Meni

Magazin

Porodični lekar

Blesak u očima

Različite svetlosne promene koje se iznenada pojavljuju u očima su upozorenje da se u organizmu događa nešto što remeti normalnu cirkulaciju krvi i što zahteva hitno lečenje

Posle četrdesete godine života skoro da nema osobe koja bar jednom nije doživela neprijatan blesak pred očima, najčešće bele, tamno žute, čak i crvene boje. Iznenadna, naizgled ničim izazvana pojava podseća na trenutak kada se pali šibica, na blesak sijalice, ili varnicu koju daje sagorevanje prskalice. Bol u najvećem broju slučajeva nije njen pratilac, ali fleš u očima nije nimalo prijatan. Naprotiv, osobe koje se prvi put suočavaju s ovim fenomenom veoma su uplašene i najčešće hitno odlaze lekaru.

Šta izaziva blesak, i da li je to bezazlena i prolazna pojava ili upozoravajući znak ozbiljne bolesti?

Po rečima dr Ljiljane Maksić-Matić, oftalmologa u Domu zdravlja „Voždovac“, iznenadni blesak u očima rezultat je spazma, odnosno grča krvnih sudova, a jačina i boja svetla zavisi od količine krvi u cirkulaciji oka. Što je spazam krvnih sudova jači i njihovo suženje veće, to je protok krvi u oku manji, a slika tamnija. Sa potpunim prekidom cirkulacije slika je crna, a bolesnici je opisuju kao „mrak pred očima“.

Lelujanje zavese

Inače, svaki poremećaj protoka krvi u oku utiče na vid i prepoznaje se po cik-cak linijama u vidnom polju ili po svetlucanju, treperenju, ili kratkotrajnom gubitku vida. Svi ovi simptomi u većini slučajeva traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

– Poremećaji vida nastaju u najvećem broju slučajeva zbog trenutnog grča malih krvnih sudova u oku i obično prolaze bez posledica. Ali, ako ovi simptomi traju duže od deset minuta i praćeni su slabljenjem vida i pojavom senke u vidnom polju koja podseća na zavesu koja se leluja, takvo stanje je najava delimičnog ili potpunog zapušenja arterija ili vena u oku. U svim takvim situacijama bolesnik treba hitno da ode lekaru, da bi preduzeo lečenje stanja koje je izazvalo poremećaj cirkulacije krvi u oku – navodi naša sagovornica.

Smanjena očna cirkulacija može da ima više uzroka. Najčešći je povišen ili snižen krvni pritisak, a zatim povećana količina masnoća (lipida, holesterola i triglicerida) u krvi koje stvaraju ateromatozne naslage na krvnim sudovima. Takođe, poremećaj metabolizma šećera (dijabetes melitus) značajno remeti cirkulaciju, budući da izaziva oštećenja krvnih sudova oka. U mlađem životnom dobu napadi migrene mogu da utiču na nepravilnosti u protoku krvi i pojavu bleska u očima, a prate ih i jaka glavobolja i bol u jednom oku.

Osim ovih, česti razlozi za pojavu različitih svetlosnih fenomena u očima su akutni stres, promene srčanog ritma (aritmije), izmenjen sastav krvi, ili pritisak pršljenova na vratne arterije, zbog kojih nastaje njihovo suženje i posledično smanjenje cirkulacije krvi u glavi i očima.

Naša sagovornica naglašava da su to opšta stanja zbog kojih se najčešće javljaju ove kratkotrajne i prolazne svetlosne pojave. Blesak i svetlucanje se javljaju i u sklopu oftalmoloških oboljenja kao što su akutni glaukom, odvajanje (ablacija) retine i kao posledica degenerativnih promena na mrežnjači kod visoke kratkovidosti. Moguće su i kod prskanja žute mrlje (makule), izlaganja fizičkim činiocima kao što su bleštanje i dugotrajno izlaganje ultraljubičastim zracima.

Gubitak vida je neprimetan

Spazam krvnih sudova, kao što je naglasila doktorka Maksić, može biti kratkotrajan, bez ikakvih posledica, ali i dugotrajan, i tada zbog nedovoljne količine krvi i neishranjenosti mestimično propada mrežnjača i u njoj se formiraju sitni ožiljci. Zavisno od njihove lokalizacije, nastaju različiti poremećaji vida, kao što su krive linije, ili se opaža samo jedan deo slike (ispadi u vidnom polju). Ponekad je moguće i da centralni vid bude sačuvan, a periferni oslabljen, ili čak i zamućen.

Kod potpunog zatvaranja krvnog suda, međutim, prestaje cirkulacija i nastaje trajni gubitak vida. Osobe s ovakvim promenama na krvnim sudovima oka najčešće ne znaju šta se dogodilo i odlaze lekaru žaleći se na oslabljeni vid i traže da im se prepišu jače naočari.

Prekid cirkulacije krvi u oku mogu da izazovu tromb u venskom krvnom sudu ili masne naslage u arteriji oka. Kada se nakupine od holesterola i drugih masnoća odlepe od arterijskog krvnog suda u oku i uđu u cirkulaciju, spajaju se sa različitim krvnim ćelijama i formiraju veće loptice (embolusi) koje zatvaraju arterijski krvni sud. Ova pojava je česta u poslednjih desetak godina, koja je po rečima naše sagovornice nastala zbog posledica stresa i zanemarivanja preporuka lekara u vezi sa dijetetsko-higijenskim režimom.

I minerali čuvaju oči

Po rečima naše sagovornice oči su pravo ogledalo različitih procesa u organizmu. Prvi blesak u očima je veoma značajan za lekara koji tokom pregleda treba da utvrdi da li postoje promene na krvnim sudovima oka i koliki je stepen njihovog oštećenja. Ukoliko se otkriju, one su upozoravajući znak da ista takva oštećenja krvnih sudova postoje i u centralnom nervnom sistemu, bubregu i srcu.

Ne postoji nijedan lek koji bi izolovano delovao na krvne sudove oka. Preventiva je najvažnija u čuvanju vida. Podrazumeva redovnu kontrolu kod oftalmologa, kao i proveru pritiska, holesterola, triglicerida i šećera. Osobama s ateromatoznim naslagama savetuje se pravilna ishrana, sa što manje masnoća, povećana fizička aktivnost, uzimanje vitamina A, Ce, E, luteina i minerala – posebno cinka, magnezijuma i selena, da bi se senzorne ćelije mrežnjače, bez kojih nema vida, hranile i čuvale od propadanja. Primenjuju se i lekovi kojima se višak masnoće uklanja iz cirkulacije.

Od naše sagovornice saznajemo da osim promena na zadnjem delu oka, koje najavljuje blesak, svakodnevni i dugotrajni rad na kompjuteru može kod pojedinih osoba da izazove promene na prednjem delu oka. Posledice su treperenje, titranje pred očima, a ponekad i dvostruke slike. Oči svrbe, suze, crvene su i natečene. To je zato što gledanje u ekran kompjutera zahteva izuzetan napor svih delova oka.

Minimalni nedostaci, kao što su razlika u oštrini vida između dva oka, skrivena (latentna) razrokost ili potreba za naočarima koja se ispoljava pri određenom naporu, diskretno zapaljenje ivice kapaka, vežnjače i drugih delova spoljnog oka – obično su nezapaženi, jer ne prave naročite smetnje, ali za rad na kompjuteru i te kako smetaju. Ukoliko ih primetite, savetuje dr Maksić-Matić, neophodno je otići očnom lekaru.

Vera Bošković
objavljeno: 25/01/2009

Poslednji komentari

Sanja Petrovic | 26/03/2012 14:39

Molim vas da mi pomognete i date savet.Na sta moze da ukazuje,delimican gubitak vida otprilike oko 10 do 15 minut(predmete za to vreme vidim polovicno,neke delove ne onako kako bih trebalo da vidim) Nakon toga imam jake bolove u vratu i kicmi,trnjenje ruku i ponekad ne mogu dobro da izgovaram reci.To mi se decava vec 18 godina,dva ,tri puta godisnje.Sada imam 34 godina.Radila sam magnetnu rezonancu vrata,kicme sve je u redu,secer u redu,pritisak u redu,takodje sam bila kod ocnog i to je u redu.Neznam kome da se obratim vise,bojim se da jednom ne ostanem bez vida.Unapred zahvalna!

nada djurić | 22/05/2012 14:24

Meni se isto to dešava par puta godišnje, nekada sa trnjenjem ruke, obraza ili usne a nekada sve prođe bez trnjenja.

Sonja Ristic | 01/11/2013 08:04

Prosle godine sam imala prvi put tu situaciju, pa juce ponovo...naime, odjednom mi se pred ocima pojavi treperava sjajna linija koja pocinje od manje pa se povecava i nakon par minuta nestaje. Po njenom nestanku pocinje glavobolja i mucina...jako sam yabrinuta jer se to ponovo pojavilo, a da nikakvih tegoba nisam imala ranije...hvala unapred

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije