Mlađa i starija ženska ekipa Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Savski venac” upravo je na putu za Ostravu u Češkoj, gde se, od 19. do 26. jula održava Evropska vatrogasna olimpijada. Budući da je muška ekipa podbacila na gradskom takmičenju, ove dame su krenule da osvetlaju obraz ni manje ni više nego – zlatom. To im je san zato što je starija ženska ekipa sa Olimpijade u Finskoj 2001. donela srebro, a sa one 2005. u Varaždinu ista ta ekipa i muška donele su dve bronzane medalje, tako da još jedino zlato nedostaje ovom vatrogasnom društvu.

Nije, zapravo, sve u medaljama, ali jeste u razvijanju sportskog i takmičarskog duha, u postizanju određenog nivoa discipline, a najviše u druženju. Tokom priprema za takmičenja, kada su obuke znatno češće nego inače, na terenu oko Starog sajmišta ili ispod Brankovog mosta nađu se istovremeno devojke, momci, žene, vojnici, pioniri, komandiri... uglavnom obučeni u jarkocrvene kombinezone i sa žutim šlemovima na glavi. Dirljiva je ta njihova ozbiljnost u slušanju zapovesti komandira, užurbanost i sve te radnje koje obavljaju kao da je pravi požar u pitanju. Prvih godina su to takozvane suve vežbe, onako kobajagi, ali se kasnije creva, bilo preko pumpe, iz vatrogasnog vozila ili hidranta, pod velikim pritiskom pune vodom i tim jakim mlazom se obara postavljena meta.

Ko jednom dođe – ostaje

Zašto devojke i momci, bez ijednog jedinog dinara nadoknade, svoje slobodo vreme i energiju troše na ovaj način, to niko do kraja nije uspeo da objasni. Milorad Radulović, predsednik Društva, ima svoje iskustvo:

–  Ja sam se u ovo uključio pre 43 godine i ostaću tu dok sam živ. Najvažnije je da budući član prvi put dođe, i kad vidi kako to izgleda – ostaje.

Upravo na Radulovićevu ideju animirane su pre četiri godine devojčice prvog razreda Dizajnerske škole na Dedinju, pa je formirana ekipa od deset članica koje su sada stasale za fakultet. Kada krene na Likovnu akademiju mlada Tea Sokolovski neće više imati vremena za uvežbavanje gašenja požara, ali sa oduševljenjem priča o tom svom iskustvu:

– Došli su u našu školu, pa smo se kolektivno uključili. Dali su nam opremu, sokiće, svakodnevno su nas u pola pet vozili na vežbu ispod Brankovog mosta. Madanije lako biti na suncu u kombinezonima i pod šlemovima, nama je to bilo interesantno, jer je tu bila i vojska, muška ekipa, starija ženska. Svi smo uživali i odlično smo se zabavljali. U jednoj vežbi smo čak bile brže od vojske.

Izgleda strašno, ali nije

I Tijani Stanković je super u Društvu, ali je ona imala drugi motiv:

– Prvenstveno sam došla zato što je moja mama počela da radi ovde.I moj brat se uključio takođe, pa nam je to već porodično.

Njihova mama Mirjana je sekretar Društva, trener i vatrogasni sudija. Tu je već 12 godina, ima posla preko glave naročito uoči takmičenja, ali nekako izdržava. Ipak, pokatkad zavrti glavom:

– Početak je uvek najteži, pošto je princip rada isti koji koriste vatrogasci.Potrebno je imati sportskog duha, to je veliki napor, naročito za devojčice. U početku im izgleda prilično strašno, ali kad savladaju tehniku, osladi im se. Kod nas je motiv druženje, druženje i samo druženje, ali se bojim da ne počnu da jenjavaju taj duhi ta volja, jer je opstanak sve teži. Pa ni naš status nije regulisan–ne pripadamo ni nevladinim organizacijama, ni udruženjima. Dok naše komšije Hrvate finansira grad, država takođe, oni zarade jedan lični dohodak pored svojih primanja u firmama. Kod njih je sve na dosta višem nivou, više su motivisani i zaista dobro rade. U odnosu na uslove rada, naše srebro zaista dođe kao zlato.

----------------------------------------------

Državne prvakinje

Svake godine vatrogasna društva idu naopštinsko takmičenje, svake druge na gradsko,svake četvrte nadržavno i svake pete na vatrogasnu Olimpijadu svih zemalja Evrope. Dve ekipe od po deset žena koje su sada na putu za Češku – mlađa, koja sada kreće na fakultet, i starija, učlanjena 1997 – prošle godine su osvojile prvo mesto na državnom prvenstvu u Bajinoj Bašti.

--------------------------------------------

Crevo može da udari

– Dve godine smo radili samosuve vežbe, a onda smo prešli na mokre – priča Tea. – Najbitnijeje da crevo bude dobro prikačeno, jer od onog pritiska može da ispadne inekoga udari u glavu. Na takmičenjima sve mora da bude urađeno korektno ibrzo, aoprema ne sme da ispada. Mnogopoena se uzima kada spojke nisu spojene kako treba.