Meni

Magazin

Jedan dan sa: mati Anastasijom

Kako postiti, a dušu gostiti

U svom „Posnom kuvaru” Atanasija Rašić je sakupila recepte za pripremu ukusnih jela na vodi i ulju, a priredila je i knjigu koja poučava kako da se preživi u prirodi, kao i mnoga druga izdanja verskog sadržaja

Atanasija Rašić (Foto Milan Janković)

Kad probate babure punjene šargarepom, paštetu s orasima, oblande s alvom ili neke druge od stotinak jednostavnih jela pripremljenih na način kako to radi monahinja Atanasija Rašić iz manastira Rukumije, uverićete se da i hrana za vreme posta može biti i ukusna, i raznovrsna, i hranljiva. Osim što ta mnoga jela priprema, monahinja ih je sve sabrala u sveščicu formata crkvenog kalendara. Kuvari monahinje Atanasije, iako nisu nastali iz komercijalnih pobuda, stigli su u mnoge pravoslavne domove i tako postali jedno od najtraženijih izdanja na našim prostorima.

– Nisam u početku ni ja znala da pripremam jela na vodi – poverila nam se monahinja, kojoj je ovo bio prvi razgovor sa novinarima o kuvarima koji se štampaju više od 10 godina. – Rečeno mi je da u vreme posta na vodi tamo gde ide ulje sipam vodu, i umesto mleka takođe vodu, a umesto jaja da dodam kvasac. Posle se samo nadograđuje. U početku smo recepte rukom prepisivali, onda smo ih kopirali. Zatim sam rešila da ih saberem u knjižicu i počela da poklanjam, ali se dešavalo da ih i ne pogledaju, pa sam krenula da ih pozajmljujem, i to se pokazalo uspešnije. Kuvare sam slala svim ženskim manastirima. Tako su, malo-pomalo, našli svoj put do vernika i svih koji su hteli da obogate svoj jelovnik.

Kuva, beleži i „prelama”

Na pitanje zašto su kuvari malog formata, naša sagovornica kaže da je

želela da budu pri ruci, u džepu kecelje, laki za rukovanje, što jeftiniji,  kako bi ih svi mogli priuštiti.

Prvi „Kuvar posnih jela na vodi, žive nekuvane hrane, kolača na vodi i napitaka” štampan je 1997. godine na preko 60 strana. U njemu su i saveti kako se naklijavaju semenke pšenice, pirinča i suncokreta, kako se prave kolači na vodi, boza i crno pivo... kao i niz uputstava u vezi s postom.

Jela iz „Posnog kuvara” su prvo poslužena za manastirskom trpezom
– Mnogi recepti su manastirski, ima dosta i onih koje sam zapisala od ovdašnjih žena koje su vredne domaćice. Stig je bogat kraj, pa otud i ukusne torte čak i na vodi, u koje se umesto brašna stavljaju mleveni orasi. Ima i recepata koje sam preuzela iz čuvenog „Patinog kuvara” i prilagodila današnjim mogućnostima – kaže naša sagovornica.

Interesovanje je raslo, pa su usledila i nova izdanja: „Čorbe, variva i ostala jela na ulju”, „Jela od ribe”, „Posni kolači”...

– Rukovodila sam se potrebama vernika u želji da im na svaki način pomognem i olakšam ne samo pripremanje jela u dane posta, već i da dam odgovor na mnoga pitanja, posebno kada je reč o slavama, jer su one jedno vreme bile zanemarene – navodi monahinja Atanasija, koja ne samo da je sakupila brojne recepte, već je naučila i sve o kompjuterskoj pripremi knjige za štampu.

– Bilo mi je nezgodno da svaki čas zanovetam, tražim da se doda, promeni... Sela sam i naučila da radim sama, tako da danas manastir Rukumija ima, pored kuvara, i druga izdanja verskog sadržaja. Među najtraženijim knjigama je i „Kako da slavimo krsnu slavu: jelovnik posnih jela i predjela”.

Obeležja slave su kolač, sveća, vino i žito, sve preko toga je u skladu s tim koliko ko može. Slava se slavi kod kuće, gosti dolaze da čestitaju, posede i popričaju. Čuje se nešto od starijih ljudi, nauči. To je jedna lepa i uzvišena svečanost, a ne veselje, zato ne treba da se zasedne. Oličenje naše površnosti je da sve pretvorimo u gozbu – kritična je monahinja.

Bogat nije što i imućan

Razgovor smo nastavili za manastirskom trpezom, na čijem čelu je iguman manastira Rukumija otac Simeon. Jede se u tišini. Pred nama razne đakonije, počev od čorbe i domaćeg hleba, kajgane sa paprikama, do vanilica.

– Hrana je domaća, naš proizvod – ističe starešina manastira. – Imanje nije veliko, ali ima svega: starom vinogradu pridodati su novi zasadi, a da bi vino bilo što bolje, svaki grozd se ručno odabira. Paradajz je iz našeg plastenika, imamo voćnjak, povrtnjak, pčelinjak...

Na naš komentar da je manastir bogat, otac Simeon nas poučava: „Bogat čovek ima Boga uza se. Ko je duhovno bogat nikada neće biti siromah. Nije isto biti bogat ili pak imućan.“

Slavica Berić

--------------------------------------------

Manastir Rukumija

Na pitanje o poreklu naziva manastira, otac Simeon nam objašnjava da se veruje da je ceo predeo nosio naziv Rukumija zahvaljujući lekovitim izvorima: „Pošto bi došli na jedan od dva izvora, vernici bi prvo prali ruke, a zatim se umivali i molili Bogu za zdravlje.“

Manastir je podignut na istočnoj strani Sopotske grede, koja se spušta gotovo na samu obalu Mlave, a na mestu sa koga pogled seže mlavskom ravnicom sve do Dunava. Ktitor današnje crkve, podignute 1825. godine na istom mestu, bio je knez Miloš. Crkva je posvećena svetom Nikolaju. Tek 1953. godine je pri njoj osnovan i ženski manastir. Rukumija je sada muški manastir, u kome živi i monahinja Atanasija, koja je ovde ostala iz vremena kada je bio ženski.

Ovde su bile dve svetinje: svete mošti Martirija Sinaita (bio je jedan od 300 monaha sa Sinaja, koji su u srednjem veku ovamo stigli da ojačaju veru Hrista) i ruka svete mučenice Jelice (na kivotu). I mošti i ruka su nestale, ostao je samo kivot, iznad koga se i danas čitaju molitve za zdravlje i porod. Ovde se mnogo toga pozitivnog dogodilo, što je monahinja Atanasija Rašić zabeležila u knjizi „Čuda Božja naših dana”.

-------------------------------------------

Pašteta od oraha

Od monahinje Atanasije dobili smo savet i kako da sebi priuštimo kvalitetan, a opet posan obrok:

Za osnovni recept je potrebno 200 g mlevenih oraha, 200 g pirea od krompira, sušenog začina, biber, seckan beli luk, senf i decilitar maslinovog ulja. Sjedini se pire, ulje i mleveni orah, pa umeša sušeni začin, senf i beli luk, i sve dobro sjedini. Umesto krompir pirea možete uzeti instant krompir pomešan sa mlevenim orasima i sipan u teglicu, koji možete i na poslu popariti s malo vrele vode – i eto ukusnog namaza za kiflu.

objavljeno: 08/11/2009

Poslednji komentari

Konstantin Zivanovic | 14/11/2009 14:15

Pozdrav redakciji i jedna kritika.Crkva je mnogo vise od posne hrane,a gospodja kojoj ste dali prostor za reklamu bi kao monahinja mogla malo da smanji citavu famu oko resenja pitanja :kako ne ostati gladan u postu?,jer to nije jedini problem kojim se Crkva bavi.Osim toga sto kuva posne specijalitete,kuvaju se u Rukumiji mnogo opasnije stvari. Pozdrav

spasenija  | 22/11/2009 14:28

Kakav pitom i fini članak, odmarajući, domaći, naš.. .ona dobra tradicija sa tihom smernošću i veštinom svakodnevnog življenja. Rekoh, hvala na tekstu, hvala monahinji, njenoj želji i trudu da posna jela uđu više među nas. Baš bejah raspoložena, a onda nađoh komentar u kome stoji - parafraziram -... neka gospođa smanji doživljaj...u manastiru Rukumija se kuvaju opsanije stvari...
Skoro da mi je pozlilo: da li smo skloni da stvarno sve (ili skoro sve) uprljamo rečima ili delima? Ili i jedno i drugo? Volela bih da je ovim tekstom rečena istina koja je potrebna i lepa čoveku, a to znači da bih volela da znam šta se krije iza pomenutog komentara...

Zoran Miljkovic | 01/03/2013 11:27

zdravlja,veselja i puno leta ocu Simeonu,mati Atanasiji i braci manastira,da nas volite,grdite i molite za nas gresne.Molicemo se i mi za vas.S Bogom.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije