Кад неко магистрира попут Ксеније Марковић у области моде то је већ права реткост, иако не оскудевамо у магистарским и докторским титулама, нарочито откако су отворени приватни факултети. Датум који треба бележити, па ће тако и овај 11. јануар остати упамћен као дан када смо добили у последњих тридесет година тек петог (или шестог) магистра на угледном београдском Факултету примењених уметности.

Ксенија је завршила и мастер студије из области модног дизајна у Милану, и до сада учествовала на више групних изложби и модних ревија, између осталих, и у Лондону. Ова млада дама је запослена на Факултету драмских уметности као стручни сарадник костимографа и, по свему судећи, наш је последњи магистар у овој области јер се, по болоњској декларацији, магистарске студије укидају, на свим па тако и на уметничким факултетима, а у замену добијамо мастерсе и докторате што је, када је реч о уметничким факултетима, помало чудно правило.

Тема њеног магистарског рада су модне слике, а ментор јој је била професорка мр Гордана Комад Арсенијевић.

– То је тема која се бави маркетингом у моди, и то оним дизајнерским делом маркетинга. Изучавала сам заправо како се гради визуелни идентитет једног бренда, односно како настаје једно модно име.

Дошла сам до закључка: да би један модни комад имао осим тржишне и уметничку вредност он мора имати ванввременски карактер. Постоје неке ствари које су потпуно превазишле оквире свога времена и дизајнера који су их створили. Најбољи пример су „барбери” мантил, мушко одело „армани” и „шанел” костим. То су модни комади који су постали иконе. Шанел костим није више само костим који је изумела Коко Шанел, већ појам који у свету моде говори сам за себе, генијалан у тренутку настајања и генијалан до данас – каже Ксенија Марковић.

На завршној магистарској изложби, која ће трајати до 21. јануара у „Арт корнеру”, такозване концептуалне радње „Супермаркет” у Вишњићевој 10 у Београду, наша саговорница представља своју колекцију инспирисану управо безвременим модним комадима.

– Моја и идеја моје професорке није била да само интерпретирам ове форме и дам своју верзију већ да уђем у њихову суштину и да створим нешто потпуно ново, а да задржим неке остатке, ознаке, рестлове онога што ми је била почетна инспирација. Тако су скројене ове хаљине које су настале од кроја мушког одела и „барбери” мантила помешаног са креативношћу „шанел” костима. Вртела сам моделе на лутки, секла, пришивала, обликовала, па су те форме полако прерастале у макете, затим у кројеве и на крају у свечане хаљине за коктеле, које су овде изложене – истиче наша саговорница.

Модна креаторка је до сада више радила спортску гардеробу за млађи свет, тако да је изложба на Дорћолу за њу ново поглавље, улазак у свечанију модну варијанту, намењену женама од 27 до 50 и више година, дакле много ширу циљну групу. То је истовремено и гламурозна али и пријемчива и доступна гардероба, и не претерано скупа. По речима наше саговорнице колекција је намењена продаји, али уз нешто мало поједностављивања могла би и индустријски да се производи.

На крају разговора питали смо је како је било на великој лондонској изложби када је завршавала мастерс студије.

Енглеска је јако занимљиво модно подручје, веома различито од Италије, где је иначе учила, каже Ксенија. И у Лондону је излагала под италијанским надзором, носећи у себи српски менталитет и знање са српског факултета, па је то било један занимљив „микс”. Лични сензибилитет, естетика развијена на Факултету примењених уметности, али овога пута у италијанској интерпретацији, а све то изложено пред Енглезима!