Инспирацију за овај текст нашао сам у рубрици „Погледи” Политикиног Интернет-издања читајући чланак господина Јакшића „Музеј или будућност”. Одличан чланак, веома ми се допао! Лично ме је погодио, а објаснићу вам и зашто:

Живим на километар од некадашњег Берлинског зида (дугог скоро 168 километара) у бившем Америчком сектору подељеног Берлина. Често викендом џогирам стазом која се зове „Berliner Mauerweg” (Берлинци, мада ја то нисам још увек јер сам ту тек нешто више од осам година, радо шетају и возе бицикл овом стазом), а радним даном прелазим ову бившу границу измедју источне и западне Немачке (у близини аеродрома Schoenefeld где се у време Берлинског зида налазио један од малобројних граничних прелаза) два пута, одлазећи и враћајући се с посла. Припадам групи оних који су преко дана ван Берлина, а у њега се враћају на вечеру и спавање. Оних других који раде у Берлину, а касно поподне се враћају кући у мирна, шумовита места око Берлина, има више. Моја супруга ради у Кројцбергу (културном центру Берлина у коме живи много имиграната и младих) у близини моста „Oberbaumbruecke“ на самој граници бившег источног и западног Берлина.

За нас, моју супругу и мене, Берлински зид подигнут 1961. године као да никад није ни постојао мада смо скоро вршњаци, родјени смо 1960. године. Шетамо, купујемо, и одлазимо у музеје, биоскопе и ресторане у оба дела града. Мој Volkswagen-Passat, симбол технолошке и техничке (над)моћи аутомобилске индустрије западне Немачке, чест је гост у радионици господина Запке-а из источног Берлина. Исто тако, данас је могуће видети популарног Траби-а, понос некадашњег ДДР-а, на улицама западног Берлина. Са нашим комшијама Немцима на левом крилу поставили смо ниску ограду (не зид) која раздваја заједничку башту. Између нас и комшија на десном крилу (пореклом из Хрватске) готово и да нема ограде, само зимзелено растиње, а траву смо купили и постављали заједно јер само тако смо прелазили потребан минимум за кућну испоруку. Све ово ми улива наду да у Берлину (а и на Балкану) више никада неће бити подела и зидова.

И још нешто, ако долазите у Берлин, свратите до Бранденбуршке капије, ту је почело рушење Берлинског зида и уједињење Европе. Видимо се у Берлину (или негде у Европи)...