ПОД ЛУПОМ: ГДЕ БАЦИТИ ЕЛЕКТРОНСКИ ОТПАД

Куповина са кауцијом

Како се отарасити телевизора, мобилног телефона, компјутера, фотоапарата, фрижидера, штедљиве сијалице, пегле, или неког другог уређаја када постане неупотребљив? Зашто је опасно ако заврше поред пута, у потоку или контејнеру за смеће?

Сваке године глобални е-отпад повећава се за 50 милиона тона, а сваког сата одложи се око 4.000 тона е-отпада

Различите врсте е-отпада садрже око 60 одсто метала, 30 одсто пластике и мање од 10 одсто стакла. Самим тиме, е-отпад представља добар извор различитих материјала – сировина које су све мање доступне из природе. Код нас се рециклира 90 одсто гвожђа, алуминијума 95 одсто, папира скоро 100 посто, док су амбалажа новијег доба и е-отпад тек у зачетку са око 10 одсто, каже Небојша Вранеш, директор „СЕТ-рециклиже” из Београда.

Поред очигледне користи од сакупљања и рециклаже „е-отпада” ту је и захтев ЕУ по коме би Србија требало да прикупи четири килограма овог отпада по становнику годишње, а у протеклој години било је свега 400 грама (поређења ради: у Шведској и до 12 килограма!).

– Да бисмо људима олакшали да се одговорно понашају почели смо да производимо наменске контејнере, веће, мање, металне, пластичне и дрвене које бесплатно уступамо правним лицима као и скупштинама станара. У овом тренутку житељи Београда е-отпад могу да одложе на више места: ТЦ Ушће, ТЦ Меркур, испред новобеоградске Општине, у дворишту школе „Стефан Дечански” (улаз из Тиршове). Највећи проблем је што компетентне институције с муком или никако не издају дозволе за постављање контејнера за ову врсту отпада, иначе бисмо појачали мрежу. Такође, а на штету грађана, не постоји сарадња између нас рециклера и јавно комуналних предузећа – кажеНенад Марковић, инжењер екологије у „БиС Рециклажном центру”уз подсећање да су прошле године започели акције: „Велика дела мог малог села” и „Еколошке вештине наше општине” по целој Србији, а даће их ове године појачати.

Иста фирма је одлучила да отворио Музеј е-отпада, на шта их је, кажу, подстакла и статистика, али и интересовање ђака који, приликом посете рециклажном центру, не могу да се начуде изгледу магнетофона тракаша, флопија, првих мобилних телефона.... А Удружење грађана „Комшија” је организовано тако да на позив долази на кућну адресу и без накнаде одвози отпад на рециклажу овлашћеном рециклеру са територије општине Нови Сад, СремскиКарловци и Ириг.

Пише Славица Берић

------------------------------------------------------------------

Опасан по здравље

Мало је познато које све зло може да нас снађе ако се е-отпад не збрине правилно, од снажне и изненадне експлозије, па до штетног утицаја на генетику људи што озбиљно угрожава наредне генерације.

Олово узрокује оштећење централног и периферног нервног система,бубрега, кардиоваскуларног система и репродуктивних органа а налази се у мониторима и штампаним плочама.

Кадмијум је канцероген, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Налази се у разним чиповима, а такође је и стабилизатор за пластику.

Берилијум се због својих својстава (добар проводник и немагнетичан) користи у матичним плочама. Класификован је као канцероген, јер узрокује рак плућа.

Жива може проузроковати оштећења разних органа, укључујући мозак и бубреге. Најопасније је ако се вода загади живом која се лако таложи у живим организмима и путем ланца исхране, најчешће преко рибе, стиже до човека. Користи се у ЛЦД екранима, мобилним уређајима, термостатима и др.

Шестовалентни хром користи се у заштити од корозије. Лако се апсорбује у ћелијама и може узроковати оштећења ДНК и разне алергије.

--------------------------------------------------------------

Не само о послу: Биљана Вилимон

Грешница на црвеном тепиху

Импровизација је нешто што ову уметницу води кроз живот. У сликарству, у одевању, па и у кувању. Своју креативност широј јавности показала је и у ауторским емисијама на малом екрану

Из времена „Галерије тајни“ Биљана памти једну слатку, провокативну причу.  

– Око поноћи, на крају емисије у којој сам имала златне ципеле, штоса ради, рекла сам да сам једну ципелицу изгубила. Ко је пронађе, да ми је пошаље. После недељу дана на моја врата звони непознати младић са огромним златним пакетом у рукама. Ово је за вас, каже. Отворим, а унутра прелепа златна „Полинијева“ чизма. И у њој писамце. Најлепше које сам добила, са напоменом да се јавим на телефон „тај и тај“, ако ми чизма не паше. У потпису – један чувени господин. Почнем да муцам на секретарици и некако успем да срочим да бих желела да откупим другу чизму. Наравно, он се јавио и рекао да не могу да је откупим, али може да ми је поклони, само да знам да та чизма остаје заувек његова. Тако сам их годинама шетала, знајући да једна није моја.

У време санкција и мрака, кад није било аутомобила на улици тај господин „Икс” по мене је слао најновији „бентли”. Одлазили смо на најлепше вечере и доживела сам толико пријатних тренутака. То није било удварање. То је било нешто много лепше. У тим сусретима било је еротике. Чизме сам сачувала као сувенир, мада ону другу никада нисам откупила. Он је касније отишао далеко одавде, и срели смо се поново после много година... – загонетна је Биљана.

Пише Дана Станковић

----------------------------------------------------

Породични лекар

Прија, али не лечи

Реики метод помаже успостављању духовног благостања и ублажава симптоме више десетина болести. Како се спроводи ова енергетска терапија и када је делотворна

Реики је регистрован као метод за унапређење здравља. Није исцелитељска метода. Иако не лечи, може да помогне у успостављању контроле животне енергије и значајно олакша живот и болеснима и здравима.

– Терапеут може да помогне клијенту да избалансира енергију, пробуди светло душе које је утихнуло, да би поново освојио сопствено „Ја”, будући да свака особа појединачно најбоље зна шта је за њу стварно добро. Нажалост, највећи број особа тражи помоћ са стране, ослањајући се на друге, или лекара. Та помоћ је тренутна и зато реики практикант осим третмана спроводи и својеврсни повратак себи – каже др Мирјана Мићовић, педијатар у Дому здравља „Стари град”, сертификовани реики терапеут и учитељ са респектабилном дозволом Министарства здравља.

Према реикију је врло важно научити живети у садашњем тренутку. За то постоји пет принципа који се кроз свакодневну праксу посматрају као облик личне терапије. У садашњем тренутку не постоје негативна предвиђања „шта ће бити”, стрепња и немир који нарушавају енергетски баланс. Онај ко размишља „сада и овде“ са сопственим енергетским потенцијалом зна да се 90 одсто онога због чега се најчешће страхује и брине никада не догоди. За енергију неке особе важни су и други, па и њихово задовољство. Енергетски потенцијал се преноси и на будуће генерације, јер „кад деда једе кисело грожђе унуцима трну зуби”, подсећа др Мићовић.

Пише Вера Бошковић

-----------------------------------------------------

Безгранична верност

Кад је пас човеку – човек

Ових дана у Београду се препричава дирљива прича о Саиму Синанију, раднику Градске чистоће који већ две и по године свакодневно другује са керушом Роки. Слична прича о човеку и псу препричава се већ деценијама у Токију

Споменик верности: Хачико пас са Шибуја станице

У престоници Јапана, близу улаза у метро станицу Шибуја, налази се лепа месингана статуа пса расе акита - споменик „верном псу Хаћику”. Хаћико је био оштењен 10. новембра 1923. године на једној фарми близу града Одате. Наредне године  се са својим власником, универзитетским професором Хидесабуро Уеном, преселио у Токио. Сваког јутра пас је испраћао професора на посао, а сваке вечери га је сачекивао у близини Шибуја метро станице. Овај ритуал понављао се све до једног дана маја месеца 1925. године, када професор Уено после посла, није прошао уобичајеном рутом до своје куће...

 Пише Соња Лапатанов

----------------------------------------------------------

ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

„Рашино село” – прва станица у Рудовцима

Радоје Станојловић је у срцу колубарске Шумадије на једном месту направио вајат, качару, млекару, али и први хотел за коње, ипак интересантна је његова идеја о враћању у завичај

Луксузни смештај за коње

Ктитор „Рашиног села” добро је знао да онај ко заборави своје порекло више не постоји. Ова мисао била је његова идеја водиља док је градио јединствен комплекс, који је спој традиционалних и савремених вредности српске историје и културе. „Рашино село” у центру села Рудовци, које се налази у срцу колубарске Шумадије, сваког посетиоца враћа непролазним вредностима српске традиције.

Овај успешан пословни човек, рођен у суседном селу Даросава, одрастао је у Рудовцима, а школовао се у Америци. Тамо додуше и данас живи и ради као професор економије на универзитету у Сан Дијегу.

- Зашто сам направио хотел за коње? Зато што су они коришћени у нашим селима, па ту треба и да остану. Осим тога, када Италијани, Немци, Аустријанци дођу са коњима, где ће да их оставе? Неће ваљда да пасу београдску траву! – каже Раша.

Пише Зорица Глигоријевић