Meni

Магазин

Породични лекар

Да плућа продишу

Дувански дим и други хемијски загађивачи изазивају хронични бронхитис и емфизем чије се напредовање може успорити различитим терапијама, уколико се на њима истраје

Гени чине плућа осетљивим

Особа која има здрава плућа добија довољно кисеоника, расположена је, активна и пуна енергије. Оболели од хроничних опструктивних болести осећају се управо супротно: понекад немају снаге ни за обичне, свакодневне активности, јер је код њих проток ваздуха у дисајним органима смањен, дисање отежано, појачано се производи слуз у грудима им „свира“. Напредовањем болести и смањивањем плућне функције њихово стање се погоршава до инвалидности, а оболели постају депресивни због сталног осећаја слабости и физичке немоћи.

Иако делује невероватно, у већини случајева ове тешке плућне болести најчешће настају као последица активног и пасивног пушења. Отровне супстанце из дуванског дима не изазивају бол у плућима, већ она тихо, готово неосетно, губе своју функцију, често и неповратно. Нажалост, то се и догађа код сваког петог пушача. Нарочито велику осетљивост на хемијске материје имају они пушачи – али и непушачи – који су генски предиспонирани за ову болест, будући да се код њих недовољно ствара ензим алфа-1 – антитрипсин, сазнајемо од доцента др Браниславе Миленковић, начелнице Првог клиничког одељења Института за плућне болести и туберкулозу Србије.  

Симптоми су некад скривени

Све хемијски испарљиве материје, гасови и честице нечистоће у ваздуху могу да изазову оштећење плућа и опадање плућне функције, наглашава наша саговорница. У затвореним просторима са недовољном вентилацијом могу их изазвати и ароматични угљеноводоници који се ослобађају сагоревањем чврстих и течних горива за грејање. Али, без обзира на врсту хемијског изазивача, у основи настанка ових болести плућа је појачан запаљенски одговор бронхија и алвеола на супстанце у ваздуху.

– Хронична опструктивна болест плућа јесте напредујућа болест, нарочито ако се настави с удисањем шкодљивих супстанци, али уколико се престане са њиховим удисањем, може доћи до побољшања дисања и успоравања болести.

Нажалост, она и даље може напредовати због опадања плућне функције која се смањује процесима старења. Симптоми су на почетку благи, чак и не морају да се испоље. Потенцијални болесници, најчешће вишегодишњи пушачи, већ у четвртој деценији могу да примете свакодневни јутарњи кашаљ и накупљање секрета у бронхијама. У почетку је искашљај бистар, а касније због деловања појединих микроба може бити и густ. У петој деценији болесници повремено имају и јачи бол у грудима, ствара се гушћи секрет, и даље им „свира“ у плућима, брже се замарају. У шестој и седмој деценији недостатак ваздуха при обичном физичком напору је нарочито изражен, а прати га и смањена количина кисеоника у артеријској крви, плава пребојеност слузокоже, губитак телесне масе и јутарње главобоље због накупљања угљендиоксида у крви. Отицање ногу и бол у трбуху могу настати као последица компликације на срцу изазване оштећењем плућа – наводи др Миленковићева.

Слуз отежава дисање

Од наше саговорнице сазнајемо да се дуго времена сматрало да за ове болести нема лека и да болесници, ма шта чинили, лагано, али сигурно напредују до инвалидитета. Међутим, четворогодишња студија UPLIFT спроведена на 6.000 болесника у 37 земаља – чији је циљ био да утврди да ли лек тиотропијум успорава њихов ток – доказала је да наде има, будући да овај медикамент, како га је описао норвешки лекар дрАндерс на овогодишњем конгресу Европског друштва за респираторнаобољења (European Respiratory Society), иако „не зауставља напредовање болести, побољшава плућну функцију и омогућава болесницима да дуже живе активним животом“. Овај лек је такође значајно смањио компликације на срцу.

доц. др Бранислава Миленковић, пулмолог
Шта су, заправо, хроничне опструктивне болести плућа? У ову групу обољења убраја се, пре свега, хронични бронхитис односно, запаљење малих дисајних путева са лучењем секрета током три месеца у свакој од две узастопне године). Бронхитис ове врсте, заправо, настаје губитком трепљастог епитела у дисајним путевима. На огољеној слузници се зато повећава број ћелија које производе слуз и коју није могуће кашљањем у потпуности удаљити. У мањим бронхијама накупљена слуз се згушњава и спречава проток ваздуха, и зато су и запаљења чешћа. Последица је стварање ситних ожиљака који сужавају дисајне путеве и ометају проток ваздуха, али и настанак још једне болести – емфизема. Он се јавља кад оштећене и увећане алвеоле (плућни мехурићи) изгубе еластичност, а тиме и могућност потпуног истискивања ваздуха из плућа. Процеси настанка ових болести се разликују, а могу бити праћени и трећим – претераном реакцијом бронхија на надражаје (астма).

Међу наведеним болестима постоји могућност удруживања, али се запаљење код хроничних опструктивних болести плућа разликује од запаљенских процеса код астме. Осим тога, астма погађа све узрасте, а хроничне болести плућа су претежно болест шесте деценије, чешће код мушкараца, последњих година све чешће и код жена, сазнајемо од докторке Миленковић. Непредвидивог су тока, будући да код сваке оболеле особе другачије напредују.

Неактивност убрзава болест

За хроничне опструктивне болести је специфично напредовање и погоршање болести, постепено слабљење плућне функције и све мања физичка активност. Погоршања могу бити последица инфекција (бактеријских или вирусних) или грчења дисајних мишића (бронхоспазам). Загађен ваздух такође може изазвати погоршање због којег хронични бронхитис напредује до емфизема. Најтежа последица овог стања је трајни губитак даха, стални осећај умора, поспаност и пад концентрације.

Неактивност погоршава стање болесника и зато се, осим медикаментозне терапије, предузима и рехабилитација плућа која повећава покретљивост и издржљивост на физички напор и смањује замарање. Не постоји лек који би хроничне опструктивне болести излечио, међутим, лекови као што је тиотропиум могу олакшати тегобе, смањити кашаљ и спречити компликације.

По речима наше саговорнице, медикаменти би требало да побољшавају проток ваздуха кроз дисајне путеве (бронходилататори). Понекад се комбинују са антизапаљенским лековима (кортикостероиди), и антимикробним лековима (антибиотици). Болесницима се препоручују и вакцина против грипа и узимање антиоксиданта, витамина и минерала.

Једина превентива ове болести је годишња контрола плућне функције спирометријом, која се нарочито препоручује пушачима. Мери се запремина нагло издахнутог ваздуха у првој секунди. Наовајначин се може открити болест која се није испољила неким симптомима.

Вера Бошковић
објављено: 07/12/2008

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније