Добра само у лонцу

Почећемо од тањира: састојак чувеног француског варива бујабес је риба која се може наћи и у нашим рибарницама, шкарпина (Scorpaena Scorfa). Бујабес дословно значи кување на тихој ватри, или народски „крчкање“, дакле спрема се натенане. Врло је цењен, а порција за две особе овог правог, изворног деликатеса на француској ривијери кошта преко 100 евра.

Након што на маслиновом уљу пропржите сецкани црни и бели лук, додајте парадајз и шкарпину. Пустите да крчка петнаестак минута, па додате кључалу воду, мирођију, першун, со и бибер и оставите на тихој ватри још сат времена. Након тога вариво провучете кроз пресу. У тако пречишћену, пропасирану смесу сада додате више врста квалитетне рибе.

Поред обавезне шкарпине (на француском rascasse или chapon – ако се икада нађете тамо, па бисте да наручите), користе се између осталих и грдобина, ковач и паук, очишћени од крљушти и костију, затим кромпир сечен на колутове и шкољке по избору, најчешће мушље. Све то крчкате још двадесетак минута, а пет минута пре сервирања додате шафран. Французи кажу да ће вам се од овог гурманлука „завртети у глави“ колико је добар.

Отровнице са шкргама

Колико сте срећни када шкарпину нађете на тањиру, толико је права невоља када на њу ваше ноге набасају у пешчаном плићаку, мислећи да је стена. Шкарпинe и камене рибе, односно камењарке, гадне су отровнице чији је убод веома болан, а потоње вас могу коштати и живота. Оне и њихов такође отровни рођак, риба лав спадају у породицу Scorpaenidae чије име алудира на отровног шкорпиона (у наш језик италијански назив шкарпина ушуњао се преко Далмације). Унутар породицеScorpaenidae постоје три подгрупе: pterois, чији је најчувенији представник риба лав, scorpaena, у коју спада шкарпина, иsynanceia, у коју улазе најотровнији представници породице – камењарке.

Шкарпине и камењарке живе у свим морима и самотњаци су који дању најчешће лешкаре на пешчаном дну или међу стенама, савршено уклопљени у околину. Тако су у стању да збуне неопрезне ситне рибе и рачиће и шчепају их у трен ока, пре него што ове постану свесне шта их је снашло.

Осим што може завршити у француском деликатесу, шкарпина се може наћи и у стомаку ајкуле, која има такве желудачне киселине да може свашта да свари. Ипак, мало је риба које би се приближиле тако опасним бодљама. Камењарка их има тринаест на леђном перају и свака од њих садржи по 10 милиграма врло јаког отрова.

Бодља јача од ђона

Ако, не дај боже, доживите да се убодете на шкарпину или камењарку, осетићете врло непријатан бол. Место око убода отиче, црвени се и трне. Иако би вам прва реакција била да на болно место ставите лед, урадите управо супротно – третирајте убод топлотом.

Најбоље је руку или ногу ставити у топлу воду температуре до 45 степени, а ако за то немате услова, послужиће и врућ песак на плажи или жар цигарете два-три центиметара удаљен од ране. Наиме, отров ових риба је, као и већине морских бића, термолабилан, дакле разграђује се на вишој температури, па ћете бол релативно ублажити једино топлотом.

У случају убода рибе камен, неопходно је да хитно потражите лекарску помоћ и примите противотров, јер овакав убод може бити фаталан.

(/slika2)Лекар ће из ране извући остатке бодљи ако их има (понекад је потребан и рендгенски снимак да би се то открило), јер оне и даље данима испуштају отров. Потом ће рану дезинфиковати и пратити како се ситуација развија, јер су забележени случајеви гангрене и неколико месеци након убода! На жалост, бол је веома дуготрајан и биће потребно неколико месеци да сви симптоми прођу.

Зато је боље спречити него лечити – у плићаку, нарочито у тропским морима, треба се кретати опрезно. Камењаркине бодље су толико јаке и оштре да могу да пробију и ђон патика! И наравно, треба поштовати златно правило природе – ништа не дирати!

Колико је камењарка отровна, знају и аустралијски Абориџини, који су причу о опасној риби уткали у своју митологију и фолклор. Један абориџински плес приказује младића који у морском плићаку тражи храну. Случајно стаје на камењарку и убрзо умире у мукама. Тако Абориџини с колена на колено преносе поучну причу о опасностима које вребају у природи.

Лавови у води

Рибе лавови добиле су име по бодљама које подсећају на лавовску гриву. Има их углавном у тропским морима, од Црвеног мора до Индијског океана, мада су забележени случајеви ових риба у водама где иначе не би требало да се налазе.

Један примерак нађен је у јужном Медитерану деведесетих година прошлог века, а доста оваквих уљеза примећено је на источној обали САД. Разлог је вода коју бродови користе за баласт, и коју испуштају кад стигну у луку. Како је ларва рибе лава налик планктону у најранијим данима, бродови је лако покупе када танкују воду за баласт. Статистике кажу да бродови на овај начин сваког дана превезу око 3.000 ситних животиња. И тако беба рибе лава пропутује свет и настани се тамо где јој није место.

Риба лав је изузетно лепих боја и када је видите просто имате жељу да је додирнете. А то и није тако тешко, јер воли релативно плитке воде и дању обично плута непомично крај стена и корала. Али, као и у случају камењарке и шкарпине – прсте к себи!

Дуге бодље рибе лава такође садрже отров, који вас додуше неће убити, али ће изазвати много непријатности. За прву помоћ важи иста прича: убодено место третирати топлотом. Противотров, срећом, није потребан.

Ова лепа риба је у земљама истока цењена због укусног меса, а на Западу изузетно популарна међу љубитељима акваристике. Зато данас трговина рибама лавовима годишње обрне на милијарде долара.

Дакле, ако до сада нисте смислили чиме у животу желите да се бавите, ево две профитабилне идеје – крчкање бујабеса и узгајање риба лавова. А можете и да нешто урадите за своју душу: зароните и посматрајте ова прелепа бића у природи. Такав доживљај се не мери новцем.