Пошто више нема рудника као што је некад било, ни за већину наших геолога данас готово да нема посла (осим ако се нису определили за нафту), па тако и Београђанка Бранка Ђуричић, чија је специјалност минералогија, односно рудна микроскопија, тренутно није ни запослена, нити је у пензији. То је, међутим, не спречава да од своје професије направи хоби који јој ту и тамо донесе неки динар.

Бранка је својевремено радила на Геолошком факултету код професора Максимовића, па у „Заштити рада”, а имала је и сопствену радњу где је продавала камење, затим је радила у неким галеријама, да би најзад у свом стану остала насамо с ахатима, коралима, горским кристалима, тиркизима, розенкварцима, аметистима, тигровим очима, месечевим камењем, бисерима…

– Целог живота сам обожавала камење и доносила га с разних страна. Волим га такво какво јесте, у сировом стању и обрађено, али не верујем у теорију да се неко лечи камењем као алтернативном методом. Иако се људи већ 2.000 година баве тиме, ја нисам никад, нити сам то коме предлагала у галерији. Многи су долазили да купују камење баш због наводних лековитих својстава и вероватно бих га боље продавала да сам их подстицала, али нисам хтела, кад ја прва у то не верујем  – прича Бранка.

Ни када су огрлице у питању њен став се не мења – не верује у лековитост.

– За то морају да се стекну добре околности. Ако кажу да су жене спавале с аметистом око врата или руке и да им је због тога престајао бол у глави, можда је то и могло да буде пре хиљаду или петсто година, кад су прилике биле другачије и живело се без мобилног, компјутера и уопште стресног живота. Да би камен имао неко дејство морао би човек да се смири, а како данас то да постигне? Он, евентуално, може да буде помоћно средство, или да помаже на тај начин што човек верује у то. Ја не повлађујем веровањима, накит правим како се мени допада – објашњава наша саговорница. А највише јој се допадају горски кристал и лабрадорит, док се већина жена опредељује за тиркиз и корал. Такође, увек у накит ставља прави камен, а „имитације“ избегава чак и кад су савршено урађене.

Раније је Бранка камење доносила углавном из Мађарске, а сада, као незапослена, теже долази до визе, па се определила за Истанбул. Нема, каже, нама ближег места где полудраго камење може да се  набави, јер Далеки исток је стварно – далек.

-------------------------------------------------

Кварц упија зрачење

Данас је камење врло актуелно као део неких третмана у салонима лепоте, масаже рецимо, али наша саговорница и на то врти главом:

– Себе донекле могу да вежем за вулканско камење због неке посебне енергије, али људи причају да делују и боје тог камења, па кажу да треба на свом радном столу да држите малу пирамиду од флуорита и да ће то на вас позитивно да делује. Чак је „Политика” објавила текст да по научним истраживањима горски кристал упија зрачење и да је зато добро да се уз компјутер држи кварц. Било који – аметист, цитрин, розенкварц, не мора да буде баш горски кристал, најчистији кварц. И то је једино чему смо ми у кући „подлегли“. Поред компјутера држимо комад кварца.