Кавез по мери матице

Јагодинац Радослав Маленовић, некадашњи економиста који је већи део радног века провео снабдевајући здравствене установе медицинским материјалом, познат је не само као узоран пчелар, већ и по предавањима о начину добијања квалитетних матица, као и по својим кавезима за њихово умножавање.

– Скоро пола века сам пчелар. То ми је у почетку помагало да предахнем од основног занимања. Дружећи се са пчелама постепено сам упознавао њихов чудесни свет, и дошао до сазнања да без добре, селекционисане, здраве, младе и плодне матице, нема ни јаког пчелињег друштва, па ни великог приноса меда.Тако сам пажњу усредсредио на матицу, душу кошнице,која није владарка ни вођа, већ мајка целог пчелињег друштва (то су знали још стари Словени). Она је по природи једина потпуно развијена пчелиња женка, способна да се оплоди с трутом и полаже оплођена јаја из којих се, по потреби, развијају пчеле радилице или матице. Лучењем феромона, такозване матичне супстанце, матица утиче на складан и нормалан живот пчелињег друштва – објашњава наш домаћин.

Круна пчеларења

Узгој матице захтева врхунско познавање живота и рада пчелиње заједнице и представља круну пчеларског умећа и задовољства. Попут осталих пчелара и Маленовић је годинама за узгој матица користио Јентеров кавез, до сада најсавршенији начин пресађивања ларвица пчела без додиривања, за који је Карл Јентер од Светског удружење пчелара 1987. године добио и златну медаљу за изум.

Управо је тај његов кавез био и повод да се запутимо у Јагодину до Маленовића, родом из села Дражимироваца, што с нескривеним поносом истиче, и објашњава да је на месту где је данас ово насеље кнегиња Милица донела одлуку да своју најмлађу ћерку Оливеру преда турском султану Бајазиту, показујући тако да јој је од ћерке миљенице ипак био дражи мир. Отуда и назив села.

(/slika2)Да имена нису пука случајност уверили смо се и на примеру нашег домаћина, који, како нам у шали рече, није беспослен ни када спава, а послови којима се бавио су заиста различити. Међутим, свака његова прича се, на крају, некако увек сведе на пчеле, којима је опчињен.

– Нема достојанственијег бића од пчеле, једине која справља некварљиву храну, мед, при томе је изузетних градитељских способности: у мраку и гужви кошнице она без грешке гради саће – истиче наш саговорник који  је годинама имао око 100 пчелињих друштава, а данас педесетак.

Ушао је у седму деценију живота, па би мало да предахне и да своје драгоцено искуство, знање и идеје стави у службу унапређења пчеларства. Свестан је да се над пчеларима надвио огроман црни облак из правца Америке. Тамо су пчелињаци десетковани, а да се још не зна прави узрок нестајања почела.

– Јако пчелиње друштво може да одоли разним недаћама и болестима само уз здраву матицу, која представља оличење плодности – каже и додаје да је

уочивши недостатке Јентеровог кавеза прионуо на посао да их превазиђе. Резултат тог напора је био нови изум, кавез који је у протеклој години дана доста унапредио.

– За разлику од Јентеровог, мој је направљен од природног материјала и у њему се излеже 150 матица. Осим тога је и много сигурнији јер се матице у кошницу пребацују заједно са саћем. У класичним кавезима, какви се сада користе, излеже се свега 40 матица. Предност мог изума, начињеног од дрвета и пчелињег воска, јесте и то што су матице у њему продуктивне пет година, дакле двоструко дуже него у Јентеровом. Распоред легла је уједначен, а матице су отпорне на болести – наводи Маленовић, који је од стручњака са Ветеринарског факултета и из крушевачког Института за крмно биље добио многе похвале, али још није завршио са званичном процедуром око признавања патента.

Милутиново завештање

Уверен у вредност и важност свога изума, Маленовић је кавез за умножавање пчела матица пријавио и на конкурс под називом „Десет на стоти”, који је, поводом свог десетогодишњег јубилеја, организовао најпознатији светски интернет претраживач „Гугл”.

Радослав не размишља колико би му новца могао донети проналазак. Како нам рече, једина му је жеља да допринесе унапређењу пчеларства у Србији, тако да га све учесталије иностране понуде не занимају.

– Још је краљ Милутин (1282–1321) поручио да пчелари не би требало да раде никакав други посао, већ да буду само пчелари. Ја имам срећу да сад могу тако са поступим. Више од тога ми не треба.