Sticajem okolnosti, usudio sam se da odem u inostranstvo u prilično zreloj fazi karijere.

Trebalo je da počnem da radim u Belgiji pre više od godinu dana, ali sam preko Švedske stigao na sever Francuske.

Kako se to desilo - drugom prilikom.

Sada radim i živim u Valenciennes-u, malom gradu na svega 15 km od belgijske granice.

Za mene koji ne govorim francuski jezik, to je priličan šok, ali nakon skoro 6 meseci mogu reći da sam se navikao.

Pošto mi je primaran utisak o Francuskoj ipak čulni (razumljivo) rešio sam da napišem par konkretnih stvari o hrani i piću.

Hleb

Ovu osnovnu životnu namirnicu sam zbog raznih dijeta i načina ishrane u prethodnom periodu gotovo izbacio iz jelovnika.

Ali - ne lezi vraže!

Žena i dete su boravili skoro kod mene i otkrili "pekaru preko puta"!

Dakle, tako ukusne hlebove nisam probao do sada!

Tu su neki mali kockasti, pa njegov stariji brat veliki kockasti (idealan za sendviče), pa crni, pa neki sa oznakom 1900 (kao naša lepinja ili somun) - uključujući i običan baget. On ovde ima tako gustu strukturu testa - da sa našim Bg bagetom ima zapravo samo isti oblik - i ništa više!

Cene su od 0.9 evra za baget do 2.5 evra za beli hleb od nekih 600 grama.

Vino

Raspon cena i kvaliteta vina je očekivano impozantan. Uočio sam tri grupe: ispod 5 evra, od 5-10 evra i preko 10 evra. Odmah da kažem da do sada nisam kupio vino preko 15 evra.

Iskreno - najviše uživam u srednjem rangu (bliže 10 evra), ali ipak najčešće kupujem vina oko 5 evra.

Gotovo po pravilu kupujem uvek različito crno vino.

Što se tiče geografije, fokusirao sam se pretežno na dve regije - Rhône i Bordeaux, sa blagom prednošću za ovu drugu.

Sir

Ementaleri i kačkavalj ili trapist sirevi me ne interesuju. Moj izbor je spao na 3 vrste tipično francuskih sireva Brie, Camembert, Fourme d'Ambert.

Ovaj treći preporučujem svim ljubiteljima sireva sa plavom plesni. Cene su oko 10 evra za kilogram. Ono što sam za zadovoljstvom otkrio je predivna kombinacija za večeru - sir i jabuka.

Crème fraiche

Dakle, najukusnija stvar na svetu je Crème fraiche, kod nas poznat kao mileram.

Ja imam poseban respekt prema ovoj namirnici, jer sam kao dete odrastao na kriški hleba namazanoj "kajmakom", kako smo mi u Bosni pogrešno zvali mileram. Tada je tata kupovao na pijaci domaći "kajmak".

Ali ovde ga prave sa nekom strukturom koja je toliko kremasta, da ne treba da se prethodno promeša, što obično radim u Bg sa našim mileramom (i nerviram time moju dragu ženu).

Što se tiče kiselosti - ona je na prirodnom nivou. Ako je neko ikad probao gore pomenuti "kajmak", od nekuvanog kravljeg mleka, zna tačno na šta mislim.

Postoje varijante od 15%, i 30% mm (mmm preferiram drugu).

Cene su od 0.90-1.70 evra za 0.5 l.

Namazan na neki od francuskih hlebova, blago posoljen - prosto ne mogu da odolim!

Neki dan na ručku dam kolegi Englezu da proba kombinaciju snova - crni hleb namazan sa Crème fraiche.

Englez pojede, ćuti, ne komentariše.

Ja uporan, kao obično, pitam:

I?

Kako možeš da jedeš 'leb sa jogurtom?