Eh, da mi je da uhvatim misli od početa..

Da li ste ikada gledali seriju Darma i Greg? Ona previše otkačena, veliki sanjar, puna ideja, on sa nogama od gvožđa zalepljen za realni život.. Jedna od scena: On napušta stan zbog poslovnog puta, zaboravi nešto…vrati se u stan i nalazi Darmu sa velikom macolom kako razbija zid jer smatra da je previše mračan dnevni boravak. E takav smo par ja i moj Italijan. Znam da će sada mnogi reći: “Đe ode tamo u pustaru, ođe imaš sve od plemena do veza!!!” Znam,znam,….takvi smo mi: Svoje ne damo tuđe priželjkujemo…

Udala sam se jako kasno, priznajem….Prvo sam htela da proverim koliko sam sposobna da živim sama u nekoj stranoj zemlji. I uspela sam…Onda sam sticajem okolnosti (ili sudbine u koju ljudi ne veruju) upoznala mog budućeg muža. U početku mi se ni malo nije dopadao, bio je različit od mog standarda privlačnih muškaraca koji su me saletali tokom života…..kad gle…..Ne mogu a da ne priznam da nikada nijednom muškarcu, nisam opraštala, kao što sam njemu…najverovatnije se to zove LJUBAV?

Kad sam ga jednom prilikom upitala: ”Zašto si baš mene rešio da oženiš?” Odgovorio je: “Zato sto dobro kuvaš.“ Posle nek mi neko kaže da ljubav ne ulazi na usta? A ljubavi previše: Od čorbice, sarme, mućkalice, od pite zeljanice do domaćih rezanaca, štrudli, krompiruše ...pihtija i…a? jel pošla voda na usta?

Volim da kuvam, to me čini srećnom, naročito kada moj muž tokom obroka govori: ”Bog da poživi  Srbiju i njihove žene!!” (na srpskom).

Šta ću više od života? Zdravi smo, pravi, cenimo se, volimo se i verujemo jedno drugom. Naravno bilo je tu za ovih devet godina i nesuglasica, ali su se uvek završavale njegovim rečima: “Znaš ,bila si u pravu.”

Ah, mi Srbi smo uvek u pravu zbog toga su nas i bombardovali.

Kažu da žene menjaju muškarce...to je istina, ali zavisi kako to žena čini. Ako se muškarac oseća kao da je to njegova odluka, a ne njena, bolje prihvataju. Treba imati stila. Jedna je stvar ako je žena neraspoložena, prepusti se matici života dočekujući muža s posla obučena u trenerku, bez šminke sa izgužvanom kosom od spavanja, dotrajalim ravnim papučama i zahteva da se okreči stan, jer se uhvatila buđ po zidovima, a drugo je kad ga dočeka doterana tip- top sa obrokom na kome bi mu i kralj pozavideo zbog ukusa, i tek tako usput primeti : danas sam okrečila kuhinju, bila je tako mračna...

Današnji muškarac očekuje od supruge sve: ne samo da promeni sijalicu, već da bude vodoinstalater, električar, da zna da popravi veš mašinu, usisivač…..Kada on postane svestan da činite sve da bi se posle posla opustio i čitao svoje omiljene časopise…počinje da prihvata i “svoje odluke”.”…

“Taj posao je previše zamoran i ne plaćaju te dovoljno,samo te iskorišćavaju…daj otkaz"

Treba “istrpeti” dva ,tri meseca dok se ne nađe drugi posao, treba uskladiti nerve i porodicu…Međutim videti njegovo zadovoljstvo da veruje u samog sebe, isplati se…Nalazi drugi posao, plaćen zaista koliko vredi, bolja plata, sigurniji život…I najlepše od svega: ”sada radim posao koji sam oduvek želeo…ostvario sam svoj san, sada ćemo tvoj….“

Ulaže u vaš posao neotkrivenog umetnika, kupuje boje, kupuje ramove za slike i govori: “Kad budeš spremna napravićemo tvoju samostalnu izložbu, sve ću da finansiram…I slike se rađaju kao deca..kada smestim sve u krevet i kada sebi posvetim vreme, jeste da je kasno i da ceo grad spava…najverovatnije kradem “snove” sama sebi da bi ih podelila sa drugima, ali sam srećna, jer danas je teško pronaći i imati nekoga bliskog ko veruje u tebe.

A uspeh ove skladne veze? Ne zadržavajte u sebi ono što vas čini nesrećnim, pričajte sa vašim suprugom. Znam da boli i da će taj bol veoma kratko trajati ako ga podelite sa onima sa kojima živite.

Moj suprug je opet ostao bez posla, kao što se dešava u celom svetu, zbog neke krize koju su drugi osmislili. Vredan je radnik i radi od svoje 16 godine, fali mu malo do penzije (koju najverovatnije nikada neće imati)….bio je jako razočaran…

Dok su se druge kolege iz njegove firme plašile kako će reći suprugama, ja sam već znala(najverovatnije je to instinkt umetnika). Bio je jako iznenađen kad sam rekla: “Napokon da se malo odmoriš, ne brini…sad želim samo jedno - da sebi posvetiš sve ono vreme koje pre nisi imao, zaslužio si….

”Kkako ćemo živeti? Ne brini ,sve će doći na svoje mesto".

I gle čuda: Prodala sam neke slike, i dobili smo na lutriji…Sada ja radim, a on usisava,sprema ručak, pegla veš…..i dočekuje me sa osmehom na licu sveže obrijan…

I nedeljom, kada spremim mućkalicu još uvek govori ”Bog da poživi Srbiju i njihove žene”!