Апарати за туширање, направе за ондулирање косе, наливно перо, материје за сузбијање гамади, џепна писаћа машина, само су неки од бројних изума међу којима је један од најновијих – безваздушни ковчег за покојника. Веровали или не (немојте проверавати!) „вечни лежај” се вакуумира помоћу нарочитог вентила којим се исиса ваздух из унутрашњости ковчега, па се тако успорава процес распада тела почившег. Корисно, признаћете, ако се сахрана продужила због потраге за гробним местом или кад завладају велике врућине, а ожалошћена родбина пристиже издалека.

Потребе живих ипак превладавају, све је више брендова из електрокомпјутерских технологија, где се и наши стручњаци имају чиме похвалити.

С обзиром на то да је Архива Завода за интелектуалну својину компјутеризована уз помоћ миша, лако се може путовати кроз време и иновације у Србији – све тамо до 1921. године када је регистрован први српски проналазак, казан за печење ракије Новосађанина Милана Т. Јовановића. Овај времеплов за лаике је, уз све дужно поштовање према проналазачима, ипак помало досадан, јер мало ко би шта разумео од силине техничких појмова, турбина, зупчаника, осцилаторних сигнала, конвектора, екстрактора и цилиндричних избочина. Такви и слични појмови доминирају у описивању разних уређаја, препарата и машина чији је број за ових 89 година нарастао на више од педесет хиљада.

Скупа заштита

Данијела Златић-Шутић, саветник у Одељењу за документацију, каже да Завод за интелектуалну својину нема повратну информацију о судбини заштићених патената на тржишту. Али, проналазачи се, објашњава, штите тамо где очекују профит јер патентна заштита кошта прилично, за добијање европског патента за три државе треба платити таксу од десет до дванаест хиљада евра у првих десет година.

– Ако се такса не плати, патент могу и други да користе. Максимално трајање заштите је 20 година, после тога све постаје јавно добро. Постоје и компаније које су се специјализовале за патенте којима је истекао рок, нарочито у фармацеутској индустрији, па су и цене њихових лекова знатно ниже – објашњава наша саговорница.

Спајалица за сва времена

У Србији је од средине деведесетих година уведена и могућност регистровања такозваних малих патената за мања техничка достигнућа са периодом заштите од десет година. Користе га они који желе брзу заштиту, без комисијског проверавања да ли је заиста реч о нечем новом. Малим патентима се не могу штитити хемијски производи, нарочито лекови или чајеви, већ само технички уређаји. Ипак, ако се открије да је мали патент лажан, може постати предмет судског спора, тако да копирање није препоручљиво. Интересантно је да на нашем тржишту статус малог патента има и космодиск, познат из Топ шоп серијала, као и амбалажа за пивску боцу у облику опанка шиљкана.

У регистру смо, између осталих, пронашли и подметач за јастук, узглавље које служи за удобан положај док гледате телевизију или читате књигу, јер, како је објашњено, омогућава да држите главу уздигнутијом него кад спавате. На последњем „Теслафесту”, који се традиционално одржава у Новом Саду, најзаступљенији изуми били су из области модерних технологија, али и нека једноставна и маштовита решења као, на пример, џепни уређај који притиском на тастер производи звучни сигнал за растеривање паса и кртица.

Данијела Златић Шутић каже да се понекад на малим стварима згрне велики новац и помиње чувене спајалице, изум који је деценијама владао светским канцеларијама у папирнато доба које ни свеопшта компјутеризација још није послала у историју.

-----------------------------------------------------------

Победили су морске пирате, клизишта, дизајнирали кајак…

Када су крајем осамдесетих пирати напали грчки брод бацајући „молотовљеве коктеле” настала је паника међу путницима који су падали у море. Гледајући те драматичне сцене, Милош Лопар се запитао, зашто јадним туристима бацају колутове да би се одржали на површини, ваздушни појасеви били би много кориснији.

Данас је Лопар успешан бизнисмен, са многобројним наградама за проналазаштво, власник предузећа које производи појасеве за спасавање у воденом саобраћају са сертификатом Европске уније.

Појасеви које носе рибари, радници на мосту, путници на броду, сплаву, могу се активирати повлачењем ручице приликом пада у воду, или аутоматски ако их носе инвалиди, деца и непливачи, а производе се и комбиновани.

Наравно, ваздушни прслуци су постојали и раније, али оно што је Лопар изумео јесте уређај за активирање ручице. Пре неколико година, „Мостоградња” је јавно захвалила Лопару јер су три њихова радника после пада са висећег моста у реку Лим остали живи и здрави баш захваљујући чињеници да су на себи приликом извођења радова на конструкцији носили ове прслуке.

Бошко Бојовић, Петар Белићев и Љупчо Хаџиевски изумели су бежични пренос ЕКГ снимка на даљину, и патентирали га за тржиште САД. Њихов проналазак омогућава да код нас урадите ЕКГ а да снимак могу да виде и лекари на некој америчкој кардиолошкој клиници.

Др Ненад Сушић „супротставио” се једном клизишту на Карабурми, изнад стадиона ОФК Београда уз помоћ бетонске конструкције од шипова и потпорног зида. Он је искусни проналазач, а ужа специјалност су му мања клизишта у градским срединама, где због водоводних цеви и инсталација нема много простора за велике и театралне интервенције. Као научник у Институту за испитивање материјала, добио је задатак да уради пројекат, а испало је и више од тога, иновација за коју је добио Златну медаљу на Сајму у Нирнбергу.

Он каже да се код нас проналазачи недовољно поштују, и да као народ још немамо довољно развијену културу да заштитимо своје брендове.

– Дизајн је најслабија тачка заштите ауторских права у Србији. У Великој Британији постоји Министарство за дизајн, а код нас је то питање гурнуто на периферију – истиче Никола Хаџић који је осмислио нови тип кајака, тешког свега 20 килограма, па је вероватно најлакши на свету, а уз то, како каже аутор, издржљив као мазга – и непотопив..

Инжењер Момчило Кокановић размишљао је како да помогне произвођачима да брже оберу своје засаде малине, купине и боровнице. Тако је настао ваздушни берач јагодастог воћа „Кокан 1000” који за дан може да обере десет хектара засада. За сада су израђена два прототипа берача, један је у Војводини, а други у Чилеу, а сваки замењује по 70 радника.

Живослав Миловановић из Крњева код Велике Плане изумео је нови тип клипне турбине којој многи стручњаци проричу велику примену у машинској индустрији.

Док је био у Италији, радећи на одржавању лифтова, размишљао је о свом великом воћњаку у родном крају.

– Хтео сам да направим компресор за резидбу воћњака, а стицајем околности пронашао сам турбину са ротационим клиповима, каже Живослав.

Кад је схватио да је проналазак веома вредан, вратио се кући, заштитио патент и тиме стекао право да прода лиценцу или, што би више желео, започне сопствену производњу.