ISTRAŽIVANJE

Svaki 17. stanovnik bi da ode iz Srbije

Ko ima diplomu prestižnog fakulteta, prijatelje u inostranstvu i ušteđevinu lakše se odlučuje na odlazak u inostranstvo

Iz Srbije će radije otići ne samo oni školovaniji, sa fakultetskom diplomom, već i boljestojeći građani. Možda izgleda nelogično, ali zapravo nije: siromašnijima je teže da reše niz praktičnih problema koje podrazumeva migracija, dok je onima koji imaju neku ušteđevinu lakše i da odu i da se snađu u novoj sredini. Takođe, iseljavanjima i rizicima koja ona nose, skloniji su „migranti od iskustva“ , oni koji su već odlazili, preseljavali se, vraćali... Ovo je pokazalo istraživanje dr Tanje Pavlov, direktorke Centra za migracije nevladine organizacije „Grupe 484“, koja se godinama bavi temama migracija.

Piše Dragoljub Stevanović

------------------------------------------------------------------------------ 

ZANIMLJIVA SRBIJA

Gazele i hijene „zalutale” na Jastrebac

U Gluvom potoku, iznad sela Prebreze, pronađeni fosili pretka mamuta i životinja koje danas nastanjuju Afriku i Aziju.

Sve je počelo pre više od pedeset godina kada je Rade Rakonjac pronašao vilicu neke ogromne životinje, bar sudeći po zubima.

– Kad smo kao deca čuvali ovce, gledali smo ove zube, ali niko nije smeo da ih dira. Jedan je čovek, kažu, sekirom odlomio deo, pa su tu ljudi godinama dolazili i palili sveće, da se ne bi kakvo zlo dogodilo selu. Kad sam odrastao i gledao po muzejima delove tih starih životinja, setio sam se našeg Gluvog potoka. Uzeo sam deo one vilice i dao Draganu Popoviću, direktoru muzeja u Prokuplju. Posle je o tome pisao u „Topličkim novinama” Blagoje Glozić, počeli su da dolaze naučnici...– priča Rakonjac.

Piše Dragan Borisavljević

------------------------------------------------------------------------

IZ VOJVOĐANSKE KUHINJE

Na početku supa – na kraju štrudla

Za slavu, Lazarevu subotu, Ruža Obrenović pravi sarmice od ribljih iznutrica i posne kolače, bajadere, bombice od pirea dunja ili jabuka, posnu tortu od smokava. Posti se strogo i na Veliki petak pred Uskrs, a kako se u kući Ruže Obrenović kuva i mesi po običajima tog dana jede se samo „soparna” čorba oko koje nema mnogo posla: sitno izrendani luk i šargarepa se kuvaju u vodi, kojoj se kasnije doda sok od paradajza. Ali, zato domaćica koja želi da za Uskrs posluži tradicionalne đakonije ima pune ruke posla. Na taj dan se ukrašavaju i jaja, a Ruža Obrenović ih samo kuva u ljusci od luka, a ponekad na njih stavi i zanimljivi list neke trave. Za čitaoce Magazina pokazala je kako pravi pogaču „ruža”.

Piše Aleksandra Isakov

--------------------------------------------------------------------

NE SAMO O POSLU: KORI UDOVIČKI

Naučena da veruje u pobedu dobra

Poštene, principijelne žene mogu dostići vrhunske domete u politici, uverena je naša poznata ekonomistkinja, koja je odrastala u neobičnoj porodici, uz oca diplomatu i revolucionara, mamu Bolivijku i tri talentovane sestre, a sad je i sama „trostruka” majka. Ovih dana mnogi je pitaju da li bi se vratila bavljenju politikom.

Piše Aleksandra Mijalković

--------------------------------------------------------------------

PORODIČNI LEKAR

Da se pogled ne zamuti

Gubitak vida obično počinje neosetno i taj početak je obeležen otkrićima da naočare više ne odgovaraju, da je potrebno pojačati ili smanjiti svetlo u prostoriji, ili da jaki sunčevi zraci kao strele „bodu” oči, baš kao i blesak farova automobila. Jednom pokrenut proces gubitka vida se nastavlja, najčešće sporo. Simptomi se vremenom umnožavaju i veoma razlikuju, zavisno od toga da li se iza opadanja vida skriva katarakta, glaukom, dijabetična retinopatija ili degeneracija žute mrlje. Nelečene ili nepravilno lečene, ove četiri bolesti najčešće dovode do gubitka vida. Pitali smo mr dr Gordanu Suvajac, medicinskog direktora Očne bolnice „Profesional“, šta se posredstvom savremene dijagnostike i terapije može učiniti da se proces oštećenja vida zaustavi. 

Piše Vera Bošković