Док многи други прижељкују куле и градове, Весна Југовић де Винча, председница „Miss Yu” компаније, заокупљена је потребом да буде што ближе природи. Не желећи да напусти Београд, донела је одлуку да се исели из своје куће на Неимару, у непосредној близини храма Светог Саве, и настани на броду „усидреном” на Ушћу. То је од пре годину дана њена стална адреса.

–Мој одлазак из тог дивног салонског простора је раскид са салонским начином мишљења и живота. То не значи да више не поштујем све што се зове финоћа комуникације, већ да одсад просто корачам у једној врсти модерног аскетизма. Сигурна сам да је што је ближи контакт са природом и што једноставнији однос са људима, то је виши ниво постојања – истиче Весна.   

Откако живи на броду, осећа се, каже, савршено.

– Овде је сваки дан леп, без обзира на временске прилике. Река има благоугодно дејство. Устанем рано ујутру, изађем на терасу и посматрам како вода носи бриге. Летос сам се ту и купала. Изненадила сам се колико је Сава чиста и схватила сам да ми базен није потребан, јер је цела река базен. Све изгледа као да сам негде далеко, а ипак сам у центру Београда. Имам сав комфор – грејање, струју, воду, све је као да сам у „Хајату”. Живим у центру Београда, а чини се као да сам негде далеко. Једном ногом крочим право међу патке, жабе, лабудове, галебове, рибице... У томе је лепота.  

Весна своје пријатеље из целог света позива у госте, јер хоће да их шокира том лепотом. А кад дођу, ту и остану. Сви су они богати људи, милионери, могу да плате луксузне хотеле, али не желе тамо да иду, јер су одушевљени идилом какву само природа може да приушти. Тиме учи и младе девојке које се пријаве на избору за мис Србије.

– То маркетиншко лудило које долази из западних медија намеће погрешне вредности. Требало би да се бавимо стилом, а не модом. Јер, лепота није у савршености, већ у природном изгледу – подсећа наша саговорница.

Мада брод има најмању кухињу на свету, смештену у плакару, овде се увек добро једе. За тили час може да се припреми хране довољно за педесет људи. Али, служе се само лагана предјела, салате, супе... Све је окренуто хедонизму и зато су забрањена запршка, пушење и алкохол. У сваком погледу овде се води здрав и активан живот, који почиње здравим мишљењем. Весна је научила да од тога све почиње и да једино на тај начин од свог живота можемо да учинимо уметничко дело.

– Држим се Гандијеве тезе, који каже: „Пазите шта мислите, мисли постају дела, пазите шта чините, дела постају карактер, пазите како градите ваш карактер, јер карактер је ваша судбина.”

И унутрашњост брода је као створена за медитацију и размишљање. Велики, светао простор са мало намештаја беле боје, једноставних сведених линија, оплемењен сликама, књигама и цвећем.

– Нема никаквих скривалица, застора, ни завеса. Не замрачујем собе ни пре него што легнем. Сматрам да човека треба да буди сунце, а не будилник. Кад сам почела да живим на броду, од неке врсте дивног узбуђења нисам могла да спавам. Било је толико усхићујуће из кревета посматрати Калемегдан и то светлуцање Београда. Требало је да прође неко време да поверујем да живим ту. Сада спавамфантастично. Брод се понекад љуљушка, па се осећате као у колевци. Ја то зовем колевка мајке планете.

Шта после овога? Какав то простор мора бити где би Весна живела? На врх зграде на Менхетну, у балону, или било где другде, само мора бити близу реке. Присуство воде сматра необично важним за сваког човека.

Дана Станковић

-------------------------------------------------------

Интелектуална радионица

Овај брод је, каже Весна,једна врста интелектуалне радионице. – Животни простор делим са Еколошким центром „Вратимо лепоту рекама”. Људи који ту седе изузетне су личности. Ту је и кнез Александар Карађорђевић, иначе син кнеза Павла. Он нам је пи-ар за свет. У Србију је довео многе личности великих краљевских породица: Бурбоне, Орлеане, Лихтенштајне...