Meni

Magazin

Hobi

Mašinac pripitomio drvo

Ko je, u stvari, Beograđanin SlobodanBašić – mašinac koji iz hobija obrađuje drvo, ili umetnik koji sticajem okolnosti radi u mašinskom pogonu?

Drvo se u Slobodanovim rukama „topi” i pretvara u predmete divnih oblika – unikatne činije i elegantne kutije starinskih formi sa poklopcima kao od mermera, u vaze, čaše, ukrase neobičnih oblika... A tek nameštaj! Kuhinja boje masline u njegovom domu, koju je sam osmislio i napravio, izgleda tako da bi italijanski dizajneri nameštaja pozeleneli od zavisti kad bi je videli. Tu su i stočići, komode, vitrine, biblioteke – sve po želji i ukusu naručioca. Na listi takvih srećnika su uglavnom ujaci, rodbina, kumovi... ali prednost, naravno, ima supruga Sanja kojoj je dopušteno da izvoljeva.

Ali, kako se rukovalac mašina u pogonu za proizvodnju papirne galanterije, sa završenom Višom mašinskom školom u Zemunu, „zaljubio” u drvo? Evo kako je to bilo. Slobodan je rođen u Erdeviku, u Sremu, nadomak Fruške gore. U Sremskoj Mitrovici je završio srednju drvnoprerađivačku školu.

Iako od 1984. godine živi i radi u Beogradu, u rodnom mestu je dugo imao radionicu u kojoj je prijateljima umetnicima pravio postolja za ikone od lipe. Prvu ukrasnu kutijicu od drveta napravio je u Erdeviku. Vozeći se kroz šumu sa prijateljem šumarom, opazio je polomljeni brest i od tog drveta je nastala njegova prva rukotvorina.

Najlepše – drvo s manom

Naš sagovornik tvrdi da se najlepši predmeti prave od drveta s manom. Svaki čvor, oštećenje strukture drveta, crvić koji je ušao, ostavljaju u drvetu „zapis” koji je neponovljiv.

Slobodanovo omiljeno drvo je orah, a rado koristi furnire od ptičjeg javora, trešnje, jasena, bukve... Ništa ne baca. Sakuplja ili otkupljuje od meštana Erdevika stare panjeve iz iskrčenih voćaka i ostavlja ih na stranu. Ustrebaće. Topola, odnosno mazer, raste kraj Save i po strukturi je veoma lepo drvo. Kad se izvoskira, dobija dubinu, treću dimenziju, pa izgleda kao mermer. Voskom se drvo štiti, popunjavaju mu se duboke, grube pore koje ima recimo hrastov ili orahov furnir. Zato se vosak nanosi u nekoliko slojeva i glača mekom krpom. Stareći, takvo drvo postaje sve lepše i plemenitije.

Za zaštitu tokarenih predmeta, Slobodan koristi prirodna ulja – laneno, tikovo, limunovo, dansko, a svako od njih ima i poseban estetski efekat. I šelah politura dodaje drvetu, sem sjaja, treću dimenziju, prelive i izgled sedefa. Ali za razliku od lakiranog drveta, voskirano drvo ne puca vremenom po površini, uvek ostaje lepo, dobijajući samo patinu.

Jedan pogrešan potez i...

Iako se o oblicima drvenih kutija i predmeta obaveštavao iz literature koju mu je slala svastika iz Švedske, zadnju reč je uvek imala njegova mašta, jer ne voli kopije. Uvek pravi nešto novo, drugačije.

To ponekad nameće i samo drvo. Tako je, želeći da izbaci crvića iz komada bademovog drveta, napravio činiju veoma neobičnog oblika. Drvo badema je inače lepo, ali izuzetno tvrdo, pa strada alat.

Slobodan koristi isti ručni alat kao i stolari. Tu spadaju noževi za duborez, strug i tokarene delove, zatim dleta i burgije... U radionici ima i „ozbiljne” mašine bez kojih ne bi mogao da napravi nijedan komad nameštaja. Kaže da za rad sa drvetom nije potrebna velika snaga, kako se obično misli, već strpljenje i veština. Događalo mu se da provede nekoliko sati strpljivo radeći na činiji i kad je već pri kraju – napravi samo jedan pogrešan potez, činija puca i sve je izgubljeno! Ali, i to je deo posla.

Kaže da mu je najmilije kad zimi, dok napolju veje, nešto rezbari i delje uz neku lepu muziku, često uz arije supruge Sanje koja, iako je stomatolog, komponuje i divno peva. U radu mu često pomaže i sinčić Đorđe, kako Slobodan kaže: „tatino najvrednije i najuspelije delo”.

Slobodan planira ne samo da i dalje istražuje mogućnosti drveta, već i da u Beogradu priredi izložbu svojih radova, a želeo bi i da osnuje udruženje srodnih umetničkih duša, gde bi bili organizovani i kursevi tokarenja, odnosno rada na strugu. S obzirom na to da je strpljiv i uporan, ne sumnjamo da će i te planove ostvariti.

Nađa Orlić
objavljeno: 23/03/2008

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije