Стара општинска зграда у Пироту више не зврји празна. Ту је сада радионица за израду оригиналног пиротског ћилима чијим су се шарама и орнаментима дивили многи краљеви и цареви у прошлости. За три последње године у Пироту није произведен ниједан ћилим. Биле су то три најтужније године у историји овог уметничког заната који према писаним изворима траје дуже од 400 година.

Није помогло ни то што је од 2002. године одлуком општине пиротски ћилим понео географску ознаку порекла, и постао, макар на папиру, бренд Србије, један од ретких заштићених уметничких заната који се израђују у домаћој радиности.

На срећу, сада више није тако. Већ два месеца захуктало ради занатска задруга за израду ћилима и сувенира „Дамско срце”, која за сада окупља десет жена из овог краја. Први узорци су изаткани и могли су се видети на недавној изложби у просторијама Туристичке организације Србије у Београду. У септембру биће организована још једна изложба, и то продајна, како би се од зарађеног новца платио рад пиротских ћилимарки, који зна да буде изузетно тежак и напоран. То није само седење за разбојем и ткање, већ уметност која тражи концентрацију и велики умни напор.

– Анимирали смо општину, општина је анимирала Министарство за економију и регионални развој, а у акцију се укључила и америчка организација USAID. Тако смо добили обновљену општинску зграду, разбоје и компјутере за вођење послова – каже директорка Славица Ћирић и наглашава:

– У сваком граду у Србији се израђује такозвани пиротски ћилим, али знатно измењен и поједностављен. Избацују се најлепше шаре, да би се убрзала израда и нешто новца зарадило, али је уметничка вредност изгубљена. То су ћилими који скоро не вреде ништа. Ми желимо да поново производимо оригинал и у томе су нам општина и држава дале подршку.

Овај занат је своје златно доба доживео почетком прошлог века. Тада је само у Пироту било више од пет хиљада ћилимарки. Ни у ратовима интересовање за ћилиме није престајало, чак су и освајачи плаћали ткаљама робу којом су опремали своје резиденције, нису отимали ни пљачкали. Пиротски ћилими се налазе на дворовима, резиденцијама и музејима широм света, без обзира на конфесију, а да је дело којем не пролази вредност сведоче и овогодишње изложбе у Кини, којима је присуствовало десетине хиљада посетилаца.

– Морате волети овај посао, јер је напоран, од дугог седења за разбојем највише страда кичма – каже Ивана Влатковић и додаје да јој је драго да се пиротски ћилим враћа својим високим стандардима.

Она је завршила двогодишњу ћилимарску школу и 12 година се бави овим послом, а у задрузи је од оснивања. Њена колегиница Јасмина Киров радила је као васпитачица, али је сада ухлебље нашла за разбојем. Јасмина је израчунала да се за месец дана, ако се ради осам сати дневно, изатка 0,5 до 0,8 квадрата, што најбоље говори да овај занат није само креативан већ и тежак. 

– Кроз векове увек је пиротски ћилим опстајао захваљујући помоћи или државе или богатих трговаца. Протеклих година најбољи стари примерци се извозе у иностранство и зато је изузетно важно да нам држава помогне да изаткамо уникатна дела која ће бити понос Србије свуда у иностранству – истиче директорка „Дамског срца”.

-----------------------------------------------

Из срца све почиње

Свака шара ћилима има своју симболику која се већ вековима преноси с колена на колено: дуг живот, здравље, срећа, заштита у послу, браку.

Чести мотиви су руже, односно ђулови. Ђул је симбол женске лепоте,  ткају се и шаре које представљају корњачу, краљичин рукав, принцезину плочу, зависно од периода, орнаменати вуку корене још од митолошких представа па до данашњих дана. Једно од најомиљенијих украса је дамско срце, то су заправо два срца окренута једно према другом, а симболизују љубав мајке и детета, момка и девојке... Или, како би рекле пиротске ткаље, било шта да почнете морате почети из срца.