Мој живот у иностранству
Ваша искуства
Карло у Риму
Трећи наставак текста „Тај магични број 6“
Од треће плате купила сам бицикл (кинеске производње), блок за цртање, две меке оловке за скице….Спријатељила сам се са са младим брачним паром из Новог Сада, они су ми једини изгледали нормали за дружење…У Италији су две године, она је професор српског, а он дипломирани инжењер. Чекају боравишну визу за Нови Зеланд, у међувремену Мира чисти степеништа зграда по Риму, а Рајко малтерише…Не буне се... Имају циљ.
У тим дружењима преко викенда, упознајем остале “земљаке”…Рајко има групу, суботом свирају у једном локалу, недељом имају пробе у стану…Упитала сам га да ли му треба пратећи вокал? “За сада не, али хајде отпевај нешто”. После “аудиције” састављене од репертоара Џенис Џоплин, групе Квин и неких домаћих група, Рајков бенд се повукао у суседну собу да донесе одлуку….У међувремену причала сам са Миром, обе смо се смејале нашим авантурама приликом доласка у Италију. Сад се смејемо..а онда? Ми Балканци смо ти “чудне животињке“ (Петријин венац). После пола сата, Рајко се појавио на вратима собе: „Имам добру и лошу вест? Коју ћеш прво?” Углавном,примили су ме у бенд, а лоша је била да су били пред распадом...
У пабу близу Пантеона, седишту наших људи, упознала сам једног Американца … Воли наше људе.. стално је тамо.. Има 42 године, низак, проћелав са са носем какав је имао Карл Малден…јако симпатичан….У нашим дугим разговорима испричао ми је доста о себи. Био је велики каваљер и понудио се да ми покаже Рим, јер је закључио да нисам још ништа обишла.
Наш први заједнички обилазак знаменитости Рима, била је црква Светог Петра јер је Карло знао да сам заљубљена у дела Микеланђела….
Било ми је чудно,када нам је полицајац дао дозволу да можемо да уђемо на паркинг Ватикана,док су други нервозни возачи били блокирани…”Не чуди се, знаш ја певам у хору Ватикана и имам специјалну дозволу…”После неколико дана сам сазнала да та специјална дозвола има и плату од 6.000.000 лира на месец, плус бесплатан бензин !!!
Пријатељство са Карлом се завршило брзо…Карло је чекао жену да се ожени и ствара децу, јер је био у оној стандардној ситуацији мушкараца који пређу 40-ту. Ако сада то не урадим, кад ћу? Хтео је жену из наших крајева, јер је чуо да смо добре домаћице и мајке…Имао је све што би могло да се пожели за један добар брак: Стан на Трастеверу са огромном терасом, кабриолет, поред плате хористе Ватикана, други посао компјутерског програмера. Добра прилика, што би се рекло код нас. Али ја у Италију нисам дошла да се удам. Одувек сам избегавала те клишее живота, мада су моје пријатељице из средње школе и са факултета већ биле увелико удате, са децом…Сви су ми у пабу говорили ”изгубио” је главу за тобом, искористи…..Не могу брате, нисам тај тип, довољно је да га гледам док једе: као да је побегао из глади, па још мали, ћелав, џаба му и новац и стан, и то да могу да имам све што желим, не знам ти ја да искоришћавам људе…моја је душа отворена….Као пријатеља га ценим,али ту је причи крај.А Карло се трудио,заиста…..Купио ми је орхидеју да ставим на руку, када сам први пут позвана на концерт у Ватикан, одвео ме у протестантску цркву да слушам госпел (моју омиљену музику), мада сам се чудила зашто смо платили карту за “улазак у цркву”?, и зашто су сви мирно седели на клупама,док је моје тело морало да устане и да се покрене док су певали: „O Happy Day…” Карло ми је поклонио и књигу фотографија Пиете од Микеланђела, коју је урадио познати фотограф….Имала је потпис аутора…..
Када сам му објаснила да немам намеру да се удам, и да му захваљујем на свему, можемо бити пријатељи, као што смо били до сада, његов однос је захладнео…Чула сам касније да се оженио Канађанком, она је успела да среди папире, добије америчко држављанство, уједно са италијанским, које је Карло имао…А деца? Није их имао, јер је његова нова супруга рекла:”Имамо времена,ја сам још увек млада”….После се развео…
Шта је после било самном: након пет месеци рада у истој породици, дошло је до измене, отац клинаца се жени…Купили су кућу са вртом. Одлука је пала: Старатељство је припало њему. Његова нова жена не ради, тако да ће бити све под контролом, није им потребне бејби стерка. Моја боравишна виза (на годину дана) је спремна…Захваљују ми на свему, нуде ми адвокатску помоћ ако затреба…Морам да тражим други посао…Имам седам дана на располагању…седам дана….Сва срећа годишњи одмори су започели и бејби стерке су тражене…Мој пакао започиње….Мора да се у мом сазвежшу Рака десила негативна констелација планета...
(наставиће се...)
Последњи коментари
Mlogo smo placljiv narod.
Vas clanak je odlican jer, pre svega, imate pricu da ispricate. Sve ostalo je manje vazno. Nema nista bolje za citanje od vaseg clanka u poslednje vreme. Pozurite sa sledecom epizodom jer umirem od dosade.
Dete, ne možeš da zamisliš kakvo je osveženje čitati tvoje tekstove. Po komentarima ispada da se lakse razumeju priče-spiskovi pustih snova pretstavljenih kao ostvareni lični uspesi. Nasmeši se na to i naravno,idemo dalje. Da su te mudraci nagovorili da svako jutro pored sebe zatekneš nosatog horistu sigurno je da danas ne bi ni umela da se nasmešiš.






