Штрикерај је опет у моди

Плетење је веома цењенa вештина, посебно ако иде у корак са модним диктатом који и ове јесени предност даје квалитетној вуни и ручно рађеним креацијама. Мада не би требало сметнути с ума да ручни радови могу да буду забавни и исплативи, а има и оних којима је штрикање својеврсна терапија јер јако смирује. Уз све то, то може да буде одлична прилика да мало „попричате” сами са собом.

Некада је плетење било део традиције која се по женској линији преносила с колена на колено. Џемпери, рукавице, шалови готово да се у то време нису ни куповали. Плетене ствари су симбол топлине и љубави. Такви комади одеће асоцирају да је реч о производима направљеним од срца. Зато не чуди што плетење постаје све популарније и међу младима. У Берлину постоји такозвани кафе за плетење. Комбинација продавнице вуне и кафића у којој се може сести, попити нешто, срести с пријатељима и успут штрикати и забавити се.

На Интернету постоји више форума за ручне радове, може се рећи да су у том погледу руски најактивнији. У САД се повећава број клубова у којима се окупљају жене које деле страст према том корисном и креативном хобију. Чак су се и Џулија Робертс и Камерон Дијаз придружиле клубовима за плетење. Жене старости од 20 до 35 година су показале највише интересовање, мада се повећава и број мушкараца који плету.

Ако се загледамо у прошлост, плетење је некада био мушки посао. Први плетачки цех основан је у Паризу 1527. године, а потом и у осталим градовима широм Европе. Ти цехови су удруживали претежно мушкарце, који су били ткалци и плетачи, док су се жене бавиле углавном предењем. Једине жене којима је било одобрено чланство биле су удовице, које су након смрти мужа преузеле посао. Цехови су постављали врло строге критеријуме: сваки кандидат за чланство у цеху пролазио је шестогодишњу обуку, да би на завршном испиту доказао савладано умеће израдом кошуље, пустене капе, пара чарапа и једног разнобојног прекривача. Прва примитивна машина за плетење направљена је 1589. године. Логично, след догађаја довео је до ишчезавања ручног плетења, мада се оно у кућној радиности наставило. 

(/slika2)Машинско плетење је одмакло толико далеко да сада захваљујући одговарајућем програму можете преко компјутерског монитора пратити процес плетења и задавати модел и мустру коју желите.

– Развој текстилне индустрије учинио је своје, па је последњих деценија машински плет имао примат. Али ипак, ручни рад не може да замени ниједна машина. Избор плетива је све разноврснији, како по боји тако и по предиву, а креативност у плетењу је неограничена, што их и чини популарним – објашњава Милена Николић, дугогодишњи искусни трговац у земунској „Маји”, једној од најстаријих продавница позамантерије у земљи.

Плетење је дакле поново у моди. Додуше у нешто другачијој форми. То више није занимација наших бака, него могућност да с љубављу створите неки комад одеће, који вас ако ништа друго током ове зиме може добро загрејати. Ова појава је чак узела толико маха да студенти на појединим колеџима у САД плету на часовима, јер многи од њих верују да су на тај начин боље концентрисани на оно што предавач говори.

Ако се одлучите да узмете игле у руке, треба да знате да се у продавницама позамантерије може купити најразличитија вуница како по саставу, тако и по дебљини предива и боји. Приликом куповине, обратите пажњу на постојаност боје и на то колико се скупља приликом прања. На етикети пише која величина игала вам треба, мада за мохер рецимо препоручују тројку, а може и десетка, зависно од мустре. При том треба имати на уму да што су игле дебље, иде мање предива.

– За шал од два метра (ширине 25 цм) треба око 300 гр дебље вунице, а за џемпер од мелиране вуне око 700 гр, а вунице танких нити око 450 грама. Тако да вас џемпер дође од 400 до 1.000 динара – објашњава наша саговорница и додаје да вуница која се не утроши може да се замени, наравно под условом да није начета.

Најједноставније је иштрикати шал, а најлепши су они од остатака вуне, различитих боја, који се слажу уз много одеће. Компликоване су рецимо рукавице, али боље од њих греје само нечији топао длан.

Зато крените, клот, фркет...

Славица Берић

-------------------------------------------

Вуна јефтинија од синтетике

100 одсто вуна 100 гр 160 дин. (за џемпер треба око 700 гр)

мешавина са 60 одсто вуне – 100 гр 215 дин.

мешавина са 30 одсто вуне – 100 гр 180 дин.

синтетика 100 одсто – 100 грама 120 динара (за џемпер треба 400 гр)

-----------------------------------------

Алат за плетење

Игле су основни алат плетиље. Све имају зашиљен врх којим се обликује очица и дугачко, ваљкасто тело, на које се намичу направљене петље. Могу бити од челика, алуминијума, пластике или дрвета, а цена је од 150 динара па навише.

За различите врсте плетива постоје различити типови и величине игала које су стандардизоване и сврстане у 17 категорија по величини. Цена је од 150 дин., у зависности од дебљине, материјала и дужине.

Игла мора имати оштар врх. Тупи рашчерупају нит плетива и отежавају рад, нарочито код финих чипкастих мустри.

Обострано зашиљене игле у гарнитури од пет су за кружно плетење: рукавица, чарапа или рукава... и у продавницама позамантерије стају око 1.540 динара.

Неопходна је и игла с кукицом – хеклица, да завршимо руб, или за хватање испуштене петље.

-------------------------------------

За почетнике

(/slika3)За почетак купите равне игле најбоље број четири или пет (пречник у милиметрима), а у радњи тражите обичну вуницу (без дугих длака и чворића) која одговара тој дебљини игала. Не брините, трговци знају шта треба. Добро би било наћи некога ко зна да плете, мада од помоћи могу бити и књиге о штрикању, као и бројни форуми на Интернету. Сваки почетник јако затеже плетиво, не треба се обесхрабрити, временом се рука навикне и опусти. Биће и доста парања, зато је потребна глатка вуница.

Уколико нисте почетник, пре него што почнете са радом треба испитати могућност игала и вуне за одабрани бод. Узорак се мора отпочети бар на 30 основних петљи и бар пет центиметара висине.

И у плетењу постоје специфичне речи и изрази које треба знати као рецимо: петља – очица.

 Права петља – глатки бод – петља с лица – клот.

 Обрнута петља – петља с наличја – фркет.

-------------------------------------------------------

Ангора, мохер, мерино

Плетиво може бити различитог порекла: вуна, ангора, памук, синтетика... Једнострука и вишеструка, једнобојна и мелирана...

Од животињске длаке честе су:

Мерино вуна – фина, врло еластична, танка, лагана, квалитетна вуна од мерино овце. Финоће влакна од 16 до 23,5 микрометара (поређења ради људска длака има око 30 микрометара).

Вуна ламе – шишањем јужноамеричке ламе добија се тзв. алпака вуна. Ова вуна нема ланолина па је могу носити и они који су иначе алергични на вуну, врло је издржљива али мање топла.

Мохер – вуна ангорске козе, одликује се дугом длаком. Топла је и мекана, често је користе у мешавини с овчијом вуном и синтетиком.

Ангора – вуна која се добија од дугачке, мекане длаке ангорских кунића. Добар је топлотни изолатор, па је добра за џемпере, али није издржљива, а приликом прања се скупља.

Камиља длака – предиво које се добија од доњег слоја камиљег крзна, изузетно је мекано, природне боје која се ретко фарба, углавном се прерађује у материјал за текстилну индустрију, а користи се и као вуна за плетење. Готови производи су најмекши од свих влакана животињског порекла и изузетно су топли.

Груба вуна – најлошијег је квалитета, потиче од оваца с грубом вуном, мало коврџаном и користи се за ткање тепиха или као изолациони материјал.