Најлакши начин да преживите иностранство је да се вратите натраг првим бродом, авионом, возом, или колима, зависно од тога како сте дошли.

Међутим, ако је то неостварљиво, ако немате пара за карту, немате образа да изађете на очи пријатељима који су вам дали све оне поклоне, гладни сте, кућа вам је спаљена или сте жељни авантура, онда узмите ону мотку коју акробате користе када прелазе преко провалије и придржавајте се следећих правила. Гарантујем да ћете уз ове савете издржати пет, десет, двадесет година, а можда и цео живот, у иностранству. Дакле - правила:

- Учланите се у неки наш клуб где се викендом ради волонтерски. Тако ћете број дана када вас третирају “као крпу” смањити са седам на пет

- Отворите продавницу било чега, запослите било кога и будите му газда. Ако продавница губи новац, само водите рачуна да не губи више него што зарађујете на свом главном послу.

- Идите у посету завичају бар једном годишње. Понесите пуну врећу поклона, обуците ново одело и почастите свакога кога макар површно познајете. То ће вам подићи самопоуздање и хранити ваш “его” најмање још три месеца - годину сте тако скратили на осам месеци.

- Децу водите на фолклор и часове српског језика. Тако ћете стећи утисак да их још није “појела” асимилација. Не обраћајте пажњу на то што тамо говоре енглески, немачки, јапански или било који од тих “страних” језика

- Купите деци народну ношњу. Изглед много значи.

- Једите редовно ћевапе, бурек, сарму, крофне и мекике

- Пијте “Књаз Милош” и Кокту”, а ако баш морате “Стомаклију” или неку другу “home made” ракију

- Нађите јефтину телефонску компанију и разговарајте са рођацима у Србији најмање два пута недељно по два сата Тиме годину скраћујете за цела четири дана.

- Читајте само наше новине, слушајте само нашу музику и говорите искључиво српски. Ако то мало успори учење “страног” језика - не брините. Научићете га кад-тад.

- Купите плац и почните да градите кућу у родном крају. Ако већ имате напуштено породично имање - обновите га

А ако вам нека од претходних правила не помогну – не очајавајте. Увек можете да се придружите онима које покушавате да победите. Уосталом, то и није толико важно, јер ако ви то не урадите - урадиће то ваша деца.

И не заборавите да увек постоји она прво-поменута могућност - да се вратите. То нико (осим вас) не може да вам забрани.

Толико добрих решења за један тако мали проблем који сте (узгред буди речено) - сами створили!