Банско није попут осталих малих места у Бугарској. Овом планинском градићу, који се свио на североисточној падини Пирина, на 985 метара надморске висине, посебан шарм и лепоту дају специфична архитектура и идилична атмосфера коју је, упркос брзом развоју, успео да сачува.

Снага и дух старих времена крију се иза чврстих камених зидова и тешких дрвених капија од чамовине, одакле вире само високи димњаци са кровова масивних камених кућау којима су живели многи велики просветитељи, уметници и револуционари. Свака од тих кућа, зидана најмање пре сто педесет година, сама по себи је прави историјски споменик, а седам је и од националног значаја за историју и културу Бугарске.

Једна од њих припадала је Николи Вапцарову, великом бугарском поети, и његовој породици. После његове смрти зграда је претворена у музеј у којем се чувају његове књиге песама и други аутентични лични експонати, доступни туристима. У овом здању налази се и етнографски базар ручно израђених сувенира, а организују се и разне друге изложбе и свечане манифестације.

Типичан пример градње

Као архитектонско-историјски споменик културе од посебног значаја је и кућа монаха Неофита Рилског (Николе Бенина). Она је типичан пример градње из периода осамнаестог и почетка деветнаестог века. Зидана је од камена и земље, што се и види на фасади, са отвореном верандом окренутом ка малом дворишту. Те чврсте камене конструкције са малим прозорима, обезбеђеним дебелим гвозденим решеткама, данас представљају украс овог краја, а судећи по томе у каквом су стању – трајаће још много векова.

Простор за становање чини неколико соба. Готово свака је са камином, таваницом од дрвених греда украшених дуборезом и осликаним зидовима. Осим једноставних шифоњера, ниски широки кревети и клупе очигледно су били такорећи све од намештаја у дневним боравцима. Али, ту празнину попуњавају декоративни, ткани ћилими препознатљивих фолклорних мотива. Откривени су и тајни ходници који су служили за сакривање и бекство у време Турака. Иначе, Неофит Рилски је неко попут нашег Вука Караџића, аутор прве бугарске граматике и велики просветитељ народа уопште.

Банско може да се похвали и врхунском школом сликарства, чији је зачетник Тома Вишанов. Крајем седамнаестог века он је студирао у Бечу и тамо стекао много пријатеља који су важили за велике ликовне уметнике Европе. Богато искуство које је уз њих стекао пренео је у свој родни крај. Вишанов се посветио иконописању, а следили су га и његов син и унук, Димитар и Симеон Молеров. Њихови оригинални радови данас се могу видети на сталној изложбу у музеју, као и у црквама широм Бугарске.

Страх и трепет за Турке

Осим по уметничким делима, Симеон Молеров, који је по занимању био ветеринар, много више се истицао као месни војвода и велики револуционар. За те заслуге је и одликован сребрним крстом са мачевима. Живео је крајем деветнаестог и почетком двадесетог века и био је страх и трепет за Турке који су у Бугарској остали све до 1912. године. У приземљу своје куће држао је механу са конацима, у коју су Османлије редовно свраћале, али никада нису смеле да заноће ни ту, нити било где у Банском. Горња греда на улазним вратима постављена је ниско, да би сваког госта натерао да се благо наклони.

Интересантно је да кућа са механом никада није продавана, већ је ишла из руке у руку потомака. Садашња газдарица је његова праунука Благовеска. Она с поносом чува и радо показује читаву хрпу пожутелих новинских страница и разних докумената који сведоче о лику и делу њеног претка. Посебно јој је драг његов мач којим је, каже, посекао многе турске главе. С поштовањем се односи и према имовини коју је наследила, а у патини дрвених чамових греда види читаво богатство. Механа „Ловна срећа” је „лицем” окренута ка главној улици Пирин, па туристима редовно запада за око. 

Са развојем туризма, многе старе камене куће такође су претворене у националне ресторане, тако да Банско данас има 10.000 становника и више од деведесет механа, у којима се ватра у камину не гаси од новембра до априла, колико траје зимска скијашка сезона.

Дана Станковић

-------------------------------------------------

Црква са вредним иконостасом

У центру вароши доминира црква „Света тројица”, грађена 1833. године, која својим стилом фасцинира данашње архитекте. Има облик брода, а дугачка је 44 метра, широка 22 метра, а висока 12 метара. Зидови, грађени од камена који је вековима ваљала и обликовала брза планинска речица, дебели су метар и 10 сантиметра. Кров се ослања на конструкцију од неуништивих чамових греда и дванаест стубова који симболизују дванаест Христових мученика. Црква је без куполе, са задивљујућим иконостасом. Појединим фрескама Турци су ископали очи, али су касније рестауриране, тако да се трагови тог зверства примећују само када се посматра из одређеног угла. 

Поред ње, 1850. године подигнута је тридесет метара висока кула са звоником и часовником тешким 500 килограма, на којој су роде свиле своје гнездо као сигурно станиште.

--------------------------------------------

Скијање из снова

Банско, мало, мирно место на обронцима Пирина, једне од најлепших планина Бугарске, проглашене су за национални парк под заштитом Унеска. Од Софије је удаљено 160 километара, а од Београда 550 километара. Мада као тачка на светским ски- мапама постоји деценију и по, постао је омиљена дестинација љубитеља белих спортова.