Диплома, ипак, пуни новчаник

Према незваничним подацима, у нашој земљи су међу најбоље плаћенима разни функционери, директори великих банака и предузећа и стручни консултанти фирми. Додуше, плата представља тек део, и то често онај мањи, њихове укупне зараде. А најбоље плаћени професионалци у свету су и даље лекари, инжењери, адвокати и пилоти, дакле „стара” занимања за која се треба годинама школовати и озбиљно припремати, као и финансијски директори чија се вредност и успешност сваки дан потврђују (или обарају) на тржишту. 

Онима који би да поштено раде и живе од плате то би, дакле, био путоказ, а и прилика да се преслишају: где су, шта би могли да планирају и куда би требало да крену ако желе да буду успешни у послу.

У потрази за успешном каријером, све више људи у свету се опредељује за нова занимања, која су понекад толико уско специјализована, да још нису званично призната. Нека од њих су су, и поред тога, већ увршћена међу најбоље плаћене послове на свету.

Међународна организација која редовно обнавља и допуњује листу занимања одскора на списку има неколико нових „зелених” послова, ми бисмо их назвали „еколошким”, као што су инжењер на фармама које користе турбине на погон ветра (просечна плата око 80.000 долара годишње) или техничар за дизајнирање, постављање и одржавање система за коришћење соларне и других врста обновљиве енергије. Стручњаци који обједињују знања здравствених радника, информатичара и документариста зарађују од 60.000 до 120.000 долара годишње.

Реч је углавном о школованим болничарима додатно обученим да за потребе рада с пацијентима примењују, допуњују и усавршавају сложене информатичке системе клиника и истраживачких медицинских установа. Они су, у неку руку, „карика која недостаје” између добре клиничке праксе и научних сазнања.

У ову групу спадају и специјалисти који прикупљају, обрађују и сортирају сва најновија сазнања из области медицине и здравствених прописа. Такви послови постоје и у Србији, мада су далеко слабије плаћени него у развијеним земљама света. Весна Дадић-Дражиловић, на сличном радном месту у Градском заводу за јавно здравље у Београду, поред осталог, трага и за оним од широке јавности скривеним, мање доступним и у „дубоком вебу” на Интернету закопаним информацијама потребим лекарима, научницима и истраживачима који раде на пројектима завода.  

– Од мене се очекује да пронађем и „проберем” најрелевантније податке објављене у стручној литератури, часописима, научним радовима… Како се за готово сваку медицинску одредницу на Интернету отвара на хиљаде страница, мој задатак је да нађем оне најпоузданије и најстручније, према такозваном индексу релевантности. Морам, наравно, да знам који су часописи најутицајнији, какве су референце аутора, да пратим линкове… – наводи наша саговорница.

Менаџер за рекреацију

(/slika2)Чаробна реч „менаџмент“, која се толико допада младима у Србији да би малтене сваки други желео управо то да студира, и тиме да се бави у животу, омиљена је и у САД, Канади, Јапану, Европској унији, Русији… јер подразумева динамичан, занимљив посао којим се можете брзо обогатити. Управљање великим компанијама, на шта пре свега мисле будући „менаџери”, заиста спада међу десет најбоље плаћених професија у свету, али нису лоше ни зараде дипломираних менаџера који су специјализовани за планирање развоја или опоравак финансијски „посрнулих” фирми. Њихова годишња плата је од 100.000 евра па навише. Американци су посебно заинтересовани за „спа менаџере”, односно стручњаке за управљање бањама, клубовима за одмор и спортским, рекреативним и такозваним велнес центрима. За њих није неопходан завршен факултет, али је и плата нешто скромнија, у просеку око 56.000 долара годишње.

Нова занимања се појављују и у неким традиционалним областима, као што је образовање. Координатори за учење на даљину још нису званично регистровани као професија, али већ увелико осмишљавају, организују и воде онлајн курсеве на колеџима и у средњим школама, зарађујући на томе од 30 до 60 долара на сат.

Дизајнери видео игара тек што су уврштени на листу нових занимања, а већ се и унутар њихове струке рачвају на уже специјалности. Највише их запошљавају велике компаније попут „Мајкрософта”, али су све траженији и у мањим фирмама, где у просеку зарађују од 50.000 до 80.000 долара годишње, а највећа регистрована зарада у овој области је 200.000 долара.

Професионални блогери

До пре неку годину у области медија и односа са јавношћу новим технологијама су се бавили маркетинг менаџери и директори за комуникације, али са масовном употребом „Твитера”, „Фејсбука” и блогова, ова задужења преузимају стручњаци новог профила. „Компанијски блогери” почињу са 20 долара на сат, док најбоље плаћени „медијски директори” фирме зарађују око 70.000 долара годишње.

Међу новим занимањима која су недавно озваничена у Кини (према саопштењу њиховог министарства за рад и социјалну сигурност) јесу и администратор кредита, уредник интернет издања, планер некретнина, аналитичар информација о запослењима, дизајнер играчака, експерт за корпоративну културу, дизајнер текстила из кућне радиности, администратор обавештајних система и радник на систему хидроелектричних постројења, инспектор софтверских производа, инструктор пољопривредних технологија, церемонијал-мајстор, композитор дигиталне музике…

И Србија би ове године требало да добије нови национални систем класификације занимања, усаглашен са Међународном стандардном класификацијом занимања (ISCO), па ћемо, поред осталих досад формално непризнатих али уносних звања, добити програмера, менаџера информатике, председника политичке партије, спортског агента... А кад се и наши методи прикупљања и обраде статистичких података ускладе са међународним, сазнаћемо и колико они у просеку зарађују.

Наиме, док у већини осталих држава у свету званична статистика води евиденцију о приходима по појединачним професијама, код нас се још примењује систем разврставања по делатностима. Тако, рецимо, уместо податка о месечним или годишњим примањима лекара и медицинског особља, финансијских аналитичара и банкарских службеника, директора нафтних компанија и радника на бензинској пумпи... располажемо збирним просеком зарада у оквиру „здравственог и социјалног рада”, „финансијског посредовања”, „услуга вађења сирове нафте и гаса” и „производње кокса и деривата нафте”.

– Након што добијемо нову класификацију занимања, која мора бити довршена пре пописа 2011. године, моћи ћемо и ми да пређемо на другачији систем статистичке евиденције, у складу са европском. На томе, иначе, већ радимо, у сарадњи са страним колегама, али је увођење нове методологије сложен, скуп и дуготрајан посао – каже Јелена Милаковић, руководилац Групе за статистику зарада у Републичком заводу за статистику Србије.

Наше и светске зараде

Из последњег саопштења Завода, за период од јануара до краја новембра 2009, сазнајемо да су највишу просечну нето месечну зараду у Србији остварили запослени у области „финансијског посредовања” (72.009 динара), „производње дуванских артикала” (67.054) и „делатности организација на бази учлањења” у оквиру „комуналних, друштвених и јавних услуга” (65.462). За њима следе запослени у ваздушном саобраћају (60.849), у „вађењу сирове нафте и гаса“ (57.181) и „осигурању и пензионим фондовима“ (56.126). Републички просек за 11 месеци је, иначе, био 31.291 динара.

Александра Мијалковић

---------------------------------------------

Најбоље плаћени у свету

Лекари: од 90.000 до 180.000 долара годишње (у врху листе су анестезиолози, иза њих акушери и гинеколози, па интернисти, педијатри и зубари).

Статистичари осигуравајућих завода, који се баве прорачунима финансијског ризика: од 120.000 до 250.000 долара.

Главни инжењери, који комбинују техничко образовање, знање математике и умеће управљања (било да се баве електроником, архитектуром или комуникацијама): око 100.000 долара.

Пилоти: око 100.000 долара.

Адвокати, односно правни саветници: основна плата им је око 90.000 долара.

Физичари (запослени у истраживачким институтима или у компанијама): 85.000 долара.

Администратори компјутерских система и програма: око 85.000 долара.

Судије: од 75.000 до 80.000 долара.

Директори маркетинга: око 80.000 долара.

Главни програмери компаније: од 75.000 до 80.000 долара.

----------------------------------------------

Најбоље плаћени у САД

1. Лекари – просечна годишња плата 147.405 долара.

2. Финансијски директори –115.818 долара.

3. Главни инжењери –100.038 долара.

4. Адвокати компанија –93.250 долара.

5. Физичари – 93.073 долара.

6. Администратори компјутерских система и програма – 90.138 долара.

7. Апотекари –89.564 долара

8. Директори маркетинга – 87.038 долара.

9. Финансијски аналитичари – 86.739 долара годишње.

10. Главни програмери – 80.183 долара.

-----------------------------------------------

Најбоље плаћени у Британији

Директори компанија

Лекари

Брокери

Финансијски директори

Виши државни службеници

Пилоти и ваздухопловни инжењери

Економски и пословни консултанти компанија

Пословни адвокати, судије и погребници

Виши полицијски службеници

Менаџери у маркетингу и трговини