Брзо, обично не дуже од 15 минута, чешће то раде момци него девојке а жене су му склоније тек у зрелијим годинама… Био би то у неколико речи опис љубавног живота просечних житеља Србије.

Оне који мисле да је за успешно „војевање” на љубавном мегдану довољно бити млад, здрав и за секс оран, разувериће резултати најсвежијег истраживања које је фармацеутска фирма „Бајер” спровела и код нас.

Оно показује да љубавни однос у просеку траје већ поменутих четврт сата, да сваки девети мушкарац води љубав четири до шест пута недељно, док свака десета жена и сваки тридесети мушкарац воде љубав неколико пута годишње или – никад! Као златно сексуално доба мушкарци наводе узраст између 24 и 29 година. За жене је то доба између 30 и 40 година. За вођење љубави већини највише одговара вече. Јутарњи секс највише воли девет одсто становништва, док секс у преподневним сатима жене уопште не занима.

Никад све потаман

Статистика казује и да је 66 одсто становника Србије задовољно сексуалним животом, да 60 одсто сматра да је секс основни део везе, а сваки четврти испитаник би прекинуо везу ако је секс досадан. Половина оних између 35 и 45 година наводи да има сексуалне односе најмање неколико пута недељно, док је међу старијима од 56 тај проценат тек 14 одсто.

Иначе у овом истраживању, које је спровео „Стратеџик маркетинг” анкетирано је 1.000 особа широм Србије, узраста од 35 до 65 година.

Између осталог установљено је и да су стрес и психички замор најчешћи непријатељи млађих мушкараца због којих и они могу да „оману” кад не треба. Старији се, пак, правдају умором, здравственим проблемима или мањком жеље.

На квалитет секса утичу и незапосленост, недостатак новца, проблеми у породици, брига за децу, одсуство сталног партнера. Најнезадовољније су жене између 56 и 65 година, житељке великих градова, усамљенице, такозване солерке. Оне би, дакле, хтеле и могле, али немају с ким. И када се подвуче црта жене се мање труде да обогате свој сексуални живот и кажу да им највише недостају љубав, нежност, опуштеност и спонтаност. Мушкарци наводе да им недостаје учесталост промене партнера.

Подруку с латинским љубавницима

Српски мушкарци, по просечној учесталости вођења љубави, налазе се у горњој половини светске листе и то у друштву „латинских љубавника” – Шпанаца, Италијана и Бразилаца.

Просечан српски мушкарац кога у кревету спутава импотенција има 45 година, а 68 одсто мушкараца каже да је проблем са ерекцијом био највећа непријатност коју су доживели.

Истраживање је потврдило да и највећи љубавни жар гаси промаја која дува кроз празан буђелар, да на квалитет односа не утичу само пријатна атмосфера, погодно време и место „радње”, већ и свакодневни стрес и сваки политички „земљотрес”. Иако је већина мушкараца изјавила да су задовољни својим интимним животом, не би требало да се уљуљкују, јер су жене према истој анкети – углавном незадовољне.

С друге стране, лепши пол такође мора да стави прст на чело и открије како да обогати свој партнерски интимни живот, јер док оне чезну за нежношћу и разумевањем, јачи пол сања о чешћој промени партнерке. „Лако је волети туђу жену, пробај ти да волиш своју!”, изјавио је неком приликом анонимни аналитичар шкакљивих тема.

Тема је можда и осетљива, јер већина још нерадо о њој говори, поготову не јавно, али се сви слажу да им је сексуални живот и те како важан. Да би био и успешан, ваља најпре развити свест о томе да је потребан и природан као ваздух, храна и вода.

Како избећи „слатку смрт”

Истраживање је показало да већина мушкараца у Србији узима средства за потенцију на своју руку, па се догађа да их „слатка” смрт прекине усред „посла”. Да се то не би догодило, ваља послушати препоруке др Милића Петковића, уролога-андролога из Београда, који упозорава да таблете које изазивају ерекцију не би требало да користе срчани болесници, они са обољењима крвних судова и старије особе у лошој физичкој кондицији. Не може се, метафорички речено, на десети спрат пењати неко ко је годинама седео у фотељи. Коришћење „вијагре” и других сличних препарата и код оних у пуној снази долази у обзир само уз консултацију кардиолога и интернисте.

Код старијих пацијената постоји и могућност уградње протезе која хидраулично, притиском на дугме даљинског управљача, изазива учвршћивање мушког „оруђа за рад”. Невоља је само кад љубоморна супруга заплени даљинац чим примети да супруг склон „шврљању” крене од куће.

Нити је младост гаранција успеха у извођењу „сексуалних радова”, нити је старост препрека за то. Најстарији пацијент који је после кратке терапије код уролога постигао успешну ерекцију имао је 104 године, а најмлађи са проблемом постизања исте – 18.

У шеснаестој први пут

– Млади прво полно искуство доживљавају од 13. до 23. године. Ипак, све је већи број оних који први сексуални однос остварују у завршним разредима основне и нижим разредима средње школе, што се сматра преурањеним, јер у том узрасту нису довољно зрели за тако озбиљан животни корак – објашњава др Катарина Седлецки, гинеколог и начелница Републичког центра за планирање породице при Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”.

Према налазима истраживања Министарства здравља (из 2007), просечан узраст ступања у сексуалне односе је 16 година.

На прво сексуално искуство наводе их различите побуде – од потребе да воле и буду вољени, до радозналости и жеље за експериментисањем. Најчешћи мотив првог полног односа је љубав, потом радозналост, скоро свака десета девојка је као разлог за своје прво искуство у сексу навела физичку привлачност и страст. Под утицајем вршњака, или због „притиска околине”, „то” је учинило пет одсто испитаница, а „на инсистирање младића” 4,7 одсто.

Установљено је и да рана сексуална активност повећава склоност ка чешћој промени сексуалних партнера. Свака десета девојка која је први сексуални контакт имала пре 15. године, до краја адолесценције променила је од шест до 20 партнера, наводи др Седлецки у истраживању из 2002. године. Највећи број девојака при првом полном односу не доживи оргазам, велики број њих га нису никада доживеле, или „јако ретко”, док свака друга оргазам доживљава „често” или  „готово увек”.

Нађа Орлић

-----------------------------------------

Брак дуг колико и сукња

Историчар др Предраг Марковић се позабавио између осталог и прошлошћу Срба па и „оним што раде када их нико не види”, што се нашло и у књизи „Историја приватног живота Срба у 20. веку”.

„Брак је после Првог светског рата постао кратак као женске сукње и фризуре”, коментарисао је Нушић у једној од својих хуморески. „Док би пре рата жена пребила и мужа и његову љубавницу, после рата се томе само смејала. Пре рата би муж који дође кући у три после поноћи добио грдњу од жене, а после рата у то доба неће је ни затећи код куће”. Ипак и у Нушићево време сексуалност је углавном била табу, нарочито предбрачна. Чак је и чувени сексолог др Александар Костић нападан „што својим теоријама квари младеж”.

Време чедности

Сексуални просветитељи су пре Другог светског рата сматрали да „вереништво не би требало да такне оно што је браку намењено”.

Постојао је и образац у тадашњој литератури – скромна девојка коју заводи обесни богаташ или вамп заводница која мења љубавнике из материјалних побуда. „Рањени орао” је био корак ка помирењу ова два екстрема. Сама Мир Јам је тврдила да девојка мора имати предратни морал а способност да „плива” у вртлозима тадашњег савременог живота. Мушкарцима је „дозвољавала” промискуитет у складу са њиховом природом. А они су били на све већим слатким мукама, јер је женско тело у јавности откривано брже но што су се мењали друштвени обичаји. Из Париза су стигле кратке сукње, уз њих високе штикле, на плажама су за разлику од хаљина за купање, закопчаних до грла, осванули оскудни костими. Иван Ђаја је писао о проблему који чување девојачке чедности има за младиће који рано сазревају а касно се жене. У селу је тај проблем решаван раном женидбом „на пробу”, па је сексуални живот будућих супружника углавном почињао између „велике прошевине” и свадбе, често замењиване отмицом, што због љубави младих, што због избегавања свадбених трошкова.

Због култа чедности „поштених девојака”, у градовима је зато цветала „љубав на продају”.

Обрачун љубавним песмама

Сексуалност је постала и средство политичког обрачуна. Четници су због слободне љубави нападали партизане као развратнике, заснивајући своју „женску политику” на патријархалним вредностима. Пропагандни рат се огледао и у борбеним песмама па у песми „Млада Војвођанка” партизанка баца бомбе, носи пушку и јаше коња, док четничка љубавна песма „Трулила ми дуња у фиоци” описује сеоску девојку која моли чича Дражу да пусти њеног драгог не би ли је обишао.

Због пољупца и у затвор

Иако су комунисти испунили обећања да женама у свему обезбеде једнакост, остали су прилично лицемерни и бојкотовали све партијско-буржујске брачне „савезе” попут брака Пеке Дапчевића и глумице Милене Врсајков.

И милиција је гађанима чувала морал, па је педесетих година имала право да приводи парове који се љубе на улици, или да на плажама „лови” девојке у минималним купаћим костимима.

Сексуална револуција је и у нас избила кад и у свету, шездесетих година, па је већ 1962. у филму „Чудна девојка” Шпела Розин у кадру готово без ичег на себи. Од седамдесетих се јављају еротски часописи попут „Старта”, који је, по угледу на „Плејбој”, слике голишавих лепотица комбиноваo са озбиљним текстовима из „Чика”.

---------------------------------------------------------

Код лепе Јоке

У Чачку је тридесетих година прошлог века остала запамћена кафана „Код лепе Јоке”, где су у „слатком животу” са госпођицама „од преко”, из јужне Угарске, за само тридесет тадашњих динара, уживали чачански младићи, трговци, занатлије, студенти, ђаци виших разреда гимназије и остали који су носили панталоне. Званично име Јокиног бордела било је – „Европа”.

---------------------------------------------------------

Ко шта уме и може

Некад су на селу родитељи тек стасалог момчића женили десетак година старијом девојком, која је још могла да рађа, али и да „повуче” у пољу. Данас су еманциповане даме зрелих година често у вези са много млађим момцима, док је веза девојке и старијег, успешног мушкарца већ стара прича. Сексолози тврде да су обе комбинације са биолошке тачке гледишта врло природне – када је жена искусна а мушкарац млад, „она уме а он може”. Када је мушкарац времешан а девојка млада, не баш заинтересована за секс, „он таман може колико се њој хоће”.

--------------------------------------------------------

Реч сексолога

– У ординацију сексолога долази много више мушкараца него жена – објашњава др Зоран Ракић, психијатар и сексолог који ради у ординацији „Полимедик” у Београду – јер проблем који погађа мушкарца онемогућава извођење партнерског полног односа, што са женом није случај.

Код оба пола незадовољство се може јавити у надолажењу жеље за сексуалном активношћу, у самом узбуђивању или постизању оргазма. И неки од мање уобичајених начина да се ужива у сексу, као што су воајеризам, егзибиционизам, садо-мазохизам – могу бити повод за посету сексологу. По правилу, особе са таквим поремећајима углавном су задовољне својим сексуалним животом, њих њихови партнери или суд упућују на лечење.