Moj život u inostranstvu
Vaša iskustva
Kako preživeti inostranstvo?
Najlakši način da preživite inostranstvo je da se vratite natrag prvim brodom, avionom, vozom, ili kolima, zavisno od toga kako ste došli.
Međutim, ako je to neostvarljivo, ako nemate para za kartu, nemate obraza da izađete na oči prijateljima koji su vam dali sve one poklone, gladni ste, kuća vam je spaljena ili ste željni avantura, onda uzmite onu motku koju akrobate koriste kada prelaze preko provalije i pridržavajte se sledećih pravila. Garantujem da ćete uz ove savete izdržati pet, deset, dvadeset godina, a možda i ceo život, u inostranstvu. Dakle - pravila:
- Učlanite se u neki naš klub gde se vikendom radi volonterski. Tako ćete broj dana kada vas tretiraju “kao krpu” smanjiti sa sedam na pet
- Otvorite prodavnicu bilo čega, zaposlite bilo koga i budite mu gazda. Ako prodavnica gubi novac, samo vodite računa da ne gubi više nego što zarađujete na svom glavnom poslu.
- Idite u posetu zavičaju bar jednom godišnje. Ponesite punu vreću poklona, obucite novo odelo i počastite svakoga koga makar površno poznajete. To će vam podići samopouzdanje i hraniti vaš “ego” najmanje još tri meseca - godinu ste tako skratili na osam meseci.
- Decu vodite na folklor i časove srpskog jezika. Tako ćete steći utisak da ih još nije “pojela” asimilacija. Ne obraćajte pažnju na to što tamo govore engleski, nemački, japanski ili bilo koji od tih “stranih” jezika
- Kupite deci narodnu nošnju. Izgled mnogo znači.
- Jedite redovno ćevape, burek, sarmu, krofne i mekike
- Pijte “Knjaz Miloš” i Koktu”, a ako baš morate “Stomakliju” ili neku drugu “home made” rakiju
- Nađite jeftinu telefonsku kompaniju i razgovarajte sa rođacima u Srbiji najmanje dva puta nedeljno po dva sata Time godinu skraćujete za cela četiri dana.
- Čitajte samo naše novine, slušajte samo našu muziku i govorite isključivo srpski. Ako to malo uspori učenje “stranog” jezika - ne brinite. Naučićete ga kad-tad.
- Kupite plac i počnite da gradite kuću u rodnom kraju. Ako već imate napušteno porodično imanje - obnovite ga
A ako vam neka od prethodnih pravila ne pomognu – ne očajavajte. Uvek možete da se pridružite onima koje pokušavate da pobedite. Uostalom, to i nije toliko važno, jer ako vi to ne uradite - uradiće to vaša deca.
I ne zaboravite da uvek postoji ona prvo-pomenuta mogućnost - da se vratite. To niko (osim vas) ne može da vam zabrani.
Toliko dobrih rešenja za jedan tako mali problem koji ste (uzgred budi rečeno) - sami stvorili!
Poslednji komentari
Max razumem te ja u potpunosti, vidim da zelis da kazes svojim komentarima da si ti inzenjer, da radis u opstini i da zivis na toorak-u. Ne razumem sto onda kritikujes cika Djoku i on zeli da kaze da ima "Knjizaru", da ide na Australian Open i da mu je zivotna zelja Nobelova Nagrada. Ja evo na primer obozovam da citam cika Djokine tekstove, a jos vise volim da citam tvoje komentare( najbolji su oni za penzije napred momci zelim jos da cujem o vecitoj temi Srpska posla u onostranstvu).
Ja sam došo u Australiju u 1966 godini i znam tačno šta je rasizam i kako je bio nekada i kako je danas.Max u mom mišljenju je čovek koji želi da bude"rame uz rame" sa Australijancima ali to neće nikad postići. I ja sam radio sa Australijancima godinama a dan-danas nebi mogo da kažem da imam ili da mi je i jedan od njih prijatelj.Na poslu se i oni snalaze kako ko zna a čim napustiš ili on napusti poso većina njih neće više ni da te zna.Jer nekad su jedan drugaga gledali "sa kim se ko druži".A to je isto i dan-danas mada rasizam nije extrimni kao što je nakad bio a i da ne pričamo za one koji su došli u Australiju posle rata, oni nisu ni smeli da pričaju stranim jezicima u autobusu ili u vozu. Čim Max kaže da beži ili izbegava od naših Srba onda se vidi koliko on vredi, jer to je baš što oni žele da postignu,"da nas dele".Za strance nema tu "Bratsvo-Jedinstvo"Zapamtite ovo je demokracija a gde je "kompeticija" tu je i diskriminacija.Nepričaj to meni Max nego pokušaj one koji to neznaju
Max ja sam dobio dve diplome, a jedna je Mehanički Inžinjer ali nisam mogo da nađem poso već 10 godina jer posla više i tu nema. Tehnologija zamenjuje ljude po hiljadama, a čim se sve privatizira, vlada "briše ruke" od nezaposlenih. Isto tako kad prođes 40 godina neračunaj više na poso. To ti je kapitalizam, gde gazda može da uštedi sto nedeljnih plata on će da otpusti sto ljudi. A za penzije tačno je da nema veze dali si radio ili ne, čim napuniš 65 godina dobijaš malu penziju. Da bi je meni dali ja bi se sutra vratio, jer nakon 45 godina u Australiji kao što vidim ni tu više nema budućnosti!