Под лупом: Како данас одрастају нове генерације

Није лако бити млад...

...Додуше, ни родитељима није баш све потаман док се током адолесценције дешавају значајне промене које дете претварају у зрелу особу, а трагање за властитим идентитетом је најважнији развојни задатак

– Да би се одвојио, да би се осамосталио, адолесцент мора да направи јаку границу с породицом – зид, и потпуно је природно да тада постаје бунтован. Разумљиво је да њима веома тешко пада кад се дете, с којим су провели дивне године у хармоничним односима, одједном толико мења да не могу да га препознају. Има своје тајне, можда и лаже, свађа се, лупа вратима и тиме симболично даје до знања да „прави границу”. На родитељима је колико ће вешто балансирати и то понашање усмеравати тако да то за дете буде развојно подстицајно – истиче Невенка Драшковић-Ивановић, психолог и психотерапеут у Првој економској школи у Београду.  

Пише Дана Станковић

------------------------------------------------

НЕ САМО О ПОСЛУ Мина Лазаревић

Једна сасвим (не)обична мама

Нова чланица жирија популарног ТВ програма „Ја имам таленат” стасавала је уз озбиљну музику, сазревала уз глуму, опробала се у атлетици, пронашла се у мјузиклима, машта о џез албуму, а у потпуности је посвећена само својој деци – Луки, Иви и Марку – и супругу Горану

– Уз родитеље сам одрастала у позоришту, глумци за мене нису били „величине” већ пријатељи које сам гледала и на сцени и изван сцене. А волела сам да их посматрам, знала сам све њихове представе, и као мала сам често, кад останем сама у кући, облачила костиме и изводила омиљене улоге. Али, пошто сам се посветила клавиру, тада није било простора за нешто друго. Како сам сазревала, међутим, у једном тренутку ми то више није било довољно да се изразим, хтела сам да се испробам и на други начин.

Некако у то време је Нада Блам дошла да од нас узме штене (док сам живела с родитељима увек смо имали бар по једног пса)… и на моје наваљивање пристала да ме спрема за пријемни испит за глуму. И то тајно. Знала је да мој отац никако неће прихватити да оставим клавир ради глуме, па је била очајна што „ради Љубиши иза леђа”. Мама је, као и увек, и у томе имала пресудну улогу. Подржаће ме, рекла је, ако се заиста потврди моја даровитост. После је и тата био поносан кад ме је први пут видео на сцени – прича Мина.

Пише Александра Мијалковић

------------------------------------------------

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ФЕСТИВАЛ ЛЕДА И СНЕГА У ХАРБИНУ

Чудесни ледени парк

Поводом кинеске Нове године, која се слави 24. јануара, недавно је званично отворено 28. по реду ледено царство настало од 180.000 кубних метара леда и пола милиона кубних метара снега. Ово је једна од највећих светских атракција посвећена зимским чаролијама

– Још у децембру је почело сечење ледених блокова са замрзнуте површине реке Сонгхуа, на чијој јужној обали се налази град. Рукаве је засукало 15.000 радника и најбољих скулптора из целог света, који раде с ледом. Тако да је за 17 дана никла права ледена бајка – испричала нам је Весна Клајић, мајстор за клесање леда, чија је давнашња жеља да посети овај фестивал на коме су учествовали и неки од њених познаника. Не плаши је чак ни чињеница да се температура често спусти и до минус 30 степени, па и ниже, што значи да је тако хладно да се скоро тренутно изгуби осећај у прстима руку и ногу, а дах претвара шал и косе у лед.

Пише Славица Берић

-----------------------------------------------------------

Породични лекар

Гени на поправци

У наследним низовима су записани сви задаци које би ћелије требало да обаве, склоности, таленти и друго што одређује индивидуалност неке особе. Ипак, најважније су болести које ти чиниоци изазивају

Гени се наслеђују по одређеним правилима. Родитељи који имају тамносмеђе или црне очи неће никада добити потомка са плавим очима, док особе смеђих очију могу да добију плавооку или зеленооку бебу. Шта се наслеђује од оца? Осим знања, имања и богатства могуће је да „породични бренд” буду и велике уши, јер се оне најчешће наслеђују по мушкој линији. Ипак, мајке много више утичу на наследне особине потомака. Преносе на синове ген ћелавости, који обично имају и њихови ујаци...

Постоји група наследних болести за чије испољавање је потребан и неки спољашњи чинилац као што су шећерна болест тип 1, Алцхајмерова болест и неке друге неуродегенеративне болести, али и различите врсте карцинома, поједине менталне болести, депресија, постпорођајна депресија и биполарни поремећај. Поједине болести наслеђују се углавном од мајке. Мушка деца од мајке добијају ген за хемофилију. Са мајке на потомство често се преноси мигрена и склоност ка гојазности, као и реуматски артритис, Алцхајмерова болест, срчана обољења, кратковидост, астигматизам.

У наследне склоности ка оболевању убраја се и такозвана атопијска конституција која је одговорна за алергију, поленску кијавицу, астму. Посебно је важна наследна слабост везивног ткива крвних судова која је узрок настанка анеуризми аорте или можданих крвних судова и њиховог прскања.

Пише Вера Бошковић

------------------------------------------------

СВЕСТРАНИ СТВАРАЛАЦ

Ловац на успех

Дела сликара Зорана Ивановића из Параћина изложена су у париском салону по шести пут, али овај уметник је и песник, ловац на козороге, каратиста...

– Велика ми је част и што су се моја дела била на изложби „На крају времена”, коју је немачка влада организовала 2001. године у Ерлангену, једном од највећих немачких универзитетских центара. Изложба је поводом новог миленијума организована из области фантастике, књижевности и сликарства. Стручни жири ме је уврстио међу 35 најбољих сликара фантастике. Као најмлађи сликар, нашао сам се раме уз раме са Дирером, Салвадором Далијем, Пикасом, сликарима који су постали мит – каже Зоран Ивановић, који је био ванредни професор сликарства на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и конкурисао је за редовног професора.

Носилац је високог звања – мајстор карате спорта, четвртидан иосвајач многих државних и европских медаља у овом спорту. Објавио је збирку песама „Нежни дисач ваздуха” и књигу поетске прозе „Сећање на природу, а ускоро ће из штампе изаћи и његов први роман „Осмех од птичјег млека”, посвећен животу и делу Леонарда да Винчија.

Пише Зорица Глигоријевић