razmenjuje

Iako je posvećen svojim skulpturama, nikad se nije preterano vezivao za njih.

– Poklanjao sam, prodavao, čak sam i menjao svoj rad za tuđi, recimo, skulpture za slike. Čudim se onima koji kažu: „ Jao, ne mogu da se odreknem skulpture”. Razumem samo kad je u pitanju nešto što se prvo napravi. Kasnije, to je besmisleno, nema svrhe ako još neko ne vidi i ne uživa u tvom delu – smatra naš domaćin.

Šta dalje, još ne zna tačno. Ima ideju da napravi trideset–četrdeset predmeta nalik onima koji su se nekada koristili u domaćinstvima u blizini Lazarevca. Tad bi sa zadovoljstvom napravio i izložbu.

Poslednje dve godine počeo je da radi i ikone, po narudžbini. A posebna mu je želja da, sa još dva monaha iz manastira Sočanica, uradi ikonostas u staroj, napuštenoj crkvi u Borčanu kod Kosovske Mitrovice.

– Krov je propao, zidovi su urušeni. Jedan čovek je već počeo sam da je renovira. Ima četvoro dece, žena mu je učiteljica, a on radi kao domar u školi u Sočanici. Siromašan je, ali ima jaku volju. Pa, ako neko može da pomogne, ne treba novac, bilo bi dovoljno i drvo – skromno poručuje Boban.

Dana Stanković
objavljeno: 01/03/2009

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije