Meni

Magazin

PORODIČNI LEKAR

Stres gasi štitastu žlezdu

Stalna nervna napetost izaziva autoimune procese, među kojima je i hronični tireoiditis koji postepeno smanjuje funkciju štitaste žlezde. Jedina preventiva je dovoljno odmora i izbegavanje stresa koliko god je to moguće

Poslednjih godina svaka druga žena koja zbog tegoba sa štitastom žlezdom dođe u endokrinološku ambulantu KBC „Dragiša Mišović”, ima hronični (Hašimoto) tireoiditis, saznajemo od prof. dr Nade Kostić, endokrinologa iz ove ustanove. To je najčešće blaga bolest koja sporo napreduje i zato je često neprepoznata, pa se simptomi ovog zapaljenja pripisuju depresiji ili nekoj drugoj bolesti. Pacijenti dugo trpe različite tegobe sve dok se ne urade neophodni laboratorijski i drugi pregledi i dođe do konačne dijagnoze.

Ovo je veoma česta bolest i u svetu, ali su ekonomska kriza i prateći stres uticali da se broj obolelih toliko poveća, da su i lekari iznenađeni njenom rasprostranjenošću.
Hašimoto tireoiditis (dobio je ime po japanskom patologu koji ga je pre jednog veka otkrio i opisao) nije izazvan mikrobima, već sopstvenim odbrambenim ćelijama koje postaju dezorijentisana i umesto da se usmeravaju na mikrobe, napadaju štitastu žlezdu. Pojava antitela koja imaju afinitet prema ćelijama tireoidne žlezde primećena je i kod mladih, čak i kod dece.

Žlezda se povećava, hormoni smanjuju

Autoimunim procesima tkivo štitaste žlezde nepovratno propada i proizvodnja njenih hormona neprekidno se smanjuje. Naravno, to se ne događa odjednom, kod nekih je proces brži, kod drugih sporiji. Glavni simptom je uvećanje štitaste žlezde, koje može biti praćeno i nastankom čvorića. Pojedini lekari navode da je znak ovog zapaljenja i promena krvnog pritiska tako da je povišen „donji”, a snižen „gornji”. Holesterol takođe može biti povišen, ponekad i trigliceridi, a snižen natrijum.

Profesorka Kostić naglašava da je za hronični tireoiditis takođe specifično da je udružen sa drugim autoimunim bolestima, kao što su reumatoidni artritis, lupus, šećerna bolest, perniciozna anemija, Sjogrenov sindrom, celijakija.

U slučaju pojave bolesti, lečenje se ne preduzima odmah, već se stanje žlezde prati, a terapija se uvodi kada je TSH povišen, a hormoni štitaste žlezde sniženi. Nedostajući hormoni se nadoknađuju ekstraktima štitaste žlezde koji učinak postižu i smanjivanjem zapaljenja i usporavanjem autoimunih procesa. Hormonalna terapija se uzima postepeno, sa najmanjim početnim dozama, naglašava dr Kostić, da bi se došlo do željene ravnoteže između hormona hipofize i tiroksina. Kontrola se obavlja jednom u šest meseci.

Na kontrolu redovno

Smatra se da je terapija postigla cilj kada se pacijent dobro oseća, ali najčešće se mora uzimati doživotno. Pojedini simptomi nestaju posle jedne do dve nedelje, drugi za mesec dva, dok je nekima za povlačenje potrebno i nekoliko meseci. Prognoza bolesti je dobra ako se lek uzima redovno u propisanoj dozi. Normalizacijom nivoa hormona tegobe se povlače i ne javljaju se nikakve komplikacije.

Redovne kontrole ne bi trebalo zanemarivati zbog korekcije terapije, budući da se gubitkom žlezdanog tkiva u hroničnom tireoiditisu potreba za tiroksinom povećava. Osim toga, neka istraživanja sugerišu da su osobe sa Hašimoto tireoiditisom sklonije obolevanju od papilarnog karcinoma štitaste žlezde i opreznost nalaže redovne preglede.

U slučaju pojave čvorića potrebno je obaviti njihovu punkciju i histopatološki pregled. Ukoliko se posumnja na malignitet, ili kada dobročudni čvorići izazivaju smetnje pri gutanju i govoru, preduzima se operacija.

Stručnjaci naglašavaju važnost blagovremeno preduzetog lečenja, jer nelečena hipotireoza može da izazove anemiju, srčani zastoj, usporavanje disanja, slabljenje cirkulacije i smanjivanje dotoka krvi u mozak. Od naše sagovornice saznajemo da se malo može učiniti u sprečavanju pojave Hašimoto tireoiditisa i smanjivanja njegovog napredovanja. Jedina preporuka odnosi se na stil života koji podrazumeva dovoljno odmora i izbegavanje stresa koliko god je to moguće.

Kako nastaje hipotireoza

Štitasta žlezda proizvodi za život važne hormone koji regulišu metabolizam i obezbeđuju organizmu energiju. Ubraja se u žlezde koje svoje hormone, tiroksin (T-4) i trijodtironin (T-3), direktno izlučuju u krv. Ovi hormoni se proizvode pod uticajem hormona hipofize (TSH). Ukoliko štitasta žlezda smanji proizvodnju svojih hormona, hipofiza pojačano proizvodi tireostimulišući hormon TSH da bi štitastu žlezdu podstakla na pojačan rad i organizam dobio potrebnu energiju. Uprkos novim naredbama iz centralnog nervnog sistema, moguće je da posustala štitna žlezda ni tada ne reaguje i nastaje stanje organizma poznato kao hipotireoza. Dijagnoza se postavlja laboratorijskom proverom hormona TSH, FT-3 i FT-4, ultrazvučnim pregledom, scintigrafijom. Kada lekar posumnja na hronični tiroiditis (Hašimoto) proveravaju se i antitela (TGAt i TPO)

Sindrom umorne domaćice

Hronični tireoiditis najčešći je uzrok smanjene funkcije štitaste žlezde (hipotireoza) u čitavom svetu. Izazivaju ga nasledni činioci, stres i autoimuni procesi. Počinje lagano i bezbolno, dobijanjem na težini, pojačanim umaranjem, povećanom potrebom za snom i popodnevnim spavanjem, gubitkom želje za aktivnostima. Vremenom kosa postaje suva, čak i proređena, teško se raščešljava, nokti krti, glas menja boju i zvuči hrapavo, a mogući su i otoci očnih kapaka, lupanje srca, nervoza i nelagodnost pri gutanju i okretanju glave. Bolest je višestruko češća kod žena, a zbog naglašenog zamaranja ova hipotireoza je nazvana i „sindrom umorne domaćice”. Međutim, smanjena funkcija štitaste žlezde nije rezervisana samo za žensku populaciju. Od hipotireoze obolevaju i muškarci, a opadanje seksualne želje i potencije ponekad je njen prvi znak. Neki stručnjaci ovu hipotireozu dovode u vezu i sa sterilitetom.

Starenje i hipotireoza

Starenjem se prirodno smanjuje funkcija štitaste žlezde. Metabolizam i rad srca se postepeno usporava, zamaranje je brže, osetljivost na hladnoću se povećava, pamćenje i sluh su slabiji, koncentracija opada. Moguće su i tegobe sa varenjem i bol u grudima i mišićima. Menja se i izraz lica, glas je promukao, govor sporiji, koža gruba. Uzimanjem hormonalne terapije stanje se poboljšava i kod ove hipotireoze. Dijagnozu i terapiju određuje endokrinolog.

Vera Bošković
objavljeno: 03.07.2011.

Poslednji komentari

Ljiljana Petrovic | 03/07/2011 15:23

Veoma je vazno da se sto vise pise i govori u javnosti o autoimunim bolestima. Jednostavnim nalazom krvi se dolazi do rezultata. Postoji preko 100 razlicitih autoimunih bolesti koje su do sada pronadjene. Ono sto je specificno za njih je to sto nas vlastiti imuni sistem napravi gresku u koracima i umesto da nas brani od spoljasnjih napadaca, pocne da napada nas same. Postoji vise obolenja stitne zlezde. Hasimoto je samo jedno od nekoliko. Poslednja faza bolesti je atrofija stitne zlezde. Kada se uzimaju sinteticki hormoni T4 i T3, posle sest nedelja treba uraditi nalaz krvi da bi se proverili nivo TSH, slobodnih T4 i slobodnih T3. Ove lekove treba uzimati pre jela sat vremena ili dva sata posle jela. Kalcijum treba uzimati tek cetiri sata posle uzimanja hormona. Lek treba uzimati uvek u isto vreme dana, obicno ujutru. Ukoliko postoji vise cvorica na stitnoj zlezdi, oni se smanjuju u toku terapije. Od lekara trazite da vam uradi nalaz na antitela stitne zlezde, pored TSH, T4 i T3.

lara markovic | 05/08/2011 13:29

Imam samo godina i slucajno sam otkrila da bolujem od takozvanog Hasimota...Dali mi neko moze reci koji je razlog da obolimo od Hasimota...

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije