Имате ли и ви комшију, пријатеља или познаника који радије говори „сори”, „бај д веј”, „плиз” него „извини”, „узгред”, „молим те”? Јесу ли неког вама блиског на разговорима за посао питањима решетали „ејч-ар менаџери” или радници кадровског? Користи ли неко тринаестогодишње дете које знате баш свуда слова „v”, „l”, „r”, „š”, „č” када пише латиницом, или су му често милији знаци „w”, „sh”, и „ch”? Размишљате ли да се препустите маказама оне нове фризерке што је на углу отворила „hair house”? Нервирају ли вас рекламе за неки „Shimmer” или „Self-Tanning Cream”?

Ако сте приметили бар једну од ових појава, нема сумње да и вашом околином хара напаст коју бисмо могли крстити „енглезитис”. Ова бољка, чини се, често се испољава по начелу „да би звучао образованије, паметније и савременије, где год нађеш згодно место, ти неку енглеску реч посади”. Како се према овоме односе лингвисти?

Према речима др Бориса Хлебеца, редовног професора на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду, увођењем англицизама речник се богати појмовно ако раније није постојао одговарајући назив, па и када треба указати на мале али важне разлике (на пример, странци код нас више воле пљескавице од хамбургера). Позајмице обично пружају и веће могућности за грађење нових речи, сматра наш саговорник.

Природна је појава да се са увозом технологије и културе увезу и етикете које иду уз њих. Не морамо да сами смишљамо називе, а и тешко бисмо се око њих договорили. Са застаревањем преузетих производа и појава застарева и њихова терминологија, па нам се труд често не би ни исплатио. Најчешће је позајмица једночлана реч, па тако не морамо да се служимо описним изразима, као што је најпродаванији производ за разлику од кратког бестселер или скакање с еластичним конопцем уместо банџиџампинг – напомиње др Хлебец, али истовремено упозорава да се у свакој употреби крије опасност од злоупотребе и претеривања.

– У жељи да и нас обасја светлост света који у нашим очима изгледа много напреднији од нашег, преузимамо оно што је најлакше преузети – неке његове језичке особине. Тако се, без преке потребе, уместо контролни пункт појавило чекпоинт, џекпот уместо премија, хепиенд је заменило срећан крај, кастинг аудицију, а тендер конкурс – објашњава др Хлебец.

Некада се речима пришива значење које у енглеском ни не постоји, па може да дође до забуне. Према његовим речима, уместо распродаја или снижење цена данас се каже акција. Проширењем значења ове већ довољно искоришћене именице на значење које не постоји ни у енглеском, и потискивањем домаће недвосмислене, језик је осиромашен, упозорава наш саговорник.

Енглески језик може да утиче чак и на начин на који се речи „удружују” и формирају реченице – на такозвану синтаксу. Ипак, како каже др Катарина Расулић, доцент на Катедри за англистику београдског Филолошког факултета, синтакса је чврсто структурирана и знатно мање подложна утицајима страних језика него лексика.

– Утицај енглеске синтаксе уочљив је у широкој употреби спојева именица у којима прва одређује другу, главну, нарочито ако је једна од њих англицизам: џез фестивал, интернет страница, бестселер писац. По сродном принципу, честе су и именичке синтагме у којима назив претходи општијем појму: Самсунг телефони, „Дунав” осигурање, „лав” пиво. Такве конструкције типичне су за језик медија и реклама, као и за називе производа или институција, што их чини прилично учесталим. Међутим, оне не потискују домаће конструкције, рецимо позоришни фестивал или фестивал документарног филма – сматра др Расулић.

Према њеним речима, друга врста примера били би дословни преводи енглеских конструкција типа што је скорије могуће, уместо што пре. Од осталих ’синтаксичких англицизама’ вреди поменути редни број испред суперлатива придева (други највећи град на свету), избор предлога у појединим конструкцијама (извињавам се за све што сам урадио уместо због свега што сам урадио)... Англицизам је и када се каже или напише контактирати некога, уместо са неким.

У емисијама, чланцима и на форумима неретко се користе речи чије значење многима представља нерешиву загонетку, нарочито онима који никада нису учили језик којим се служи трећина становника планете. Поред „хепенинга” и „ивентова”, наилазимо на кежуал кошуљу, „аутсорсинг”, или „по дифолту”...

Олга Панић-Кавгић, асистент на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду, магистрирала је на теми колико разумемо новије англицизме. Она сматра да и новинари, углавном несвесно, стварају зид између себе и оних за које и због којих пишу.

– Тако се значење које новинар при уобличавању поруке жели да пренесе не поклапа са оним које читалац при интерпретирању поруке успе да протумачи. Новинар, дакле, често не употребљава језичка средства која су читаоцу доступна без улагања знатнијег напора при интерпретацији и не прибегава језичком исказу који одговара способностима и знању особе којој се својим текстом обраћа. Тиме одаје утисак незаинтересованости за крајњи исход процеса комуникације, занемарујући чињеницу да читалац можда неће бити у стању да поруку протумачи на одговарајући начин – каже мр Олга Панић-Кавгић.

А ево, како се позната новинарка Снежана Дакић-Микић, која је иначе и дипломирани професор шпанског језика и књижевности, односи према навали англицизама:

– Као новинар и тв-водитељ одувек сам све своје саговорнике упућивала да користе речи из српског језика, чак и када говоре о стручним стварима, наравно, кад год постоји синоним на нашем језику, јер мислим да је тако лакше схватљиво гледаоцима, а томе су нас учили и на факултету. За страним речима и изразима посежем само ако на српском не постоји одговарајућа реч, или се мора описати читавом реченицом. На пример, бекстејџ нема синоним, то је простор иза модне писте у коме се манекени припремају за излазак на сцену. Понекад се може рећи „иза сцене”, али не у свим падежима – објашњава наша саговорница. Како она наводи, често каже прес-конференција, јер је краће од конференције за новинаре, више лежи њеном стилу изражавања, а одомаћен је израз.

Да ли модна штампа и ТВ баш морају да врве од англицизама?

Она каже да је мода увек тежила елитизму, па је то је изванредан терен за снобизам, таштину и фолирање. Зато су свуда у свету неретко и модни новинари помало уображени без разлога, а таква су им и издања, каже наша саговорница.

– С друге стране, чињеница је да многе моје колеге нису превише образоване и не пате од самокритике у погледу језика. Многи часописи се добрим делом ослањају на стране изворе, јер су лиценцна издања, па и не беже од англицизама. Проблем лежи и у томе када су новинари истовремено и преводиоци, а лектори се не ангажују или због штедње у буџету или због тога што су конзервативни у схватању језика – истиче Снежана Дакић-Микић.

Како приступити некритичком преузимању англицизама и решити тај проблем?

Према речима др Вељка Брборића, доцента на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду и потпредседника Друштва за српски језик и књижевност Србије, није спорно да српски не може без страних речи или без оних које су то по свом пореклу, али је тешко објаснити због чега све више употребљавамо англицизме и тамо где они нису нужни, где нису потребни, већ једноставно „руже” српски језик и његов лексички фонд.

– Ово је најизраженије код младих, који, бар тако изгледа, нити имају свест о томе, нити имају потребу да чувају свој језик, за њих је употреба англицизама ствар престижа, то је постала „мода”, као да мисле да је употреба англицизама ствар културе, образовања и престижа. Очито је да се мора у школи, али и у медијима, више водити рачуна о језику и да се мора развијати свест и потреба о неговању језика и језичке културе – истиче др Брборић.

Штета што не можемо да завиримо у будућност српског. Било би занимљиво „банути”, рецимо, у 2710., видети колико се речник нашег језика „угојио” услед прилива страних речи и приупитати неког да ли је „бренд” страна или домаћа реч... Вероватно ће у међувремену постати толико одомаћена да ће ретки примећивати да је некада давно била страна, баш као што је то сада случај са многим турским речима.

Ипак, јасно је да не треба осуђивати умерено и разумно коришћење страних речи. Ниједан језик не може и не треба да избегава контакте са другим језицима. Такође, често нам то што наш језик има доста страних речи олакшава и комуникацију са странцима.

--------------------------------------------------------

Излет у историју

Занимљиво је да се у доста поузданом лексикографском остварењу, Грађи за речник страних речи у предвуковском периоду Велимира Михајловића, која подразумева 18-19. век, налази свега 25 речи пореклом из енглеског, међу којима има и оних које су стигле немачким посредством, па се могу сматрати и германизмима (нпр. циц или факторај), открива др Александар Милановић, професор историје српског језика на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду:

– Међу осталим речима су: чип (жетон), цидер (јабуковача), кутерн (брза једрилица), фармерски, аринга (харинга), јутски (који се односи на јуту), кермес (забава), махагони, Манжестер, милорд, пенс (множина од пени), фунта, пудинга, сток (залиха робе у складишту), стокфиш (бакалар), тик (тканина)... – каже наш саговорник.

У смислу некритичког преузимања речи, постоје ли доба у историји српског која би се могла поредити са данашњим?

– Речи из црквенословенског нису у правом смислу страног порекла. Значајан је утицај немачког језика на књижевни језик у 18-19. веку, али и утицај француског језика, који је био мањи. По свему, савремени утицај енглеског на српски књижевни језик сасвим је изузетан у читавом његовом развоју, а последице за сада несагледиве – наводи др Милановић.

--------------------------------------------------------

Кад тиква постане кондир

Како оцењује психолог др Жарко Требјешанин, професор на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, постоји више разлога зашто се користе енглеске речи.

Између осталог, често се то ради и из лењости, кад се људи не труде много, па узимају енглеску реч. А добар део „увезеница” сигурно би могао и да се преведе... Ипак, наш саговорник мисли да није добро да се технички термини преводе на силу.

Према његовим речима, ако је назив фирме на енглеском, то ваљда звучи отменије и лепше. И онда долази и до комичних ситуација са тим фирмама, па понека радњица тако добије неки бомбастичан назив.

Наш саговорник наводи да увек има скоројевића који мисле да су постали јако важни ако користе стране термине, које често чак и не разумеју и користе их погрешно. Због тога вероватно сами себи изгледају паметнији, отменији или бољи, каже др Требјешанин.

---------------------------------------------------------

Која су решења боља

Професор Хлебец сматра да ружно звучи када се уместо устаљених домаћих или одомаћених речи уведу стране: предатор уместо грабљивица, борд уместо одбор, аплицирати за конкурисати, пријавити се (на конкурс), сурвајвл или срвајвл уместо (борба за) преживљавање или опстанак, имплементација уместо спровођење или реализација.

Некад су речи погрешно спојене: радити напорно (као work hard), а хтело се рећи радити вредно. Подићи санкције је сменило укинути санкције, а може се чути и Много људи убијено је у земљотресу уместо погинуло је.

Што се тиче корисних англицизама, то су они попут џогирати, џемсешн, дизајнирати, волонтер (није исто што и добровољац), сноб, смог... – сви они који упућују на неку новину, за коју раније нисмо имали готов израз у језику, каже наш саговорник.

------------------------------------------------------

Српски сленг и англицизми

Није англицизам ни сваки српски сленгизам који личи на одговарајући енглески, напомиње др Борис Хлебец. Тако букарати (обљубљивати) има свог двојника у енглеском buck, али је забележен још у Вуковом речнику! Ту се ради о етимолошком пару.

Много је англицизама у говору наркомана: есид, грас, блоу, џоинт, џанк, ган, каже наш саговорник, иначе аутор Речника сленга.

– Број англицизама у сленгу је мали јер стране речи ту звуче бледо. Упоредите мани са ловом, шушкама или ђенгама! Као изражајније и емотивније, у сленгу су погодније речи домаћег порекла или одомаћене.