Sve češće smo u situaciji da pored ukrasnih poželimo i po neku „korisnu” biljku. Pored toga što ćete za svoje omiljene biljke pripremiti saksije, žardinjere i zemlju obogaćenu hranljivim materijama, pre nego što nabavite seme ili sadni materijal, raspitajte se o tome kakve „prohteve” imaju.

Gajiti cveće, povrće, začinsko i lekovito bilje nije isto. Zemlji za cveće možete dodati više azota da bi bilo zelenije, više fosfora da bi cvetovi bili krupniji ili kalijuma da bi stabljike bile čvršće, ali ukoliko to isto uradite zbog boljeg prinosa biljaka koje imate nameru da koristite u ishrani, neće biti dobro. Višak pojedinih elemenata može da prouzrokuje štetne posledice na organizam, zato sa đubrenjem morate biti oprezni, pa makar se radilo i o glistenjaku koga inače „bije dobar glas”, ali se zbog povećane koncentracije azota, fosfora i kalijuma, preporučuje u malim količinama. To ne znači da bi trebalo da odustanete od namere da zasadite peršun, bosiljak, ruzmarin, ili nešto drugo. Bitno je da znate da vam je za začinsko i lekovitom bilje dovoljno da uzmete i baštensku zemlju kojoj se doda malo peska.

Ako imate više prostora napravite sandučiće u koje istovremeno možete da zasadite razne vrste biljaka, neku patuljastu voćku, žbunić lekovitog bilja, povrće... Pre nego što u posude u kojima ćete gajiti biljke sipate zemlju, na dno postavite drenažni sloj od sitnog šljunka ili krhotina saksija, debljine oko jednog centimetra. Zemlja mora biti dobro pripremljena – najbolja je mešavina baštenske zemlje, humusa i peska u odnosu 3:2:1. Ako već imate zasađene biljke, pa je ove godine potrebno da dodate samo hranivo, onda budite oprezni, u biljnim apotekama se prodaju mineralna đubriva (na 10 l zemlje potrebno vam je 30 g đubriva). Prilikom presađivanja biljke, ukoliko ste u mogućnosti, zamenite svu prošlogodišnju zemlju novom.

Važno je znati da u jednu žardinjeru treba posaditi najviše dve do tri različite vrste povrća ili začinskog bilja, i to one koje se podnose. Recimo, dobro su društvo salata i rotkvica, dok se salata s peršunom „ne miriše”. Povrće iziskuje hranljivu zemlju, ili onu obogaćenu kompostom, pregorelim stajnjakom ili nekim organskim đubrivom (gotove mešavine se mogu nabaviti u cvećarama).

Prilikom kupovine đubriva, sretaćete se sa različitim kombinacijama na bazi azota, fosfora, kalijuma... Bilo bi dobro da znate da je azot neophodan za razvoj i rast biljke. On je najvažniji deo lisnog hlorofila i biljnih belančevina. Usled njegovog nedostatka biljka slabo raste, lišće je svetlije i vremenom žuti. Ali, ako ga ima previše, biljka stvara puno hlorofila, podstaknuta je i izgradnja belančevina, ali nije u mogućnosti da stvori snažno stablo. Osim toga, zbog povećane koncentracije hraniva, povećana je potreba za vodom. Jednostavno rečeno: biljka je žedna. Previše vode znači da će povrće biti vodenastog ukusa.

Fosforpospešuje stvaranje cvetova, zametanje plodova i razvoj korena u početku rasta biljke. U zemljištu ga ima ali je često nedostupan biljkama (zbog povećane ph vrednosti zemljišta). Njegov nedostatak dovodi do slabijeg zametanja plodova, a listovi su kržljavi i spiralnog oblika.

Kalijum ima značajnu ulogu u razmeni materija. Biljku čini otpornijom na vremenske uslove, posebno na sušu i mraz. Ima ga dovoljno u kompleksnim mineralnim đubrivima, ako kojim slučajem nedostaje biljkama, lišće žuti po rubovima i vrhu. Bledozelene mrlje na lišću mogu biti znak nedostatka magnezijuma…

Sve ovo neka vam bude putokaz o čemu bi sve trebalo da vodite računa ako želite da vaše biljke budu kao sa prospekta.

S. B.