Сви наши рођаци

Срби су по традицији фамилијаран народ и веома се поносе ако могу да наброје неколико колена својих предака. Бар је раније тако било. Није могла да прође свадба или неки други велики догађај у животу једне породице без ближе и даље родбине. Тај обичај окупљања задржао се и до данашњих дана, али када се поведе разговор на тему сродства, многи се збуне и не знају „шта им је ко по очевој или по мајчиној линији”. 

– Дошло је неко чудно време, када се родбина прилично отуђила. Између тих свечаности које се дешавају „једном у сто година”, уопште се не посећују, па кад се сретну многи се и не познају. А шта је са поштовањем родитеља, браће сестара, свекра, свекрве, тазбине, снаје, зета, девера, заове, јетрве...? – пита се мр Павле Џелетовић Иванов, који је добар део свога живота посветио истраживању рода, родбине и сродства.

Са очеве и са мајчине стране

Да би нам неки односи и релације крвних веза били јаснији, полазећи од породице, као основне ћелије друштва, наш саговорник износи и основна тумачења, па каже:

– Док су у другим народима сви рођаци, једноставно, само рођаци, наш језик је по том питању маштовит, па и духовит.

Дакле, отац мог оца је мојој мајци свекар. Он је онај који све кара, то јест грди, глава породице и неприкосновени ауторитет. Мајка мог оца је мојој мајци свекрва. Та реч може двојако да се тумачи. Као „све крива”, али и као „отровна” жена која би се „све крви” напила тој младој жени која јој је отела вољеног сина.

Жена удајом постаје снаја родитељима њеног мужа и читавој фамилији, а мушкарац женидбом постаје зет свим члановима породице. Женидбом се ствара сродство између две породице и они се међусобно ословљавају: „пријатељу” и „пријо” или „прикане и пријице”, када се својатају. Ово сродство понегде се назива и танка крв или женска лоза. По тој линији, отац моје мајке мом оцу је таст, а њена мајка му је ташта. Таштина је синоним за сујету, па се овој жени приписује самољубље и уображеност, мада је она у пракси далеко више наклоњена својим зетовима, него свекрве снајама.

Тетке, стринке, ујне...

Сестре моје мајке мом оцу су свастике и нисам сигуран која је етимологија те речи, али је зато код пашенога, односно мужева сестара моје мајке, значење много јасније – они се осећају као паше.

(/slika2)Сестре мога оца мојој мајци су заове. Питамо се да ли снајке нису смислиле назив за мужевљеву сестру, јер прилично наговештава значење – заова је она која је зла. Нетрпељивост између снаје и заове описана је и у народним песмама где се каже да нико брата не може волети више од његове мајке и сестре.

Е сад, и мајчине и очеве сестре мени су тетке. Она је врло омиљена личност, мада се у жаргону реч тетка користи за старију или старомодну женску особу која се облачи или размишља као „тетка”.

У тој подели родбинских улога теча, теткин муж, неприметан је. Ујак, мајчин брат је већ много значајнија фигура у породици. Његова жена мени је ујна. Али, њих двоје су у сенци очевог брата који је мени стриц, а мојој мајци девер, и нарочито његове жене, односно моје стрине. У сленгу стрина означава досадну, џангризаву и не баш омиљену особу, за разлику од ујне која се не помиње у негативном контексту, изузев ако је у исто време некоме и стрина.

Ипак, односи међу јетрвама су одвајкада изазивали највећу пажњу у фамилији. То су жене рођене браће. Ова реч о томе доста и сама говори. Претпоставља се да потиче од речи јетра, што указује на следеће: некада, када је у кући читава фамилија живела заједно, било је тешко сложити нарави толиких снајки, па је између њих непрестано било трвења, те су једна другој „јеле јетру” или, што би се рекло, „вадиле душу”. Мада данас живе у одвојеним домаћинствима, то као да им је прешло у навику – закључује Павле Џелетовић Иванов, мало у шали, мало у збиљи.

Дана Станковић

-----------------------------------------------------

Бели удовац

Удовац је човек коме је жена умрла, а удовица којој је муж умро. Када се удовац ожени другом женом, њој су његова деца пасторчад, а она њима маћеха. Исто и ако се удовица уда за другог, њена деца су му такође пасторчад, а он је њима очух. Ако се у овом браку роде деца, онда су они полубраћа и полусестре.

Постоји и бели удовац, а то је онај човек чија је жена на дуже одсутна од куће, на пример због одласка на специјализацију, лечење и слично. У случају да је муж на дуже негде отишао, па ће да се врати, за његову жену кажу да је бела удовица.

---------------------------------------------------

Рођачки односи по генерацијама

Син
Отац
Деда
Прадеда
Чукундеда
Наврндеда
Курђел
Аскурђел
Курђуп
Курлебало
Сукурдов
Сурдепач
Омжикур
Курајбер

--------------------------------------------------

„Бог, па кум”

У нашем народу кумство је најјаче духовно сродство и поштује се као највећи род по крвној линији, а каже се „Бог, па кум”. Кум венчава и крштава и његова дужност се преноси с колена, на колено. Кум се некад узимао из боље стојеће или куће која је равна својој, да би се од кума, у случају нужде, могла затражити помоћ и заштита. Приликом бирања кума пази се да он не буде сусед са имањем да не би дошло до свађе.