Морепловци откривају Тајланд у 12. веку, али током осамсто година историје краљевства, тајландски народ може да се похвали да је једини у југоисточној Азији који никада није био колонизован. Наш водич кроз ову земљу је Младен Радуловић, менаџер у једном од тамошњих клубова у Чавенгу на острву Самуи, који на Тајланду живи и ради последњих година. С обзиром на то да је пре нешто више од месец дана слетео у наше крајеве када је добио позив да уђе у кућу „Великог брата”, топли, летњи азијски утисци које преноси су врло свежи.

У сваком случају, Младен долази из крајева где наших „предузимљивих” људи још нема („упознао сам само једног овдашњег младића,  који тамо живи десетак година, радио је прво у агенцији за некретнине, али колико сам схватио вратиће се ускоро негде у Европу”, каже Младен). Младену се ова земља одмахдопала. „Заљубио сам се на први поглед у њу”, додаје. По часовној зони су седам сати испред нас, главни град је Бангкок, валута бахт, саобраћај тече левом страном, религија – будизам.

Радуловић је први пут слетео у Тајланд 2003. и тамо боравио повремено до 2005. године У то време је био студент, завршио је прву годину Факултета за менаџмент и осигурање Универзитета „Сингидунум”, када је почео да се бави моделингом. Требало је да остане као манекен у Тајланду два месеца, али потрајало је то дуже, радио је рекламе, сликао се, имао пуно доброг посла, каже. Све време је био у Бангкоку.

– Постоји доста пијаца на којима се снабдева локално становништво, али у Бангкоку, центру југоисточне Азије, баш свега има, трговина и шопинг центара са светским маркама, почев од „гучија” и „луја витона”. Баш као у Хонгконгу или Токију, у том делу света – пореди Младен. У Бангкоку живи 12 милиона људи. Какав је контраст ту говори и слика на којој се виде ланци светских хотела, а онда одмах поред и страћаре, дрвене куће у којима живи сиротиња, њихове продавничице хране. Ту се онда супер уклапа и слон кога воде по центру града, као да је најбезазленији кућни љубимац.

Када је Младен Радуловић дипломирао дошло је време да размишља о послу и – опет је отишао у Тајланд, овај пут од прошлог јуна непрекидно. Радуловића је ангажовао пријатељ Американац, из Њујорка. Ожењен је Тајланђанком и у овој лепој азијској земљи живи девет година, каже Младен. Знају се од 2003. године.

Било је и понуда да водим хотеле, али мени је била дража „акција”, а то значи да водим клуб. Заједно смо радили, одличан смо тим, консултовали се шта је најбоље. И ових дана смо се чули телефоном, врх је сезоне и сви клубови су пуни гостију. Па и овај који ја водим је заиста право место, није на отвореном, изгледа као неки бољи београдски или европски клуб. На доњем спрату је ресторан а на горњем простор са балдахинима, онако острвски. Зато морам сваку ноћ да будем тамо да се нешто непредвиђено не догоди, јер циљ нам је да онај ко сврати дође опет. Гости су Американци, Швеђани, Немци, Енглези... Тајланђани раде у свим клубовима јер су они јефтина радна снага, а на острву Самуи где радим све је организовано у служби туриста – подсећа Младен Радуловић.

Клима на Тајланду му одговара јер је стално топло, признаје менаџер на привременом раду у Тајланду. Када је у Европи лето тамо влада кишна сезона, али време је у принципу лепо.

Тридесет, тридесет пет степени. За трегер мајице. Они су испод Гринича па је код њих све обрнуто: кад је код нас зима од новембра до марта код њих је тада најлепша сезона – прича Младен.

Углавном, док туристи уживају, домаћини вредно раде, а неки економиста још пре неколико година срачунао, а сингапурске дневне новине„The Straits Times” објавиле, да радник у Сингапуру „кошта” колико трирадника у Малезији, осам радника уТајланду, 13 радника у Кини или 18 радника у Индији.

-----------------------------------------------------------

Уживај, мани паре

Када у Тајланд стигне неко из Америке или Европе изненади се сасвим другачијем приступу животу. Тајланђанима паре нису најважније на свету, они предност дају уживању, опуштању, слободи, што свакако има везе и са религијом, онолико колико сам ја читао о будизму. Не воле да их ограничавају материјалне ствари и просто уживају на острвима на југу. Посебно тамо.

– Из сваког већег европског града до Тајланда се стиже за 12 сати, као из Франкфурта одакле сам ја летео. Виза се добије за један дан, туристичка која важи два месеца – објашњава Радуловић. – За неколико недеља ћу морати да се вратим тамо, како ће се мој живот развијати, где ћу боравити, ко зна. Пре ће моја сестра тамо отићи, а ја се можда вратити – још се двоуми Младен Радуловић. Они који су протекле недеље гледали шарене новине на киосцима могли су да открију и разлог, на свим насловним странама су он и Анабела Ђогани, а око њих милион љубавних искрица.

-----------------------------------------------------------

Да презалогајимо...

Тајландска храна је врло укусна, али често заљућена, пуна чили папричица, упозорава наш водич по Тајланду. Уз то је и врло јефтина, а избор јела је стварно богат: мешано поврће са пилетином, прасетином, телетином, различите салате. Много морских плодова, тестенина.

Да ли је скупо, питамо саговорника.

– Ако се набавља на фуд-маркету онда није, пола евра, евро. А шта пију? Напијају ли се? Немају ракију попут нас. Они у чист етил-алкохол ставе разне траве, змије, а то баш и није нешто препоручљиво пити.

Егзотичног воћа има пуно, пије се доста кокосово млеко, сипа у супе и сосове. Најчувенији је, кажу неки, ананас из Пукета. Ако не рачунамо пиринач који Тајланђани производе и извозе као „број један” у свету.

Тајланђанима је храна одувек била битна у животу и због тога се међусобно не поздрављају са оним здраво, како си, него питањем: јеси ли већ јео? У свету је тајландска кухиња међу најцењенијима, у популарности је, тврде неки гурмани, претекла кинеску кухињу,и то веровано због своје рафинираности и употребе разноврсних, фино избалансираних састојака.

Р. П.